Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kijev bezuspešno traži mirovne snage od EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je pozvao 27. aprila Evropsku uniju da podrži slanje mirovne misije na proruski istok Ukrajine gde tenzije ponovo rastu uprkos primirju. Unija je odbacila tu mogućnost navodeći da je za sada spremna da pošalje u Ukrajinu posmatračku misiju koja bi ispitala "humanitarnu situaciju". Na prvom samitu Ukrajina-EU od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju te zemlje Uniji, Porošenko je rekao da će njegova zemlja u narednih pet godina ispuniti uslove kako bi aplicirala za članstvo u EU. Situacija u Ukrajini bila je tema i sastanka "trojke" OEBS-a, održanog 28. aprila u Beogradu.
Suočen sa tenzijama na istoku, Kijev već neko vreme poziva Zapad da mu dostavi ubojito oružje, kao i na slanje mirovnih snaga - policijske misije EU ili "plavih šlemova" UN, na liniju fronta ali i na granicu sa Rusijom koju Zapad i Ukrajina optužuju da šalje oružje pobunjenicima i vojnike. Predlog je do sada nailazio na protivljenje Rusije i hladan prijem kod zapadnih zemalja.
"Nadamo se jačanju uloge EU u mirovnom procesu", rekao je Porošenko na otvaranju samita EU-Ukrajina. "Ukrajina se obraća Ujedinjenim nacijama i EU sa zahtevom da se organizuje međunarodna mirovna misija u našoj zemlji", dodao je on.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je odmah razvejao Porošenkove nade. "Znamo kakva su ukrajinska očekivanja ali slanje vojne misije nije moguće" u ovom trenutku, jer članice EU nisu još raspravljale o tome, rekao je Tuska na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom i predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom.
EU je dobila predlog Ukrajine u vezi s tim, ali "u ovom trenutku mi ga detaljno proučavamo", rekao je uoči samita evropski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman, navodi AFP.
Tusk je rekao da je EU za sada spremna da "što pre pošalje" civilnu posmatračku misiju u zone sukoba koja bi ispitala "humanitarnu situaciju". On je rekao da je zabrinut zbog novih borbi na istoku Ukrajine i pozvao Rusiju da poštuje svoje obaveze kako bi se održalo primirje.
U februaru je uz posredovanje Nemačke i Francuske postignut novi mirovni sporazum, takozvani "Minsk 2", koji je omogućio da se primirje primeni. Međutim, ono je i dalje vrlo krhko i povremeno dolazi do borbi .
Posmatrači misije OEBS su 27. aprila izvestili da su bili svedoci "najintenzivnijeg" bombardovanja od polovine februara do sada u blizini strateški važne luke Marijupolj koje su separatisti naveli kao svoj naredni cilj. Takođe, primećeno je koncentrisanje vojne opreme pobunjenika u toj zoni. Ukrajinska vojska je saopštila da je u protekla 24 sata poginuo jedan i ranjeno tri vojnika.
Posmatračka misija OEBS u Ukrajini je 27. aprila saopštila da pobunjenici sprečavaju njene pripadnike da odu na mesta gde je, kako se sumnja, teško naoružanje. OEBS je odgovoran za proveru pridržavanja mirovnog sporazuma o kojem su se dogovorili Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina u Minsku.
Ukrajinska vojska je 28. aprila saopštila da su proruski pobunjenici na istoku zemlje nastavili da koriste raketne lansere koje je trebalo da povuku po mirovnom sporazumu iz februara.
Background Ukrajinu, bivšu sovjetsku republiku sa 45 miliona stanovnika, potresaju ekonomska kriza i pobuna proruskih separatiska na istoku zemlje. U oružanim sukobima vlasti i pobunjenika za godinu dana je poginulo više od 6.100 osoba.
Ukrajina i EU su u junu prošle godine potpisale Sporazum o pridruživanju te zemlje Uniji.
Taj sporazum je svojevremeno odbacio ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, što je pokrenulo demonstracije pristalica približavanja EU i na kraju dovele njegovog svrgavanja. Nakon bekstva Janukoviča u Rusiju, Moskva je pripojila poluostrvo Krim, a zatim je izbila i pobuna separatista na istoku Ukrajine.
OEBS: Što pre početi politički dijalog u Ukrajini
Na sastanku Trojke OEBS-a 28. aprila u Beogradu dogovoreno je da se izvrši dodatan pritisak kako bi što pre otpočeo politički proces neophodan za rešavanje krize u Ukrajini.
Predsedavajući OEBS-a, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je, posle razgovora sa šefovima diplomatija prethodne i buduće predsedavajuće zemlje, Švajcarske i Nemačke, izjavio da je na sastanku utvrđeno da je najvažnije "da se učvrsti situacija na terenu u Ukrajini", da se poštuje prekid vatre i da što pre počne politički proces.
Prvi korak ka tome jeste početak rada radnih grupa - političke, ekonomske, bezbednosne i humanitarne, dodao je on.
Dačić je istakao da je sada važno što pre održati novi sastanak trilateralne kontakt grupe koju čine Rusija, Ukrajina i OEBS, uključujući video konferenciju u kojoj će učestvovati predstavnici Donjecka i Luganska.
Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer upozorio je na opasnost obnovljenih sukoba na nekoliko mesta na istoku Ukrajine, uključujući aerodrom u Donjecku i luku Marijupolj, gde je prethodnih dana bilo pojačanih oružanih sukoba.
"Put pred nama je jako dugačak i biće uspešan samo ako prevaziđemo konflikt u istočnoj Ukrajini", izjavio je Štajnmajer 28. aprila u Beogradu.
On je pozvao sve sukobljene strane da poštuju sporazum iz Minska i da se uspostave demilitarizovane zone.
Nemački ministar je dodao i da je važno ponovo uspostaviti ekonomske odnose između istočne i centralne Ukrajine kako bi ta zemlja ponovo stala na noge u ekonomskom smislu. "Zadatak Ukrajine je da nastavi nacionalni dijalog i da ga podržava i podstiče novim inicijativama", kazao je Štajnmajer.
Zahtev za članstvo za pet godina
Porošenko rekao je 27. aprila da će njegova zemlja u narednih pet godina najverovatnije istpuniti neophodne uslove kako bi aplicirala za članstvo u EU. Porošenko je na samitu EU i Ukrajine u Kijevu rekao da njegova zemlja zaslužuje da bude integralni deo EU i da je članstvo u Uniji ključni cilj njegove vlade.
Članstvo Ukrajine u EU bilo je u središtu pokreta koji je kulminirao prošle godine zbacivanjem ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, koji je izazvao gnev dela javnosti zbog odustajanja od produbljivanja veza sa EU.
Agencija AP, međutim, ocenjuje da reformisanje ukrajinske ekonomije, ogrezle u korupciju, kako bi bila više u skladu sa evropskim standardima, teče sporo od kako je Porošenko došao na vlast.
Dok Zapad pokušava da finansijskim injekcijama spase Ukrajinu od bankrota, Evropljani sa sve većim nestrpljenjem čekaju na sprovodenje i reformi u Ukrajini koje su obećale prozapadne vlasti posebno na planu brobe protiv korupcije.
"Imate jakog neprijatelja (Rusiju) ali i mnogo prijatelja. Možete računati na njihovu pomoć ali to neće biti dovoljno ako sami ne promenite Ukrajinu", rekao je Tusk novinarima prilikom polaganja venca na spomenik poginulima tokom prošlogodišnjih demonstracija u Kijevu.
U zajedinčkom saopštenju Porošenko, Tusk i Junker su naveli zadatke koje Kijev treba da ispuni. Osim borbe protiv korupcije, EU traži od Ukrajine ustavnu reformu kao i reformu pravosuđa i veću transparentnost energetskog sektora i javnih finansija.
Tusk je rekao da Brisel želi da "sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini primenjuje od 1. januara".
Izvor: AFP, Beta, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
