Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Štednja ili rast za EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Da li se propisa o štednji u EU treba pridržavati striktno ili iskoristiti sve mogućnosti za fleksibilnost koje pruža Pakt stabilnosti i rasta? Stručnjaci i zvaničnici su na međunarodnom skupu na jugu Francuske pozvali na fleksibilan pristup bez izmene propisa. Ipak, ispoljile su se znatne razlike jer su neki od učesnika hteli da se zaboravi na ograničenje deficita na 3%, dok su drugi ovaj propis branili svim sredstvima. Evropski komesar za unutrašnje tržište Mišel Barnije predložio je i zaduživanje uz podelu rizika u EU, preko takozvanih projektnih obveznica, za izgradnju potrebne infrastrukture.
Trodnevni skup u Eks an Provansi obeležen je raspravom o adekvatnom podsticaju privrede u zoni evra.
Irski ekonomista Kevin O'Rurk (O'Rourke) je napao politiku štednje u Evropi, na istoj talasnoj dužini kao i nobelovci Džozef Štiglic i Pol Krugman.
"Treba porekinuti sa politikom štednje i ne nametati ograničenja za javna ulaganja", rekao je ovaj profesor sa Oksforda.
Ipak, svestan da će ovakav stav naići na negodovanje Brisela i Berlina, pozvao je da se "u mnogo većoj meri iskoristi fleksibilnost koju već predviđaju evropski ugovori u pogledu javnog deficita".
Francuski član izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Benoa Kere potvrdio j da Pakt sadrži izvesnu dozu fleksibilnosti, ali samo pod određenim uslovima.
"Postoji fleksibilnost za zemlje koje sprovode zančajne reforme, ali pod uslovom naravno da su te reforme dokazane i da nije reč o praznim obećanjima", istakao je on.
Pakt stabilnosti i rasta bi trebalo da obezbedi finansijsku disciplinu zemalja članica zone evra. Uvedeno je ograničenje budžetskog deficita od 3% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug je ograničen na 60%. Sa dužničkom krizom uvedena je i mogućnost kažnjavanja zemalja koje ne ulažu napore da poboljšaju finansijsku stabilnost.
Guverner Centralne banke Francuske bio je jedan od onih koji su insistirali na strogoj budžetskoj disciplini.
"Ravnoteža je krhka, nagomilavali smo deficita decenijama i ukoliko je pristup budžetu isuviše popustljiv posledica će biti mnogo viša kamatna stopa", rekao je on.
Štednja i rast: (ne)spojivi ciljevi
U kontekstu povećanja snage populističkih i evroskeptičnih stranaka na izborima u EU i u formiranju novog sastava Evropske komisije, šef italijanske vlade Mateo Renci založio se za bolje korišćenje "fleksibilnosti" u budžetskim propisima kako bi se podstakle investicije za privredni rast.
Njegov prethodnik Enriko Leta prethodnog dana je ocenio da je "došlo vreme da se na evropskom nivou pokrene rasprava o tome da li je privredni rast izazov pojedinačnih zemalja članica, ili pitanje za celu Evropu.
"Nemoguće je da se od država u isto vreme traže budžetski rezovi i investicije", upozorio je Leta.
Ministar ekonomije Nemačke Zigmar Gabrijel, iz redova socijaldemokrata, predložio je okom posete Francuskoj u junu da se iz računanja deficita isključe troškovi reformi, da bi se zemljama sa isuviše visokim deficitima dalo više vremena. Međutim, već narednog dana ga je "ispravila" kancelarka Angela Merkel, koja predvodi veliku koaliciju levice i desnice u toj zemlji.
U završnoj izjavi ekonomskih susreta, liberalni Klub ekonomista založio se za fleksibilnst da bi zemlje dobile zeleno svetlo za viši deficit u zamenu za reforme.
"Zamisao je da se za svaku zemlju pojedinačno osmisle značajne strukturne reform u zamenu za zajmove, garancije ili produžavanje perioda za smanjenje javnog deficita", navelo je ovo udruženje ekonomista.
Barnije za podelu rizika
Evropski komesar Barnijer predložio je podelu rizika za zajmove za izgradnju infruastrukture, kako bi Evropa lakše pronašla 1.000 miliojardi evra za ulaganje u infrastrukturu do 2020. godine, što je predvideo Brisel.
"Izazov danas je da se pređe sa budžetske stabilizacije na plan rasta. Mislim da je moguće da se izazov ulaganja prevaziđe evropskim programom projektnih obveznica, odnosno pozajmica uz podelu rizika za investicije", rekao je on za AFP.
Kao sektore u kojima je takav pristup potreban naveo je čist transport poput železnica i pomorskog saobraćaja, energetiku sa akcentom na interkonekcije energetskih mreža, kao i digitalne tehnologije, univerzitet i istraživanje.
Prema njegovim rečima pozajmice uz podelu rizika mogu da budu prednost u trenuku kada zemlje uspevaju da se finansiraju na tržištu po niskims topama.
"Stope su već na rekordno nioskim nivoima, a ukoliko su pozajmice velike i zajedničke dobićete najbolje moguće stope", dodao je on.
U jeku dužničke krize najugrožneije evropske zemlje bezuspešno su tražile podelu rizika za zajmove kako bi se finansirale po nižim stopama. Barnijeov predlog je drugačiji budući da je cilj da se finansira infrastruktura a ne dug država članica.
Evropska komisija je i 2011. predložila da zajedno sa Evropskom investicionom bankom podeli deo rizika velikih projekata sa privatnim investitorima kroz projektne obveznice. Ovu ideju treba razlikovati od takozvanih obveznica EU, koje bi predstavljale direktno zaduživanje EU, dok kod projektnih obveznica to nije slučaj, već se izdaju garancije.
Projektne obveznice već su primenjivane pre nekoliko decenija da bi se pružila pomoć zemljama članicama.
Barnije je ipak ukazao da je potrebn ovoditi računa.
"Više pozajmica danas znaci više poreza za buduće generacije", istakao je Barnije.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
