Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lideri EU odlučuju o novom predstavniku za spoljnu politiku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U EU se zahuktavaju aktivnosti oko izbora čelnika evropskih institucija - ove nedelje će biti završena procedura imenovanja novog predsednik Evropske komisije, a očekuje se i odluka o novom visokom predstavniku za spoljnu politiku. Kao favorit za funkciju visokog predstavnika pominje se šefica italijanske diplomatije Federika Mogerini (Federica Mogherini). Za sada nije izvesno da li će lideri EU ove nedelje postići dogovor i o tome ko će biti novi predsednik Evropskog saveta, što je mesto koje su tražili socijalisti, i ta odluka bi mogla da bude odložena za jesen.
Evropski parlament glasaće 15. jula na sednici u Strazburu o imenovanju konzervativca Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker) za predsednika Evropske komisije. Njegov izbor je izvestan zahvaljujući podršci tri vodeće grupe u Evropskom parlamentu ali bi mogao da dobije podšku tesne većine pošto jedan broj poslanika odbija da ga podrži.
Dan kasnije u Briselu će biti održan vanredni samit EU na kome će se odlučivati o narednom visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost. U toku su razgovori i o tome ko bi mogao da nasledi Belgijanca Hermana Van Rompeja (Van Rompuy) kao predsednika Evropskog saveta.
Dok su izbor Junkera obeležila razilaženja među članicama, pre svega sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom (David Cameron), lideri EU bi trebalo da odluke o te dve funkcije donesu jednoglasno.
Na samitu 16. jula mogla bi biti doneta odluka o nasledniku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i dosta se govori o tome da to mesto treba da pripadne ženi. Za favorita slovi šefica italijanske diplomatije Federika Mogerini ali se kao kandidat pominje i Bugarka Kristalina Georgijeva, sadašnja komeasarka za humanitarna pitanja.
Baltičke zemlje nisu oduševljene kandidaturom Mogerinijeve jer smatraju da nema mnogo iskustva a posebno u vezi sa Istočnim partnerstvom.
Portal EUobzerver piše da bi Georgijeva mogla da bude dobar kompromisni kandidat pošto je žena, iz istočne Evrope je i više je tehnokrata nego političar. Izvori u EU, međutim, navode da je malo verovatno da Georgijeva dobije to mesto i da je veća verovatnoća da Mogerinijeva bude imenovana.
O izboru visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost mora da se izjasni i Evropski parlament, kao i ostalim članovima Evropske komisije, što će učiniti u oktobru.
I Ketrin Ešton i Van Rompeju mandati ističu za pet meseci.
Izvestan izbor Junkera
Da bi bio izabran Junker u Evropskom parlamentu treba da dobije apsolutnu većinu, odnosno 376 od 751 poslanika. Pritom, On može da računa na 480 glasova iz bloka koji su formirali konzervativci iz Evropske narodne partije (EPP), socijaldemokrate (S&D) i liberali (ALDE).
"Blok je glasao za mene i glasaće za Junkera, možda neće baš svi iz tih grupa, ali velika većina hoće", rekao je 11. jula predsednik Evropskog parlamenta, socijaldemokrata Martin Šulc (Schulz) koji je 1. jula ponovo izabran na tu funkciju glasovima 409 poslanika.
Poslanici glasaju tajno a, prema procenama, najmanje 60 poslanika iz tri vodeće grupe u Evropskom parlamentu neće glasati za Junkera ali zato on može da računa na glasove oko 50 poslanika Zelenih.
To nije kraj iskušenjima za novog predsednik Evorpske komisije. On će po imenovanju morati da sastavi novi tim Komisije koje će moći da podrži i Evropski parlament pre isteka mandata sadašnje Komisije u oktobru.
Izbor komesara je sam po sebi složen zadatak a dodatno ga komplikuje i to što većina članica predlaže muškarce za komesare, dok Junker daje prednost kandidatkinjama. Liberali su uslovili podršku Junkeru time da najmanje devet mesta u Komisiji pripadne ženama, kao u sadašnjem sazivu.
S druge strane, članice predlažu kandidate za komesare i ne vole da im se neko meša u taj posao.Kako piše EUobzerver piše da bi Francuska želela da dobije mesto komesara za ekonomska pitanja, Poljska za energetiku, dok Britanija prižljkuje trgovinu a Nemačka telekomunikacije.
Muke oko predsednika Evropskog saveta
Članice EU nikako da se usaglase i oko budućeg predsednika Evropskog saveta. Socijalisti su tražili to mesto a zauzvrat su podržali kandidaturu Junkera za predsednika Evropske komisije. Međutim, nisu uspeli da odrede kandidata i mogli bi da izgube tu funkciju, piše AFP.
Danska socijaldemokratkinja Hele-Toring Smit (Helle Thoring-Schmidt) je i dalje u igri, ali to što Danska nije članice zone evra predstavlja ozbiljan problem.
Kako piše portal EUobzerver, francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) okleva da podrži Hele Toring-Smit, iako pripada levom centru. Ona je, s druge strane, dovoljno bliska desnom centaru da bi bila prihvatljiva nemačkoj kancelarki Angeli Merkel ili Kameronu.
Kao kandidati pominju se i holandski premijer, liberal Mark Rute (Rutte) i bivši estonski premijer Andrus Ansip, takođe liberal. "Međutim, još ništa nije odlučeno", potvrđeno je AFP-u iz više diplomatskih izvora. Rute je 11. jula rekao da nije kandidat za predsednika Evropskog saveta.
Irac Enda Keni (Kenny) je jedno od imena koje se pominje, kao i bivši premijer Letonije Valdis Dombrovskis.
Van Rompej je organizovao konsulatacije o tome ko bi mogao da ga nasledi kako bi se obezbedila jednoglasna odluka lidera EU. On bi mogao da 16. jula zatraži odlaganje odluge a novi samit bi se organizovao u septembru ili oktobru pre isteka njegovog mandata.
EUobzerver piše da će, ako Federika Mogerini bude izabrana za visoku predstavnicu, budući predsednik Evropskog saveta verovatno pripasti kandidatu desnog centra.
Izvor: AFP, EUobserver
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
