Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Crna Gora sve dalja od NATO-a
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Aktuelna politička situacija u Crnoj Gori, nemogućnost formiranja lokalne vlasti u Podgorici i u nekoliko opština, sa realnim izgledima da budu održani vanredni parlamentarni izbori, po svemu sudeći, udaljava državu od članstva u NATO još više nego što je nedavno poručeno sa ministarskog sastanka Severnoatlantskog saveza. Podgorica je sa tog skupa dobila poruku da se o eventualnom pozivu za nju da uđe u NATO može razgovarati "najkasnije do kraja 2015. godine". Međusobna konfrontacija dve vladajuće partije na državnom nivou, Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP) u vezi sa formiranjem lokalne vlasti, mogla bi poziv iz NATO-a odgoditi možda i za kraj 2016. godine. Takva mogućnost nije nerealna, jer se DPS i SDP, iako su obe za članstvo države u Severnoatlantskom savezu, odavno spore oko više pitanja, što Crnu Goru sve jače gura ka vanrednim parlamentarnim izborima.
Autor Ilija Despotović, dopisnik agencije Beta iz Podgorice
Mandat sadašnjoj vladi trebalo bi da traje do kraja 2016. godine, ali politički ćorsokak u vezi sa formiranjem lokalne vlasti, posebno u Podgorici, upućuje na mogući vrlo skori razlaz DPS i SDP i na državnom nivou.
Takav razvoj događaja sam po sebi pomerio bi sve rokove - na unutrašnjem i spoljnjem planu. A nije sasvim isključeno da ishod vanrednih izbora bude i neki drugačiji partijsko-politički aranžman od sadašnjeg, što bi, tek, neminovno usporilo evroatlantske integracije u cjelini.
Crnogorska javnost još nema pouzdanu informaciju o tome šta je, zapravo, glavni razlog što je poziv Crnoj Gori još ostao u fioci NATO-a.
Premijer je objasnio da je u pitanju "geopolitički faktor na koji Crna Gora nije mogla uticati", a što se odnosi na ukrajinsku krizu i i u vezi sa time relaciju NATO-Rusija. I politički analitičari ukazuju da je Crna Gora kolateralna šteta krize u Ukrajini, odnosno, u odnosima Brisela i Moskve.
Spekuliše se i o tome da Crna Gora još nema reformisane bezbjednosne službe, što je za NATO veoma važno. Konkretnije - da Severnoatlantski savez strahuje od mogućeg curenja poverljivih informacija preko Crne Gore ka Rusiji. Pojedini mediji su navodili da su u crnogorski bezbednosno-obavještajni sistem infiltrirani Rusi.
Sa visokog zvaničnog mesta, pak, takve tvrdnje su demantovane.
Nepodeljeno je mišljenje analitičara, domaćih i stranih, da je Crna Gora ostvarila zavidne reformske rezultate u sistemu odbrane u celini. Crnogorska vojska se organizaciono, brojčano, formacijski, po opremi u mnogo čemu znatno približila standardima NATO-a. Ona je operativno prilagođena sistemu i procedurama komandovanja u NATO vojskama. Već nekoliko godina Vojska Crne Gore učestvuje u nekoliko mirovnih misija, od čega je najvažniji ISAF, za šta redovno dobija pohvale.
I sve to nije dovoljno da Crna Gora već bude pozvana u NATO. Analitičari, ali i u javnosti primećuju, na primer, da je Albanija već članica NATO-a, iako gotovo niko ne vjeruje da je ta zemlja ispunila kriterijume za prijem u Alijansu, recimo, u domenu suzbijanja korupcije ili u jačanju vladavine prava.
Pomeranje roka za poziv Crnoj Gori je, stoga, ojačalo već postojeće nedoumice u vezi sa karakterom NATO-a. Naime, u javnosti pre svega jača uvjerenje da moćna Severnoatlantska organizacija ipak u prvi plan stavlja sopstvene političke razloge kad treba da odluči koga će, kada i zašto primiti.
Strahuje se da Crna Gora, upravo kao mala zemlja, može biti lako "žrtvovana", kad god to odgovara NATO, ili u prvom redu, nekoj uticajnoj zemlji u tom savezu.
Realno je stoga očekivati da povjerenje u potrebu članstva Crne Gore u NATO-u posle novog, odgođenog roka za slanje poziva može, štavise, i opasti. Podrška, članstvu, po službenim podacima, sada se penje i do 45%, iako je, kažu, tačno da jedva dostiže 40%.
Foto: nato.int
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
