Premijera Aleksisa Ciprasa prijatno je iznenadio poziv Grčkoj da bude članica razvojne banke zemalja BRIKS koja bi trebalo da postane protivteža Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). O tom predlogu razgovaraće se na ekonomskom forumu u Rusiji u drugoj polovini juna a do tada grčka vlada mora da razreši mnogo urgentnije pitanje sporazuma sa kreditorima iz MMF i EU. Za nekoliko nedelja Grčka bi mogla da se suoči sa bankrotom i izlaskom iz zone evra ako kreditorima ne ponudi konkretne reforme i time "oslobodi" sredstva iz poslednje tranše zajmova. Iz Berlina poručuju da ima smisla da Grčka održi referendum o reformama jer bi tako dobila javnu podršku za bolne mere štednje.

Poziv Grčkoj za BRIKS banku upućen je u telefonskom razgovoru grčkog premijera i zamenika ministra finansija Rusije Sergeja Storčaka, saopštio je medijima izvor iz grčke vlade u večernjim satima 11. maja. Ranije tog dana Grčka je u Briselu pokušavala da postigne sporazum sa svojim kreditorima iz Evropske unije i MMF. Sporazum bi omogućio isplatu Atini preko potrebne 7,2 milijarde evra iz preostale tranše zajma koji ističe na kraju juna.

Cipras je za poziv iz BRIKS rekao da predstavlja "prijatno iznenađenje" i da će "detaljno razmotriti predlog", navodi se u saopštenju, preneo je EurActiv.com.

Zemlje BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) u julu 2014. najavile su osnivanje nove banke sa sedištem u Šangaju koja će finansirati velike infrastrukturne projekte u perspektivnim ekonomijama koje beleže brz rast.

Pokretanje te banke vidi se i kao potez koji će "prodrmati" globalno ekonomsko upravljanje kojim dominiraju MMF i Svetska banka.

Grčki premijer pitanje članstva u banci BRIKS razmatraće sa čelnicima na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu 18-20. juna, naveo je izvor iz grčke vlade.

Mali napredak na sastanku Evrogrupe

U međuvremenu, Grčka je na sastanku Evrogrupe dobila ograničenu podršku iz zone evra za napredak u teškim pregovorima sa kreditorima.

Ministri finansija zone evra zauzeli su 11. maja u Briselu čvrst stav prema Grčkoj ističući da Atina ne treba da računa ni na cent iz tranše od 7,2 milijarde evra iz paketa zajmova dok ne preduzme ključne reforme.

"Pozdravljamo do sada ostvareni napredak ... Istovremeno ukazujemo da je potrebno više vremena i napora da se premosti jaz oko preostalih otvorenih pitanja", navodi se u saopštenju Evrogrupe izdatom posle pregovora.

Grčki ministar finansija Janis Varufakis, koji predvodi u borbi protiv mera štednje u Ciprasovoj vladi, priznao je da je Atina neposredno suočena sa krizom.

"Pitanje likvidnosti je strašno urgentno. To je svima poznato, ne treba okolišati", rekao je Varufakis dodajući da se, kada je reč o vremenu, "govori o sledećih par nedelja".

Kako je prenela agencija AP, Grčka 12. maja treba da vrati MMF 757 miliona evra, 5. juna 303 miliona, 12. juna 341 milion, 16. juna 568 miliona i 19. juna 341 milion. Istovremeno joj 30. maja i 30. juna treba po 1,5 milijardi evra za isplatu penzija i plata.

U julu i avgustu Grčka treba da vrati Evropskoj centralnoj banci još tri milijarde evra.

Evropa još čeka reforme

Predvođena Nemačkom, Evropa još očekuje od Atine rigorozne reforme, uključjući smanjenje penzija, ali je Ciprasova vlada do sada odbijala da ih isporuči.

Šef Evrogrupe Jeron Dijselblom (Jeroen Dijsselbloem) ističe da Grčka mora da postigne sporazum sa kreditorima da bi dobila preostala sredstva iz paketa spasilačkih zajmova ali i ukazuje na mogućnost da se program reformi podeli na više faza.

Međutim, zoni evra potrebni su "mnogo detaljniji predlozi" od Grčke, istakao je predsednik Evrogrupe dodajući da Atina mora mnogo toga da uradi.

Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja Pjer Moskovici rekao je da Grčka treba da predstavi "alternativne predloge za delove programa koji su odbijeni". Problematična su brojna pitanja, uključujući penzije i tržište rada.

Rezultat sastanka Evrogrupe i frustracije ministara finansija iz zone evra sumirao je slovački ministar Peter Kazimir koji je rekao da je bilo "poboljšanja u procesu ali da nema napretka u suštini" dodajući da postoji veliki jaz između onoga što Grčka kaže u Briselu i onoga što radi u Atini.

Nemačka podrška referendumu o reformama

U Berlinu ocenjuju da ima smisla da se u Grčkoj održi referendum o bolnim ekonomskim reformama, o kojima se pregovara sa kreditorima, i nemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže da bi "obezbeđenje javne podrške za neophodne žrtve možda bilo od koristi".

Referendum bi omogućio Ciprasu da odustane od nekih predizbornih obećanja.

Podsećanja radi, kada je bivši grčki premijer Jorgos Papandreu iznenadio partnere iz EU predlažući referendum 2011, na vrhuncu dužničke krize u zoni evra, pozvan je na hitne razgovore sa liderima Francuske i Nemačke gde mu je rečeno da odbaci tu ideju.

Međutim danas, kada je Grčka suočena sa bankrotom i izlaskom iz zone evra, nemački ministar finansija nema tako kategorčan stav o referendumu.

"Ako grčka vlada misli da treba da održi referendum, onda neka ga i održi", rekao je Šojble posle sastanka Evrogrupe.

"To bi možda pomoglo grčkom narodu da odluči da li je spreman da prihvati ono što je neophodno ili možda želi nešto drugo", kazao je Šojble.

Nemački ministar je ponovio da odobravanje novca Grčkoj od strane kreditora zavisi od primene reformi a ne samo od obećanja.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Da li je Grčkoj mesto u zoni evra?
  
• 

  Vesti

  : Učvršćivanje veza Grčke i Rusije
  
• 

  Vesti

  : Lideri EU traže od Grčke plan reformi i to brzo
  
• 

  Vesti

  : Grčka će platiti dug MMF-u
  
• 

  Vesti

  : Ministri finansija već umorni od Grčke
  
• 

  Vesti

  : Povećana prognoza rasta zone evra, Grčka loše