Godinu dana nakon izlaska iz recesije, zona evra se suočava sa stagnacijom, slabom ekonomskom dinamikom u Francuskoj i Nemačkoj i rizikom da zapadne u deflaciju. Privredni rast zone evra usporen je u drugom tromesečju 2014. U najvećoj evropskoj privredi, Nemačkoj, usporavanje je bilo veće od očekivanja, pa je zabeležen pad od 0,2% u odnosu na prethodni kvartal, pre svega zbog slabijeg izvoza i pada investicija, a glavni motori rasta "zakazali su" i u Francuskoj. Dodatno zabrinjava niska stopa inflacije koja već neko vreme muči zonu evra i u julu je opala na 0,4%, na najniži nivo od 2009.

Nemački statistički zavod je kao glavni uzrok za usporavanje nemačke privrede ove godine istakao negativni spoljnotrgovinski bilans i pad investicija.

U drugom tromesečju BDP je smanjen za 0,2% u odnosu na prva tri meseca, dok su analitičari očekivali usporavanje od 0,1%.

U odnosu na isti period prošle godine rast je usporen na 1,3%. 

Na početku godine rast je bio bolji zahvaljujući blagoj zimi, ali se nije mogao održati i u drugom tromesečju.

Razloge delom treba potražiti u spoljnotrgovinskom bilansu, jer se odnos izvoza i uvoza pogoršao u drugom tromesečju. Suficit Nemačke je ipak i dalje veoma visok.

Negativno je uticao i zastoj ulaganja preduzeća.

Sa druge strane, potrošnja domaćinstava i javni rashodi i dalje su na dobrom nivou i u drugom tromesečju su povećani. U odnosu na isti period 2013. zabeležen je rast od 0,8%.

"Nemačka privreda je izgubila tempo, ali mogla bi se ponovo pokrenuti", navodi se u izveštaju statističkog zavoda Destatis. Za 2014. za Nemačku je prognoziran rast između 1,7 i 1,9%,

Francuska: motori rasta u kvaru

Francuski statistički zavod takođe je doneo loše vesti, ukazavši na stagnaciju u drugom tromesečju i loše podatke glavnih pokazatelja privredne aktivnosti.

Ulaganja preduzeća bila su za 0,8% niža nego u prvom tromesečju, a spoljnotrgovinski deficit iznosio je 0,1% bruto domaćeg proizvoda u tom periodu.

Kao i u Nemačkoj, javna i privatna potrošnja su sa porastom od po 0,5% donekle povukli privrednu aktivnost.

Statistički zavod međutim ukazuje da i taj rast potrošnje domaćinstava treba uzeti s rezervom, budući da je glavni pokretač bilo povećanje potrošnje energije nakon neočekivano male potrošnje u prvom tromesečju zbog blage zime.

U drugom tromesečju u Francuskoj je bila stagnacija u odnosu na prvo, dok je u odnosu na isti period 2013. zabeležen blagi rast BDP-a od 0,1%. Za ovu godinu se prema sadašnjim procenama može računati na rast od 0,3%, što je daleko ispod prvobitne projekcije vlade od 1%.

Ministar finansija Mišel Sapen u tekstu za francuski list Mond ocenio je da će rast biti 0,5%, dok za narednu godinu, kako je naveo, ne očekuje rast mnogo veći od 1%.

Kao posledica toga i prognoza za deficit povećana je na više od 4% BDP-a u odnosu na prvobitno planiranih 3,8%.

Paradoks dužničkih hartija

Uprkos lošim vestima o zoni evra u celini, kao i o Francuskoj i Nemačkoj koje su važile za glavne pokretače rasta, stope po kojima se te dve zemlje zadužuju opale su 14. avgusta na rekodrno niske nivoe.

Tako je desetogodišnja stopa za Nemačku u jutarnjim satima iznosila 1,02%, a za Nemačku 1,412%.

Objašnjenje za to treba potražiti u sklonosti kompanija da u vremenima loših vesti za ekonomju svedu rizik na minimum ulaganjem u najsigurnije obveznice zone evra. Paradoks je da kupuju obveznice zemalja poput Francuske koje su smatrane snažnim privredama, iako imaju problem da održe budžetski deficit na zacrtanom nivou, što je pokazatelj koji bi drugim zemljama mogao da napravi problem pri zaduživanju.

Geopolitičke okolnosti takođe su uticale na cenu obveznica jer je u doba krize tržište sklono oprezu.

Strašilo deflacije

Dodatan problem za privredu, zonu evra muči slaba inflacija, koja je u julu iznosila 0,4% u poređenju sa 0,5% u junu. To je najniži nivo inflacije od oktobra 2009, kada je zabeležen njen pad za 0,1%. Pre samo godinu dana, inflacija je bila 1,6%.

Tako niska stopa pothranjuje strahove da bi region mogao da zapadne u začarani krug pada cena i povećava očekivanja od Evropske centralne banke da preduzme mere protiv te pojave koja negativno utiče na rast.

Najznačajniji faktor za nisku inflaciju je pad cena energije za 1%, kao i cene hrane, alkoholnih pića i duvana koje su opale za 0,3%.

Cene industrijskih dobara ostale su nepromenjene, a samo je u uslugama zabeležen neto rast cena za 1,3%, isto kao u junu.

Cilj Evropske centralne banke je da bdi nad stabilnošću cena i zadrži inflaciju nešto ispod 2%, a ona je već mesecima na veoma niskom nivou manjem od 1% pa prema ECB predstavlja zonu opasnosti.

ECB već je u junu preduzela mere za podsticanje rasta i inflacije snizivši svoju referentu stopu na 0,15% i najavivši paket vanrednih mera za podsticanje banaka da više pozajmljuju novac.

Stručnjak kompanije za makroekonomska istraživanja Kepital ekonomiks (Capital Economics) Džonatan Lojns smatra da Evropska centralna banka treba više da učini da bi se suočila sa rizikom od deflacije, koja predstavlja opšti pad cena i zarada, čime se narušava razvoj privrede.

Ozbiljna posledica takvog scenarija bilo bi i uzdržavanje građana i preduzeća od potrošnje, odnosno odlaganje kupovine u nadi da kasnije manje plate.

Izvor: AFP i S.V.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pad privrede u 2014, sledeće godine stagnacija
  
• 

  Vesti

  : Litvanija prelazi na evro
  
• 

  Vesti

  : Jak evro pretnja ekonomskom oporavku
  
• 

  Vesti

  : Štednja ili rast za EU
  
• 

  Vesti

  : Deflacija - pritajena opasnost u zoni evra