Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 ECB preuzela bankarski nadzor u zoni evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska centralna banka (ECB) preuzela je 4. novembra funkciju Jedinstvenog nadzornog mehanizma (SSM) u zoni evra. Mehanizam će se primenjivati na sve banke iz 18 članica zone evra ali je otvoren i za banke iz drugih zemalja Evropske unije. ECB će direktno kontrolisati 120 najvećih banaka a indirektno, preko nacionalnih nadzornika, još gotovo 3.500. Mehanizam bi trebalo da osigura pravovremeno reagovanje na probleme bankarskog sektora kako bi se sprečile krize i spasavanje posrnulih kreditora novcem poreskih obveznika.
Novim nadzornim telom ECB predsedavaće Danijel Nui (Danièle Nouy) koja je poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu rekla da očekuje da banke iz zone evra nadoknade manjak kapitala na koji su ukazale nedavne provere bez zahvatanja u državnu kasu.
U saradnji sa nacionalnim nadzornicima, ECB će biti odgovorna za efikasno i dosledno funkcionisanje Mehanizma i ima ovlašćenje da preispituje nadzor, sprovodi inspekcije i istrage, daje ili oduzima bankarske dozvole, razmatra preuzimanja banaka, osigura poštovanje zakona EU i poveća obaveznu rezervu kapitala kako bi se uračunali potencijalni finansijski rizici.
ECB će kroz Jedinstveni nadzorni mehanizam direktno ili indirektno kontrolisati 3.600 banaka sa ciljem da obezbedi koherentnu i konzistentnu primenu jedinstvenih propisa u zoni evra.
Kroz Mehanizam će se direktno nadzirati banke sa imovinom većom od 30 milijardi evra ili one sa aktivom u visini najmanje 20% bruto domaćeg proizvoda svoje zemlje ili one koje su tražile ili dobile direktnu državnu finansijsku pomoć iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) ili Evropskog stabilizacionog fonda (ESM).
Direktno će ECB nadzirati 120 banaka koje drže gotovo 82% bankarske imovine u zoni evra. Kada je reč o manje značajnim bankama, ECB će kontrolisati nadzor nad njima koji rade nacionalni nadzorni organi.
Kako je saopštila Evropska komisija, ECB u svakom trenutku može da odluči da kontroliše jednog ili više kreditora kako bi osigurala poštovanje najviših standarda nadzora.
Rad nacionalnih nadzornih organa integrisan je u Jedinstveni mehanizam koji će nacionalnim nadzornicima slati instrukcije a oni moraju da obaveštavaju ECB o značajnijim odlukama.
Kod prekograničnih bankarskih aktivnosti unutar i izvan zemalja učesnica u Jedinstvenom mehanizmu nadzora primenjivaće se postojeće procedure nadzora.
"Moramo da završimo bankarsku uniju sa Mehanizmom za rešavanje (SRM) problema u bankama i Komisija je u tom cilju predložila uspostavljanje Jedinstvenog fonda (SRF) za rešavanje problema u bankarskom sektoru i Jedinstvene uprave (SRB). Uspešnost SRM je ključna kako bi se problemi u bankama rešili bez zahvatanja u novac poreskih obveznika", istakao je evropski komesar za finansijsku stabilnost Džontan Hil (Jonathan Hill).
Hil je rekao i da će veće poverenje u evropske banke ohrabriti kreditiranje ekonomije, domaćinstava i malih i srednjih preduzeća.
"Jedinstveni nadzorni mehanizam obezbediće svakodnevni nadzor banaka u zoni evra kako bi evropski bankarski sektor ostao bezbedan", istakao je evropski komesar dodajući da će mehanizam doprineti pravovremenom delovanju u slučaju pojave novih rizika.
Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Sven Gigold (Giegold) pozdravio je uvođenje evropskog bankarskog nadzora kao temelja veće finansijske stabilnosti u Evropi.
"Konačno se povlači crta ispod često labavog nacionalnog bankarskog nadzora koji je znatno doprineo finansijskoj krizi i doveo do toga da se 5.000 milijardi evra novca evropskih poreskih obveznika odlije za spas propalih banaka", istakao je Gigold.
On je međutim upozorio da to što će ECB biti zadužena za nadzor može da vodi neželjenoj koncentraciji moći u ECB, kao i potencijalnom konfliktu interesa.
Gigold je rekao i da će Zeleni nastaviti da traže izmene Ugovora EU kako bi se omogućilo stvaranje zaista nezavisnog tela za jedinstveni nadzor banaka.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: ECB
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
