Srbija će ove godine imati pad privrede od 0,5%, a naredne stagnaciju, procenila je Narodna banka Srbije. Na snižavanje procene uticale su poplave, koje su dovele do pada proizvodnje u rudarstvu, energetici i poljoprivredi, ali i najavljene mere štednje koje utiču i na potrošnju. Inflacija je i dalje niža od ciljane, i neizvesno je da li će se vratiti u planirane okvire do kraja godine. Direktne strane investicije će, prema proceni, biti u porastu u odnosu na 2013. Iz Vlade najavljuju da se pripremaju rešenja za preduzeća u restrukturiranju, dok će Agencija za privatizaciju 15. avgusta objaviti međunarodni javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju oko 500 preduzeća.
Generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić rekao je da je jedan od razloga zašto je centralna banka revidirala naniže procenu rasta BDP za ovu i sledeću godinu nemogućnost da se za kratko vreme obnove proizvodni kapaciteti oštećeni u majskim polavama.
U govoru Hinića podeljenom novinarima navodi se da je pad BDP od 0,5% u 2014. posledica pada poljoprivredne proizvodnje i manje aktivnosti u sektoru rudarstva i energetike, dok bi doprinos građevinarstva zbog obnove porušenih i oštećenih objekata trebalo da bude pozitivan. BDP je prema njegovim rečima u drugom tromesečju zbog poplava opao za 1,1%.
"Očekujemo da će određen pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost imati započeto davanje subencionisanih kredita privredi", naveo je Hinić.
Na privredna kretanja i dalje će u 2014. i 2015. negativno uticati slab nivo potrošnje domaćinstava i države zbog očekivanih mera fiskalne konsolidacije.
Hinić je ocenio da će uticaj mera fiskalne konsolidacije biti veći nego što je uračunato u prethodnoj projekciji i da će neutralisati očekivani pozitivan doprinos neto izvoza i investicija.
Oporavak zone evra povoljan za izvoz
Background
Agencija za privatizaciju će u petak 15. avgusta na svojoj internet stranici (www.priv.rs) objaviti javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 502 preduzeća sa zavisnim privrednim društvima. Obaveštenje o Javnom pozivu će biti istovremeno objavljeno u svetski uglednom ekonomskom časopisu Fajnenšel tajms (Financial Times) i domaćim sredstvima javnog informisanja.
Ističe se da će se javni poziv odnositi i na preduzeća javnog informisanja i komunikacija koja se privatizuju u skladu sa novim Zakonom o javnom informisanju.
Agencija za privatizaciju neće objaviti javni poziv za preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom i preduzeća iz odbrambene industrije, s obzirom da su oni u skladu sa Zakonom o privatizaciji trenutno izuzeti iz postupka privatizacije.
Pripremaju se rešenja i za preduzeća u restrukturiranju, a premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je 12. avgusta da je zadovoljan sastankom sa predstavnicima sindikata preduzeća u restrukturiranju, ocenivši da je država na dobrom putu da pronađe rešenja za oko 40 preduzeća.
"Mi smo sigurni da za 40 od 156 preduzeća može da se nađe strateški partner", kazao je Vučić novinarima u Vladi Srbije posle sastanka sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije koje je predvodio Ljubisav Orbović.
On je istakao da su za državu prioritetna preduzeća koja su iz različitih sektora, među kojima su Azotara, Petrohemija, PKB, PIK Bečej, 14 Oktobar, Petoletka, i da je "država na putu da te probleme reši i sanira kao FAP i Ikarbus".
Očekuje se da će oporavak zone evra olakšati rast neto izvoza i 2015.
Prema rečima Hinića, opravak zone evra u drugom tromesecju je nastavljen, a izgledi za ovu i narednu godinu su neznatno revidirani - u 2014. očekuje se rast BDP od 1,1%, a u 2015. od 1,6%.
Upozorio je da rizik po započeti oporavak zone evra predstavljaju tenzije u vezi sa krizom u Ukrajini.
"Globalno moguć je negativan uticaj prvenstveno na cene na svetskim robnim tržištima, kretanje kapitala i energetske tokove. Potencijalno nepovoljni efekti na domaću ekonomiju kreću se od smanjenja izvoznih mogućnosti do porasta premije rizika zemlje i smanjenja priliva kapitala", rekao je on.
NBS je ocenila da će deficit tekućeg računa Srbije u 2014, iskazan prema novoj metodologiji, iznositi 5,9% BDP.
Inflacija isuviše niska
Hinić je naveo da je međugodišnja inflacija u prethodna tri meseca nastavila da se kreće ispod donje granice i u julu je bila 2,1%. Ciljana inflacija je 4%, uz dozvoljena odstupanja od 1,5 procentnih poena, što znači od 2,5% do 5,5%.
"Prema centralnoj projekciji NBS inflacija će se u trećem tromesečju vratiti u okvire cilja od 4% plus minus 1,5 procentnih poena i do kraja godine ostaće u tim granicama", rekao je on.
On je istakao da je inflacija samo privremeno ispod željenog nivoa, ali i da nije sasvim izvesno da će se u trećem tromesečju vratiti u očekivani raspon.
Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u međunarodnom okruženju, domaća fiskalna kretanja i u manjoj meri na rezultate ovogodišnje poljoprivredne sezone.
"U projekciji je pretpostavljeno i da će do poskupljenja cena električne energije za 15 odsto doći cetvrtnom tromesecju. Pošto to poskupljenje nije potvrđeno, u slucaju da se ne ostvari, inflacija bi krajem godine bila niža za 0,8 procentnih poena u odnosu na projekciju", rekao je generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.
U toku drugog tromesečja određeni faktori su uticali na porast vrednosti dinara, pre svega pad premije rizika zemlje i povećano ulaganje stranih investitora u državne hartije od vrednosti.
Dinar je u julu opet opao i njegova vrednost sada je niža nego na početku drugog tromesečja, a u NBS to pripisuju između ostalog obimu najavljene fiskalne konsolidacije.
"Na deprecijacijske pritiske u julu uticalo je jačanje geopolitickih tenzija ali i pojava nepovoljnih vesti u pogledu veličine i tempa fiskalne konsolidacije. Radi ublažavanja prekomernih osiclacija kursa u drugom tromeseću NBS je intervenisala sa 170 miliona evra, a u julu je prodala 30 miliona evra", rekao je Hinić.
Očekuje se 1,2 milijardi evra investicija
Na investicije će, prema proceni NBS, pozitivno uticati ulaganje u otklanjanje posledica poplava i dalji napredak Srbije u procesu evrointegracija.
Neto strane direktne investicine u Srbiju u prvih sedam meseci 2014, po preliminarnim podacima, bile su oko 700 miliona evra.
"Te investicije su uglavnom otišle u prerađivačku industriju i trgovinu", rekla je Snežna Vilaret, zamenik generalnog direktora Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.
Tokom predstavljanja izveštaja NBS o inflaciji, ona je rekla da je projecija NBS za ovu godinu da će strane direktne investicije biti 1,2 milijardi evra.
Direktne strane investicije u Srbiji u 2013. godini iznosile su oko 750 miliona evra.
EurActiv Srbija
Pad privrede u 2014, sledeće godine stagnacija 
