Francuski parlament je 24. juna uveče usvojio novi zakon o špijunaži, kojim će po mišljenju brojnih protivnika omogućiti orvelovsko špijuniranje svega i svakoga. Posebno veliki prostor bez kontrole otvara se za špijuniranje u inostranstvu, što je i inače siva zona obaveštajnih aktivnosti. Izvesnu zabrinutost su već iskazali i OEBS i Savet Evrope i Evropska komisija, a čak i pobornici novog zakona kao mehanizma za borbu protiv terorizma priznaju da je trenutak nezgodan i da su sa dozom nelagode glasali. Naime, samo dan ranije neki francuski mediji objavili su navode Vikiliksa da je američka obaveštajna služba prisluškivala sadašnjeg predsednika Francuske Fransoa Olanda i njegova dva prethodnika.

Senat je 24. juna uveče usvojio zakon ubedljivom većinom, uz podršku i desnice i levice, ali i uz protivljenje dela poslanika u skoro svakoj političkoj grupi. Zakon je pripreman od 2014. godine, ali je izrada ubrzana nakon džihadističkih napada u kojima je 7. i 9. jaunuara poginulo 17 osoba u Parizu, pre svega u satiričnom dnevniku Šarli ebdo.

Tekst novog propisa definiše čitavu lepezu misija obaveštajnih službi, od predupređivanja atentata do ekonomske špijunaže, kao i režime odobrenja i kontrole tehnika špijunaže, poput prisluškivanja, kamera, programa za špijunažu i pristupa podacima o telekomunikacionim vezama.

Brojni protivnici, u koje spadaju udruženje za odbranu prava, advokati, mediji i sindikati novinara, kao i stručnjaci za internet i političari iz svih delova političkog spektra, ukazuju na opasnost od novog zakona.

Desničarski poslanik i nekadašnji ministar Pjer Leluš kaže da postoji rizik da ovaj zakon dovede do „masovnog špijuniranja“ opasnog za slobode, i napominje da to nije „najbolji način za borbu protiv terorizma“.

Na međunarodnoj sceni zabrinutost su izrazili i Savet Evrope i Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), dok je prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans u pismu dvojici poslanika desnice koji su ukazali na moguće kršenje Evropske povelje o osnovnim pravima rekao da bi novi propis „mogao da otvori značajna pravna pitanja“.

Grupa od stotinak parlamentaraca koji se protive tekstu planira da pokrene ocenu ustavnosti pred Ustavnim savetom, najvišom instancom.

To je najavio i predsednik zemlje Fransoa Oland, koji time želi da „garantuje“ da je zakon sasvim u skladu sa Ustavom. Ni ovaj do sada nezabeleženi čin predsednika nije umanjio sporenja oko novog propisa.

Sporne odredbe

Jedna od spornih odredbi izbačena je u poslednji čas iz finaslnog teksta. Reč je o odredbi koja je uoči usvajanja tajno umetnuta na inicijativu jednog poslanika ocijalista, i koja bi otvorila put da se bez kontrole sprovodi nadzor nad strancima koji ne prebivaju stalno u Francuskoj.

Po toj odredbi, konsultacija Nacionalne komisije za tehničku kontrolu obaveštajnih službi ne bi bila neophodna kada se ne nadziru „Francuz ili osoba koja uobičajeno prebiva na francuskoj teritoriji“. Time bi špijunaži bez kontrole bili izloženi i novinari i strane delegacije koje dođu u Francusku. Ta odredba je poništena vladinim amandmanom na tekst.

Od usvojenih odredbi na meti najvećih kritika je mogućnost uspostavljanja oruđa za automatsku analizu na mrežama telekomunikacionih operatera kako bi se „sumnjivim sledom podataka o povezivanju“ otkrila teroristička pretnja.

Protivnici za ovu odredbu smatraju da je prava „crna ovca“ i porede je sa praksom „opšteg nadzora“ kakav sprovodi američka NSA.

„Stavljamo se u poziciju da sve analiziramo, da slušamo bilo koga, u društvu opsednutom terorizmom. To je slučaj SAD nakon (napada) 11. septembra, i to če biti slučaj sa Francuskom nakon (terirističkih napada u Parizu) 7. januara kada se primeni taj zakon o obaveštajnim aktivnostima“, navodi se u levičarskom Liberasionu.

Taj list je sa sajtom Medijapart 24. juna i objavio dokumente Vikilisa o američkom prisluškivanju. Osnivač Medijaparta Edvi Plenel, nekadašnji novinar i šef redakcije uticajnog dnevnika Mond, bio je tokom 80-ih godina jedna od glavnih meta opsežnog sistema prisluškivanja koji je okruženje nekadašnjeg francuskog socijalističkog predsednika Fransoa Miterana ilegalno uspostavilo u Jelisejskoj palati.

Špijunaža u inostranstvu: Siva zona

„Špijuniranje u inostranstvu je mrtva tačka zakona o obaveštajnim aktivnostima. Kada se pređu granice propisi i kontrola su znatno blaži“, navodi Liberasion.

Tako će i ono što su vlasti povukle za strance u Francuskoj važiti u inostranstvu – izuzimanje od obaveze prethodnog mišljenja komisije za tehničku kontrolu špijunaže.

Na nedostatak propisa ukazuje na upečatljiv način i praksa američke NSA, koja je prema tajnim dokumentima objavljenim na Vikiliksu prisluškivala i sadašnjeg francuskog predsednika Fransoa Olanda, kao i njegova dva prethodnika Nikolu Sarkozija i Žaka Širaka, ali i nemačku kancelarku Angel Merkel.

U jeku ovog skandala premijer Francuske Manuel Vals pozvao je na uspostavljanje koda dobrog ponašanja u obaveštajnim aktivnostima.

Kako podseća Liberasion, u aprilu je Savet Evrope rezolucijom parlamentarne skupštine zatražio uspostavljanje „multilateralnog obaveštajnog koda“.

Vašington spušta loptu

Čak i oni koji podržavaju zakon priznaju da je trenutak za njegovo donošenje loš, jer se vremenski poklopio sa objavljivanjem podataka o tome da su američke službe špijunirale tri poslednja francuska predsednika.

„Treba shvatiti da su naše zemlje u ratu. Ovaj zakon je najmanje zlo, nije idealan i sugurno je da je trenutak loš. Bilo je nelagode da se ovaj zakon danas izglasa“, rekao je poslanik opozicionih Republikanaca (LR), nekadašnje Unije za narodni pokret Nikole Sarkozija.

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž pozvao je Pariz da reaguje nakon ovih otkrića, rekavši da se ne može gaziti suverenitet Francuske i da je za Francusku došao trenutak da se pokrene parlamentarna istraga i sudski postupak.

Francuski predsednik Fransoa Oland je ocenio da je prisluškivanje razgovora tri francuska predsednika „neprihvatljivo“.

Iz njegovog kabineta je saopšteno da mu je u telefonskom razgovoru predsednik SAD Barak Obama „nedvosmisleno“ preneo da će se angažovati na okončanju te prakse iz prošlosti koja je „neprihvatljiva među saveznicima“.

Šef američke diplomatije Džon Keri rekao je da SAD „nisu ciljale prijatelje poput predsednika Olanda i neće to činiti “.

Objavljena dokumenta preneo je bivši konsultant NSA Edvard Snouden koji se sada nalazi u Rusiji.

Osnivač Vikiliksa Asanž, koji je u SAD pod istragom zbog objavljivanja vojnih i diplomatskih podataka preko bivšeg vojnika Bredlija Meninga a u Švedskoj zbog optužbi za seksualni napad, poručio je da će tek objaviti „najznačajnije dokumente“.

„Imamo druge informacije koje će izaći kada dođe trenutak. Sa političke tačke gledišta ono što će izaći biće mnogo značajnije“, poručo je on iz ambasade Ekvatora u Londonu gde se krije već tri godine.

Izvor: AFP i S.V.

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU traži veću ulogu parlamenta u kontroli bezbednosnih službi
  
• 

  Vesti

  : Skandal oko prisluškivanja ugrožava odnose SAD i EU
  
• 

  Vesti

  : Špijunska afera Nemačke i SAD
  
• 

  Vesti

  : Veća ovlašćenja za francuske obaveštajne službe
  
• 

  Vesti

  : Bezbednost ali ne po cenu ljudskih prava
  
• 

  Vesti

  : Svako treće prisluškivanje razgovora u Bugarskoj ilegalno