Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Velike banke davaće više za fond za spas banaka
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija utvrdila je pravila za izračunavanje doprinosa banaka nacionalnim fondovima za rešavanje problema bankarskog sektora po kojima će najveći teret poneti najveće i najrizičnije banke. Isti kriterijum treba da bude primenjen i kod doprinosa za Jedinstveni fond za rešavanje problema u banakama bankarske unije. Male banke, kako je predviđeno, plaćaće paušalno jer predstavljaju znatno manji rizik za bankarski sistem. Poslanici Zelenih u Evropskom parlamentu smatraju da je razlika između doprinosa koje će plaćati veliki i mali trebalo da bude veća.
Komisija je predložila da banke plaćaju doprinos srazmerno svojoj veličini i riziku, što znači da će manje banke biti pošteđene velikih doprinosa. Predlog, koji treba da prođe i Parlament, uključuje i više indikatora rizika na osnovu kojih će se ocenjvati nivo rizika svake institucije.
"Kao odgovor na finansijsku krizu naporno smo radili na unapređenju finansijskog sistema da bi banke same plaćale ako zapadnu u probleme a ne poreski obveznici. Utvrđivanje pravila o fondu za rešavanje problema u bankama predstavlja značajan korak u tom pravcu", istakao je potpredsednik Komisije zadužen za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije (Michel Barnier).
Barnije je dodao da nova pravila utiru put za funkcionisanje Jedinstvenog fonda za rešavanje problema banaka, ključnog elementa bankarske unije.
Background Direktivom o oporavku banaka i rešavanju problema (BRRD) Komisija je dobila zadatak da detaljno utvrdi pravila kako bi nadležni svih 28 članica EU mogli da izračunaju sa koliko će koja banka doprineti fondovima za rešvanje problema.
U bankarskoj uniji nacionalne fondove za rešavanje problema banaka uspostavljene u skladu sa BRRD od 1. januara 2015. zameniće Jedinstveni fond za rešavanje problema u banakama.
Od 1. januara 2016. godine ti fondovi postepeno će biti objedinjeni.
Na male banke primenjivaće se specijalni režim paušala s obzirom da, u većini, takve institucije imaju jako nizak nivo rizika i mnogo je manja verovatnoća da će tražiti sredstva iz fonda za posrnule banke.
Konkretno, manje banke čiji je udeo u ukupnoj bankarskoj imovini 1% plaćaće 0,3% ukupnih doprinosa fondu u zoni evra.
Komisija je predložila da se ta šema primenjuje i kada se računaju doprinosi banaka u bankarskoj uniji za uspostavljanje novog Fonda za rešavanje problema (SRF) u bankama.
Predviđeno je da se Fond za rešavanje problema bankarskog sektora popuni doprinosima banaka u osmogodišnjem tranzitnom periodu tokom kojeg će se sastojati iz nacionalnih odeljaka.
Poslanici Zelenih u Evropskom parlamentu ocenili su da se u predlogu Komisije ne pravi dovoljna razlika između najvećih i najrizičnijih banaka i banaka srednje veličine koje nisu dobile povoljan tretman kao manje banke.
"U SAD banke sa najrizičnijim portfolijima plaćaju za fond 18 puta više od najsigurnijih banaka dok u Komisijinom predlogu najrizičniji palćaju dva puta više od sigurnih", obrazložio je neslaganje sa predlogom poslanik Zelenih Sven Gigold (Giegold).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
