Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka vlada traga za podrškom u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nova grčka vlada počela je 1. februara posetom Parizu turneju po evropskim zemljama kako bi pokušala da obezbedi podršku za svoj predlog da se Grčkoj olakša otplata duga. U tome joj je "vetar u leđa" neočekivano pružio američki predsednik Barak Obama koji deli mišljenje više uglednih ekonomista da treba biti blaži prema toj zemlji u krizi i raditi na podsticanju rasta. Drugi, međutim, upozoravaju da bi ustupci Grčkoj mogli da pokrenu lančanu reakciju u Evropi odnosno da podstaknu druge zemlje u teškoćama da zatraže da im se olakša vraćanje duga.
Grčka vlada je 1. februara dobila neočekivanu podršku ni od koga drugog do američkog predsednika. "Ne možemo nastaviti da pritiskamo zemlje koje se suočavaju sa privrednim padom. U jednom trenutku biće potrebna strategija rasta da bi dugovi mogli da se vrate", rekao je Obama u intervjuu za televiziju Si-En-En (CNN).
"Kad je privreda u slobodnom padu, potrebna je strategija rasta, a ne samo sve veći pritisak na narod koji sve više pati", rekao je Obama.
Grčki dug iznosi oko 175% BDP-a, što znači da Grčka, da bi ga otplatila, mora da izdvoji svo bogatstvo koje proizvede tokom dve godine. Veliki udeo duga u BDP-u brine tržišta i spečava Atinu da se samostalno finansira.
Obama i mnogi ekonomisti smatraju da je najefikasniji način za smanjenje tako velikog udela duga da se poveća BDP pomoću snažnog privrednog rasta. Ne treba, smatraju oni, koristiti teško dobijeni budžetski višak isključivo za otplaćivanje dugova, kao što je prihvatila bivša grčka vlada na zahtev međunarodnih poverilaca - Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke i članica EU.
Tražiti od Atine da svake godine ima budžetski višak do 4,5% BDP-a uz teške socijalne žrtve je isto što "ceđenje suve drenovine", napisao je 28. januara dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman.
MMF je ranije priznao da je potcenio posledice stroge budžetske štednje, a u junu je ocenio da bi se "održavanje suficita na 4% BDP tokom nekoliko godina moglo pokazati teškim".
Uoči grčkih parlamentarnih izbora i pobede Sirize - stranke radikalne levice, 18 istaknutih ekonomista među kojima i nobelovci Džozef Štiglic i Kristofer Pisarides, zatražilo je u tekstu u Fajnenešel tajmsu "novi početak" za Grčku.
Oni su zatražili "smanjenje duga posebno na bilateralnoj osnovni", moratorijum na plaćanje kamata, izdvajanje značajnih sredstva za velike investicije i sprovođenje bitnih reformi poput bolje naplate poreza.
Nemačka kancelarka Angela Merkel odbacila je 31. januara svaku pomisao na otpisivanje grčkog duga koji drže u velikoj meri Evropljani, a najviše Nemačka (40 milijardi evra) i Francuska (31 milijardu).
Gzavije Tembo iz Francuske opservatorije ekonomskih prilika, takođe, ne podržava sazivanje velike konferencije za otpis dela grčkog duga, jer smatra da bi to moglo da podstakne i druge zemlje u sličnoj situaciji kao što su Španija ili Portugal da traže isto.
On smatra da bi bilo bolje delovati na kamate, koje godišnje iznose između 4,5 i 5% BDP-a Grčke, i da bi se ukidanjem tog opterećenja tokom nekoliko godina omogućilo Grčkoj da se pozabavi humaitarnom krizom o kojoj govori Ciprasova vlada.
Atina je donekle ublažila retoriku u odnosu na prve poruke upućene evropskim partnerima nakon izbora 25. januara u Grčkoj na kojima je pobedila Siriza. "Niko ne želi sukob i mi ne nameravamo da postupamo jednostrano kada je reč o našem dugu", rekao je grčki premijer i lider Sirize Aleksis Cipras 31. januara.
Grčka se nada dogovoru do kraja maja
Grčki ministar finansija Janis Varufakis je počeo posetu evropskim zemljama u vezi s dugom 1. februara u Parizu, a narednih dana će posetiti London i Rim. Za sada nije predviđena poseta Nemačkoj mada je Varufakis rekao da namerava da poseti tu zemlja s obzirom na njenu ključnu ulogu u rešavanju krize.
Atina u Francuskoj i Italiji vidi potencijalne saveznike u pokušajima da joj se olakša vraćanje duga, što je postalo ključno pitanje nakon pobede Sirize na izborima. U Parizu i Rimu ovih dana očekuju i novog grčkog premijera koji će na tom putu posetiti i Brisel.
Varufakis je rekao u Parizu da želi da sporazum o grčkim finansijama bude postignut do "kraja maja". "Do tada nećemo tražiti nove zajmove" kreditorima, rekao je on na zajedničkoj konferenciji sa francuskim kolegom Mišelom Sapenom.
Dok Evropa budno prati prve korake nove vlade u Grčkoj, izabrane na osnovu obećanja da će raskrstiti sa politikom štednje, Varufakis je zatražio malo vremena kako bi Atina mogla da predstavi svoje stavove partnerima i do kraja februara iznela konkretne predloge.
Posle toga, "kroz mesec dana, možda šest nedelja, možemo stići do dogovora", objasnio je on.
Grčki ministar finansija rekao je, takođe, da ne bi "bilo pametno" nastaviti rasprodaju "porodičnog blaga" zemlje, ali je isključio mogućnost poništavanja već završenih privatizacija.
"U sred deflacione krize nije mnogo pametno prodavati porodično blago za 'siću'... Mudrije je razvijati državna dobra da bi se povećala njihova vrednost i, korišćenjem inteligentnih sredstava finansiranja, ojačala naša privreda", rekao je Varufakis u intervjuu za francuski list Mond, objavljenom 2. februara.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
