Francuska je 26. avgusta dobila novu vladu u kojoj nema vodećih predstavnika dela socijalista koji su kritikovali ekonomsku politiku vlade. Predsednik Francuske Fransoa Oland (Francois Hollande) sada može da računa na homogeniju vladu i novog ministra ekonomije koji će sprovoditi "pakt odogovnosti" koji podrazumeva podsticaje preduzećima i smanjenje javnih troškova. Međutim, politička podrška na koju predsednik može da računa nastavlja da se kruni, dok štampa o potresima koji su prethodili promenama u vladi piše kao o "krizi režima".

Suočen sa najvećom krizom tokom svog mandata nakon pada vlade zbog neslaganja oko politike štednje Oland je zatražio od mandatara, dosadašnjeg premijera Manuela Valsa (Valls), da predloži vladu u kojoj će postojati saglasnost po pitanju stavova i politika.

Oland se opredelio za rekonstrukciju vlade: 12 od 16 ministara je zadržalo svoje resore, ali u njoj više nema vodećih predstavnika radikalnijeg krila Socijalističke partije koje se zalaže za ekonomsku politiku u kojoj će se voditi više računa o socijalnom aspektu mera.

U novoj vladi tako nema ministra ekonomije Arnoa Montnbura (Arnaud Montebourg), ministara obrazovanja Benoa Amona (Benoit Hamon) i kulture Orelije Filipeti (Aurelie Filippetti), koji su kritikovali vladinu ekonomsku politiku.

U vladi je osam muškaraca i osam žena, a na ključnim mestima ostali su ministar spoljnih poslova Loran Fabijus (Laurent Fabius), ministar odbrane Žan-Iv Le Drijan (Jean-Yves Le Drian) i ministarka pravde Kristijan Tobira (Christiane Taubira).

Amona (Arnaud Haomn) je na mestu ministra obrazovanja zamenila Naža Valo-Belkasem (Najat Vallud-Belkacem) postavši tako prva žena na čelu tog resora.

Vals je rekao 26. avgusta da će predložiti parlamentu da se izjasni o poverenju vladi u septembru ili oktobru i izrazio uverenje da će imati većinu za to.

Olandov savetnik novi ministar ekonomije

Simboličan značaj ima odluka predsednika da resor ekonomije poveri bivšem bankaru Emanuelu Makronu (Macron) koji nije član Socijalističke partije i važi za čoveka bliskog poslovnim krugovima.

Makron je na tom mestu nasledio Montbura čije su kritike na račun vladine politike štednje i oborile vladu. Montbur, vatreni protivnik štednje, nije štedeo Evropsku centralnu banku optužujući je da ne čini dovoljno da bi oslabila evro i time podstakla konkurentnost evropskih preduzeća u svetu, niti je štedeo nemačku kancelarku Angelu Merkel kritikujući je zbog mera štednje koje nameće Evropi.

Smenom Montbura oktlonjen je politički rizik i predsednik i vlada mogu da jedinstveno nastupaju u Briselu.

Makron (36), Olandov glavni savetnik za ekonomiju, jedan je od tvoraca "pakta odgovornosti" koji predviđa niz mera za oporavak privrede uključujući davanje olakšica preduzećima pri zapošljavanju novih radnika kroz smanjenje poreza i doprinosa.

Novi ministar će, međutim, morati da zadobije poverenje industrije, što će biti i najveći izazov za njega, jer je njegov prethodnik predstavljao ovaploćenje ekonomskog patriotizma. Montbur se, takođe, zalagao i za industrijalizaciju zemlje.

Kriza režima

Samo pet meseci od formiranja prva Valsova vlada se suočila s krizom koju su francuski mediji nazvali krizom režima. Što se retko dešava, i levičarski orijentisan Libersion (Liberation) i konzevativni Figaro su članke o ostavci vlade i formiranju nove naslovili "Kriza režima" uz fotografiju predsednika kako stoji sam.

Predsednikova strategija koja se sastoji u tome da se zadrži kurs kontroverzne politike i isključe ministri koji joj se protive, za list Mond je "poslednja šansa za predsednika da spasi svoj petogodišnji mandat".

Radikalnije krilo Socijalističke partije već mesecima istupa protiv Olandovog "pakta odgovornosti" koji predviđa 40 milijardi evra podsticaja firmama i 50 milijardi evra ušteda tokom tri godine.

Na iznenađenje svih, Manuel Vals i Fransoa Oland odlučili su 25. avgusta da preseku i okončaju neslaganje između pristalica vladine linije - obnove konkurentnosti zemlje kroz pomoć kompanijama i smanjenje javnih troškova - i onih koji se protive drastičnom smanjenju budžetskog deficita smatrajući to kontraproduktivnim za privredni rast i opterećenjem za građane.

Taj korak, međutim, opasno sužava podršku socijalističkom predsedniku. Socijalisti i njihovi partneri iz Radikalne partije imaju sada 307 poslanika u Nacionalnoj skupštini dok je apsolutna vehcina 289.


Oland koji je izabran uz podršku ekološke partije i stranke ekstremne levice ne može više da računa na njihovu podršku. Stranka ekstremne levice je takoreći prešla u opoziciju a Zeleni koji nisu učestvovali ni u odlazećoj vladi, počeli su da po svom opredeljenju glasaju u Skupštini.

"Postoji politička kriza unutar većine koja podržava predsednika, a koja se smanjuje", rekao je stručjak za ustavno pravo Didije Mo (Didier Maus).

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Francuska vlada pala zbog neslaganja oko štednje
  
• 

  Vesti

  : Slab rast i strah od deflacije u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Novi francuski premijer socijalista naklonjen desnici
  
• 

  Vesti

  : Francuska šiti svoju privredu
  
• 

  Vesti

  : Francuska povela borbu protiv dampinga radnika