Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Slabosti sporazuma iz Minska
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mirovni sporazum iz Minska je nepotpun i postoji velika opasnost da propadne, ukazuju poznavaoci prilika. Na terenu se 13. februara nastavljaju borbe uprkos proglašenju primirja, koje doduše stupa na snagu tek 15. februara. Analitičari su ukazali i da se Vašington, inače sveprisutan na kriznim područjima, povukao iz aktivnih pregovora, ali da iza kulisa nastavlja da daje podršku evropskim saveznicima, kao i da upozorava na mogući dodatan pritisak na Rusiju u slučaju neuspeha sporazuma. Neposredno nakon potpisivanja drugog sporazuma iz Minska nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland upozorili su da su mogući problemi u njegovom sprovođenju, ali i upozorili Rusiju na mogućnost novih sankcija u slučaju njegovog kršenja.
Za početak, sporazum nije doneo smirivanje situacije na terenu.
Vojni portparol Ukrajine Vladislav Seleznjev rekao je 13. februara ujturu da je Ukrajina izgubila osam vojnika u bombardovanju i borbama i da je njih 34 ranjeno. Dodao je da je najteža situacija oko Debalceve, železničkog čvorišta od strateškog značaja na pola puta između gradova Donjeck i Lugansk koje kontrolišu separatisti.
Ruski predsednik Vladimir Putin kazao je dan ranije da separatisti traže od ukrajinskih snaga na tom području da polože oružje, i procenio da je opkoljeno između 6.000 i 8.000 ukrajinskih vojnika.
Prema mišljenju nekih analitičara, separatisti će uz podršku ruskih snaga pokušati da do stupanja primirja na snagu preuzmu Debalceve.
Jedan ukrajinski izvor blizak pregovorima u Minsku rekao je za AFP da je uspostavljanje mira u nedelju bio "kompromis" jer su Rusi želeli da do stupanja primirja prođe jedna sedmica.
Portparol Krelmlja Dmitri Peskov je međutim rekao da bi Rusija želela da primirje odmah stupi na snagu i da je odlaganje posledica zahteva separatista.
Bombardovanje je nastavljeno i u Lugansku, jednoj od regionalnih prestonica i uporište separatista. Prema izvorima iz gradskih vlasti poginulo je tri civila.
Dva civila su ubijena u regiomnu Lugansk, a još dva u Donjecku, navode vlasti.
Opšte je mišljenje da je sporazum iz inska samo privid mira koji ne predviđa konkretne mehaizme za rešavanje spornih pitanja, pre svega kontrolu granica, koju prema optužbama Zapada i Ukrajine Rusija koristi za prenos oružja, ratnika i redovnih trupa.
Predviđeno je da Ukrajina preuzme kontrolu nad granicama tek krajem 2015. godine nakon lokalnih izbora na separatističkoj teritoriji i "opšteg političkog rešavanja" krize.
Šef ukrajinske diplomatije Pavlo Klimkin je pred poslanicima i sam priznao da "nažalost neije utvrđen datum" za povlačenje stranih trupa iz Ukrajine.
"Svi su izgledi da će sporazum Minsk 2 propasti u narednim mesecima i treba očekivati porast nasilja i poostravanje sankcija ove godine", navodi u analizi grupa Eurazija.
Fondacija Karnegi takođe ukazuje na "rupe" u sporazumu i manjkavosti u planu ža primenu.
Diskretni uticaj Vašingtona
Background Za 10 meseci sukoba u Ukrajini poginulo je 5.500 ljudi, a borbe su se posebno intenzivirale tokom prethodnih sedmica.
Drugi dogovor u Minsku, postignut nakon 16 časova pregovora između lidera Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke, predviđa primirje od nedelje 15. februara i prema rečima učesnika predtavlja "tračak nade" za prekid sukoba.
Sporazumom je predviđeno i povlačenje pobunjenika i teškog naoružanja i stvaranja tampon zone dubine od 50 do 140 kilometara, što je znatno više nego što je predviđano ranijim sporazumima.
Predviđeno je i usvajanje novog ustava Ukrajine do kraja 2015. godine kako bi se omogućila decentralizacija za regione Donjeck i Lugansk.
Hiperaktivna američka diplomatija koja često želi da bude predvodnica u žarištima međunarodnih kriza ovog puta se držala potpuno po strani samita u Minsku. SAD čak nisu poslale ni posmatrača za pregovarački sto za kojim su sedeli nemačka kancelarka Angela Merkel, i predsednici Francuske Fransoa Oland, Ukrajine Petro Porošenko i Rusije Vladimir Putin.
Analitičarka fondacije Karnegi Jurop (Carnegie) Džudi Dempsi smatra da je američki predsednik Barak Obama, koji se u Vašingtonu 9. februara sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Mekrelovoj "prepustio" ukrajinski dosije.
"Nije želeo da se upliće u pitanje Ukrajine i želeo je na neki način da ga izbriše iz agende", smatra Dzmpsi.
Američki zvaničnici odbacuju takve optužbe, hvaleći se "tesnom" saradnjom sa Berlinom i Parizom na izradi dokumenta o istoku Ukrajine koji je 12. februara potpisan u Minsku.
"Cele noći su nas evropski partneri upućivali u situaciju i podržavali smo njihove napore", kazao je jedan funkcioner Obamine administracije. Jedan njegov kolega rekao je da tvrdnja da je Vašington bio isključen ne daje pravu sliku stvari.
Američka vlada takođe je podsetila na diplomatske inicijative koje je preduzimala prethodnih dana: poziv Baraka Obame Vladimiru Putinu, razgovor potporedsednika SAD Džoa Bajdena i predsednika Belorusije Porošenka u Minhenu, poseta državnog sekretara Džona Kerija Kijevu i sastanak sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim.
Poznavaoci prilika ocenjuju i da je mogućnost slanja oružja Ukrajini koje je Obama pominjao prethodnih dana dala vetar uleđa diplomatiji.
Zvaničnici u zapadnim zemljama smatraju da je strah od ozbiljnog zaoštravanja vojnog sukoba, koji postoji i u Evropi i u Rusiji, naveo ruskog predsednika da uoči posete Džona Kerija Kijevu 5. februara liderima Francuske i Nemačke dostavi mirovni plan od osam strana napisan na ruskom.
Evropska kriza se rešava u Evropi
Stručnjaci smatraju i da je logicno da su Evropljani u svoje ruke uzeli rešavanje krize u Ukrajini.
"Normalno je da je Evropa u prvom planu", ocenila je direktorka Centra za SAD i Evropu u istraživačkom centru Brukings. Kako je podsetila, sukob je i buknuo nakon što su poremećeni odnosi Ukrajine, Rusije i EU, a povod je bio sporazum o pridruživanju Ukrajine EU.
Zaoštravanje odnosa počelo je na samitu u Viljnusu 21. novembra 2013. godine, kada je tadašnji proruski predsednik Ukrajine odbio da potpiše sporazum o pridruživanju sa EU i dao prednost saradnji sa Moskvom. Usledile su nedelje proevropskih demonstracija koje su gušene u krvi, a nakon toga i beg Janukoviča, promena vlasti, okretanje Ukrajine ka EU i aneksija Krima.
U početku su SAD bile u velikoj meri prisutne u ovom dosijeu, pa je tako zamenica državnog sekretara zadužena za Evropu Viktorija Nuland još u decembru 2013. otišlau Kijev i proevropskim demonstrantima delila kolače. Vašington je nakon aneksije Krima u martu 2014. stalno osuđivao rusko vojno mešanje, a SAD su kao i EU zavele Rusiji sankcije. Takvo zaoštravanje odnosa nije viđeno od kraja Hladnog rata.
Iz Vašingtona je i nakon sporazuma u Minsku stiglo upozorenje da bi mere mogle biti i oštrije u slučaju nepoštovanja sporazuma.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
