Nakon neuspeha pregovora sa kreditorima Grčka je verovatno osuđena za bankrot, i evro zona mora hitno da spreči odliv kapitala i širenje krize na druge evropske zemlje. Ministri finansija zone evra već 27. juna razgovaraju o tom „planu B“, koji zvanično pre samo nekoliko dana nije želeo ni da pomene. Oni takođe poručuju da je Grčkoj mesto u zoni evra. Ministar finansija Grčke Janis Varufakis nije prisutan na tim razgovorima. Grčka je u opasnosti da se nađe pred jurišom na banke i finansijskim kolapsom, a ekonomisti smatraju da su ograničenja na povlačenje novca, pa čak i zatvaranje banaka na dan ili više, realne opcije u slučaju da se ipak ne postigne neki dogovor.

Odluka u evro zoni je doneta: uprkos tome što je grčka vlada sazvala referendum za 5. jul, finansijska sudbina Grčke biće zapečaćena 30. juna

Ukoliko se dogodi najgori scenario, Grčka će u 30. juna u ponoć ostati bez međunarodne pomoći od koje zavisi od 2010. godine, a pritom neće iskoristiti poslednjih sedam milijardi koje su joj bile namenjene. Razlog za to je što nije postignut sporazum za kreditorima, Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom, o reformama koje zauzvrat još treba da sprovede. Poverioci smatraju da se Grčka isuviše oslanja na dodatne takse, umesto na rezove koje Atina odbija zbog ionako teškog stanja u zemlji i privredi.

U tom trenutku, dospeće će na naplatu 1,5 milijardi evra koje Grčka duguje MMF-u. Vlasti u Atini ne samo što neće moći taj dug da isplate, već će biti bez novca uopšte, a po svoj prilici doći će i do opšteg kolapsa banaka.

Prema jednom bankarskom izvoru. 28. juna će se sastati i Evropska centralna banka, koja od februara održava u životu grčke banke kroz takozvani mehanizam za hitnu pomoć ELA, uprkos kritikama Nemačke. Predsednik ECB je međutim oduvek govorio da taj mehanizam može da se koristi isključivo uz međunarodnu pomoć, koja će međutim u ovom slučaju biti isključena.

U tom slučaju, finansijski potres neće čekati 30. jun u ponoć i počeće već na otvaranju tržišta u ponedeljak 29. juna.

U izvesnoj meri to se već i događa. Nakon neočekivane najave referenduma o sporazumu sa kreditorima, veliki broj Grka je otišao do bankomata. Iz banaka je od decembra ionako već povučeno 20% ukupne štednje.

Za sada još nije reč o jurišu na banke u panici, uz proteste zbog kojih bi šalteri mogli u najgorem slučaju da se zatvore.

Grčka štiti banke, Brisel sprečava širenje krize

Prvi prioritet za Grčku biće da zaštiti banke. Ekonomisti smatraju da bi mogle da se jednostavno zatvore banke na jedan ili više dana, kao da se po hitnom postupku izglasa zakon o kontroli kretanja kapitala.

U kratkoj istoriji zone evra bio je samo jedan presedan ove vrste. Kipar je u proleće 2013. godine drakonski ograničio naloge za isplatu u inostranstvu i odlazak gotovog novca. Mera je postepeno labavljena, a ukinuta je tek u aprilu 2015. godine.

Dok će za Grčku glavni zadatak biti da spreči odliv novca, ostatak zone evra usmeriće se na mere za sprečavanje širenja krize, poput omoga što je zabeležemo 2010. godine. Portugalija, Španija i Irska su među zemljama koje bi mogle biti pogođene.

Najpre, mogao bi se zabeležiti drastičan porast kamatnih stopa ovih zemalja „na periferiji“ zone evra, zbog nepoverenja investitora. Zona evra ima bankarsku uniju, evropske banke su smanjile izloženost Grčkoj, a investori ne stavljaju sve južne zemlje u isti koš.

Pored toga, Evropska centralna banka biće na prvoj liniji odbrane i imaće ulogu vatrogasca, objašnjavaju ekonomisti.

Mogla bi malo da ojača svoj program kvantitativnog popuštanja, odnosno kupovine obveznica, koji ima efekat upumpavanja novca. Čak bi mogla da aktivira do sada neiskorišćeni veliki plan kupovine javnog duga, takozvani OMT. Evropski sud pravde je nedavno dao zeleno svetlo za ovaj program, na veliko zadovoljstvo direktora ECB Dragija.

Već i sama najava tog programa 2012. godine je umirila tržišta. Neki stručnjaci smatraju da bi bilo dovoljno da Dragi samo ponovi da je spreman da aktivira taj program, i da se dokaže kao i 2012. da i samo obećanje da će učiniti sve što je neophodno da spasi zajedničku valutu da efekat.

Grčka hrli u nepoznato

Grčka bi, međutim, ušla u sivu zonu. Prema mišljenju ekonomista, ova zemlja bi budući da neće imati dovoljno evra mogla da izda dužničke hartije, takozvana priznanja duga, kao zamenu za valutu da bi isplatila plate zaposlenima i usluge dobavljačima. Ukoliko bi se te hartije umnožavale, razmenjivale i fluktuirale, Atina bi u jednom trenutku bila prinuđena da i zvanično uvede novu valutu i odustane od evra.

U međuvremenu, na duži ili kraći rok, Grčka bi mogla da se svrsta među ranzorodne privrede koje iz nekog razloga koriste valutu koja nije njihova, kao što je to slučaj sa Crnom Gorom i evrom ili Ekvatorom i dolarom.

Kada je reč o dugu MMF-u, ministar ekonomije grčke Janos Varufakis rekao je da to treba da učini ECB u ime Grčke.

„ECB nam duguje 1,9 milijardi evra. Neka ih da MMF-u“, rekao je on novinarima.

Pre odlaska iz Brisela ocenio je da je „ovo tužan dan za Evropu“, i izneo mišljenje da odluka poverilaca da odbiju produženje plana do referenduma nanosi „trajnu štetu“ zoni evra.

Sa druge strane, šef evro grupe Jerun Dijselblum rekao je da je Grčka zak koja je zavrotila vraza i dodao da u narednim danima postopji još opcija.

U evro zoni takođe ističu da je Grčkoj mesto u zoni evra.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Odlučujućih sedam dana za Grčku
  
• 

  Vesti

  : Multinacionalke potkradaju Grčku
  
• 

  Vesti

  : Grčki javni servis ponovo emtituje program
  
• 

  Analize i stavovi

  : Podemos i Duda i na Balkanu?
  
• 

  Vesti

  : Duzinas: Neoliberalizam ima alternativu