Evro je 5. januara, prvi put za gotovo devet godina, pao ispod praga od 1,20 dolara, čemu su doprineli zabrinutost tržišta zbog slabijeg rasta u Evropi i špekulacije oko eventualnog izlaska Grčke iz evro zone. Pad evra nije, međutim, nužno negativan za evro zonu koja pokušava da spreči deflaciju. U takvim okolnostima postaje sve izvesnije da će Evropska centralna banka morati da pribegne dodatnim merama kako bi oživela rast i sprečila deflaciju.

Jedinstvena evropska valuta, iza koje je u odnosu na dolar najnepovoljnija godina od 2005, još je koliko 31. decembra vredela 1,2097 dolara da bi 5. januara pala na 1,1864 dolara, što je najniži nivo od marta 2006.

U proteklih nekoliko nedelja menjači su evro prodavali po svaku cenu zbog slabog rasta u zoni evra, koja u tome znatno zaostaje za američkom privredom.

Rast u zoni evra se donekle ubrzao u decembru u zoni evra, ali je u proseku rast u četvrtom tromesečju 2014. bio najslabiji u periodu od godinu dana, što ukazuje na rizik od daljeg pada aktivnosti u 2015, ocenjuju u konsultantskoj kući Markit koja je 6. januara objavila svoje ekonomske indikatore.

Indeks nabavki za potrebe privrede (PMI), koji iznad 50 poena označava rast, u decembru je u zoni evra iznosio 51,4, što je blagi rast u odnosu na novembar (51,1), ali je manje od prognoziranih 51,7 poena. I pored tog poboljšanja, indeks za 4. tromesečje je bio 51,5 i najniži je od 3. tromesečja 2013, navodi Markit.

Slabljenju evra je doprinela i informacija objavljena u medijima da je nemačka kancelarka Angela Merkel spremna na izlazak Grčke iz zone evra ako na vlast na predstojećim izborima dođe radikalna stranka levice Siriza.

"Zonu evru, čini se, ugrožava mogućnost pobede radikalne levice u Grčkoj na koju, zbog namere da ponovo pregovara o grčkom dugu, gledaju kao na vuka koji upada u stado", rekao je analitičar konsultantske kuće Spredeks (Spreadex) Konor Kembel (Connor Campbell).

Dešavanja u Grčkoj su ponovo podstakla sumnje u jedinstvenost pa i opstanak zone evra, koje su utihnule nakon što je kriza dostigla vrhunac pre tri godine.

Ova neizvesnost ne ide mnogo u prilog razvoju poslovanja u Evropi, ali pad evra kao posledica toga ima i pozitivne strane - time se povećava konkurentnost evropskih proizvoda pri izvozu i na taj nažin pomaže evropskij industriji. U tom smislu, slabljenje valute ne priželjkuju samo političari, poput zvaničnika u Francuskoj, već i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi).

"Pad evra je dobra vest za Dragija koji već mesecima pokušava da snizi evro", rekao je analitičar u firmi Fekspro (FexPro) Angus Kembel (Campbell).

U očekivanju mera ECB

Kako vreme odmiče, rastu očekivanja da će ECB pribeći kvanitativnom popuštanju, odnosno kupovini državnih obveznica u velikim razmerama, što primenjuju američka Uprava za federalne rezerve (FED) i Banka Engleske. To bi trebalo da omogući svež priliv sredstava u finansijski sistem u zoni evra i dalje stimuliše privredu i inflaciju. Takav program može da snizi kamate na tržištu i pojevtini zaduživanje biznisu i potrošačima.

ECB bi u okviru tog programa mogla da kupuje rizične obveznice zemalja zone evra koje su u velikim teškoćama.

Glavni ekonomista u Markitu Kris Vilijamson (Chris Williamson) očekuje da će se pojačavati pozivi ECB da uvede što pre mere za "agresivniji rast", pre svega program kvantitativnog popuštanja.

On je dodao da bi ECB, međutim, mogla da odluči da pre odluke o tim kontroverznim monetarnim merama sačeka objavljivanje ekonomskih indikatora kako bi utvrdila da li rast nastavlja da se oporavlja zadovoljavajućim tempom.

Dragi je nedavno u izjavi za nemačku štampu poslao do sada najjači signal da bi EBC mogla da pređe na kupovini državnih obveznica u velikim razmerama u okviru borbe protiv deflacije u zoni evra.

Analitičari kažu da su koristi od kvantitativnog popuštanja neizvesne i da može da zadrži na niskom nivou prinos na vladine obveznice, odnosno cenu zaduživanja, i time podstakne vlade da odustanu od reformi za koje Dragi misli da su preko potrebne.

Međutim, ako se stanje evropske ekonomije ne popravi, ECB će morati da posegne za programom kvantitativnog popuštanja. Mnogi posmatrači upozoravaju da je u zoni evra već došlo u decembru do deflacije, a prve zvanične procene biće objavljene 7. januara.

"Naredni sastanak ECB održaće se 22. januara, i evro bi tada trebalo da se nađe u centru pažnje tržišta i kolebljivost bi trebalo da se povećava sa približavanjem tog datuma i to nekoliko dana uoči izbora u Grčkoj", rekao je Angus Kembel.

Do parlamentarnih izbora u Grčkoj, 25. januara, pažljivo će se pratiti izjave Sirize, koja ima dobre izgleda za pobedu. Tržište brine da li bi njen dolazak na vlast mogao da dovede u pitanje dogovore Grčke sa EU, Međunarodnim monetarnim fondom i drugim poveriocima.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rizik od stagnacije u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Evro će nastaviti da slabi prema konkurentima
  
• 

  Vesti

  : Veliki posustaju, EU smanjila prognoze rasta
  
• 

  Vesti

  : ECB preuzela bankarski nadzor u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Da li ECB postaje rizična banka?
  
• 

  Vesti

  : ECB ne može sama da rastera oblake nad Evropom