Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Istok zone evra za čvrst stav prema Grčkoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Siromašnije članice zone evra, bivše komunističke zemlje koje su sprovele bolne reforme i programe štednje, zalažu se za "čvrstu ruku" kada je reč o Grčkoj nakon što su Grci na referendumu rekli ne zahtevima kreditora. Građani zemalja sa istoka zone evra ističu da su trpeli zbog štednje i reformi i da to moraju i Grci. Protiv popuštanja Atini su i zemlje koje su učestvovale u paketima pomoći za Grčku i one koje to nisu. U međuvremenu su sve oči uprte prema Briselu, gde se 7. jula posle podne održava "još jedan ključni samit" evropskih lidera o budućnosti Grčke u zoni evra. Grčki premijer na tom skupu treba da predstavi nove grčke predloge reformi a njegov plan, kako prenose mediji, uključuje i zahtev da se grčki dug od 323 milijarde evra smanji za 30%.
Estonija, Letonija, Litvanija i Slovačka već dugo tvrde da su suviše siromašne da plaćaju za greške bogatije Grčke i da je trebalo insistirati da ta zemlje dosledno sprovodi reforme i mere štednje u zamenu za spasilački paket zajmova od 240 milijardi evra koji je dobila.
"Čujem da neki Grci imaju penziju veću od 1.000 evra mesečno. To je sramota. Neću da plaćam njihove dugove dok oni imaju bogatstvo u odnosu na moju platu", rekla je za AFP u Bratislavi kelnerica Martina Lelovicova. U Slovačkoj je prosečna plata 880 evra.
"To je dobra vest za zonu evra. Grčka treba da ide, to će je (zonu evra) samo učiniti zdravijom", rekla je preduzetnica iz Bratislave koja je želela da ostane anonimna nakon što su objavljeni rezultati referenduma u Grčkoj.
Slovački ministar finansija Peter Kazimir, prvi iz grupe ministara finansija zone evra koji je upozorio da nakon grčkog "ne" rastu mogućnosti za Gregzit, odnosno izlazak Grčke iz zone evra, kazao je novinarima: "Sa takvim rezultatom referenduma, moguć je krizni scenario, postepeno povlačenje Grčke iz zone evra".
Slovačku, bivšu komunističku zemlju sa 5,4 miliona stanovnika koja je ušla u zonu evra 2009, muči konstantno visoka nezaposlenost, uprkos žustrom privrednom rastu poslednjih godina.
Premijer Robert Fico ističe da "Slovačka neće biti povređena zbog Grčke i da je na njoj odluka da li će ostati ili izaći iz monetarne unije" jer Bratislava "nije dala nikakav novac, samo garancije" u ranijim paketima zajmova za spas Grčke.
Ni Litvanija, najnovija članica zone evra koja je u zonu ušla u januaru 2015, nije učestvovala u prethodnim spasilačkim paketima za Grčku.
Premijer Litvanije Algirdas Butkevicius kazao je da je "optimista da Grčka neće izaći iz zone evra" i predložio da kreditori "zamrznu" deo duga u zamenu za strukturne reforme u javnom sektoru i poreskoj politici.
Preostaju loš i još gori izbor
Međutim, neke siromašnije članice zone evra imaju šta da izgube i predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves napisao je na Tviteru da "grčki kreditori nisu samo banke".
"Članice zone evra koje su siromašnije od Grčke izgubiće do 4,2% bruto domaćeg proizvoda", napisao je Ilves, preneo je EurActiv.com.
Premijer Estonije Tavi Roivas je pak ocenio da su Grčkoj sada ostali samo "loši i još gori izbori" i da su reforme neizbežne.
"Očekujemo da grčka vlada shvati situaciju i pokaže odlučnost i akciju već za nekoliko sati", dodao je estonski premijer.
U zonu evra Estonija je ušla 2011, Letonija 2014. a Litvanija ove godine. Sve tri baltičke zemlje spovele su oštre mere štednje kako bi se oporavile od duboke recesije izazvane globalnom finansijskom krizom 2008-09. i ušle u zonu evra. U tom regionu sada se beleži stabilan ekonomski rast od oko 3%.
Estonija, najmanja članica zone evra, odobrila je paket zajmova za Grčku ali nakon referenduma u toj zemlji insistira da sve članice zone evra prihvate strogu fiskalnu disciplinu. Inače, Estonija ima najmanji dug preme BDP u zoni evra od 10,6%.
"Estonci ne mogu da razumeju grčki stav. Navikli smo da štedimo i živimo skromno", kaže za AFP glavna urednica vodećeg estonskog dnevnika Postimes (Postimees) Merit Kopli.
Penzionerka Maie Mets dodaje: "Koliko sam ja razumela, grčki standard života je viši nego kod nas u Estoniji. Jedino je normalno da ljudi sami plaćaju svoje dugove".
Nema saosećanja
Letoniju je globalna finansija kriza najviše pogodila i ta zemlja je zabeležila najgoru recesiju u svetu kada joj je BDP pao gotovo za četvrtinu za dve godine.
Ta zemlja, sa oko dva miliona stanovnika, još se oporavlja i sprovodi strogu štednju kao uslov za međunarodni paket zajmova od 7,5 milijardi evra koji je spasao od bankrota.
"Kada smo prolazili kroz međunarodni program, da li je iko došao da nas spase", pita se poštanska radnica iz Rige Zenija Lace.
"Nemam saosećanja za Grke. Trebalo je da počnu da plaćaju poreze mnogo ranije. Ako žele novac od Evrope, treba da počnu da štede", smatra poslovna žena iz Rige Brigita Petersone i postavlja pitanje: "Kako to da mi možemo sve da izdržimo a oni ne?".
Rešenje na vidiku?
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) rekao je da se do rešenja grčke krize "ne može doći preko noći". U obraćanju u Evropskom parlamentu u Strazburu 7. jula Junker je kazao da ne želi da Grčka izađe iz zone evra, već da se što pre vrati za pregovarački sto.
"Jasno rečeno, lopta je u dvorištu grčke vlade", slikovito je objasnio situaciju predsednik Komisije.
Nemački evropski komesar Ginter Etinger (Guenther Oettinger) rekao je da je optimista da će novi grčki ministar finansija i podrška opozicije koju je dobio premijer Aleksis Cipras olakšati pregovore Atine i evropskih kreditora.
Ministar finansija Grčke Janis Varufakis povukao se 6. jula, dan posle referenduma na kome su Grci rekli ne zahtevima kreditora, a zamenio ga je Euklid Cakalotos.
Etinger je za nemački radio kazao da Cakalotos "nema isti stav kao njegov prethodnik. On zna podatke, činjenice, on zna predložene refrome ... i on zna da smo mi fleksibilni".
Kako prenosi AP, nemački zvaničnici insistiraju da Grčka, iako su njeni građani glasali protiv mera štednje na referendumu, mora da prihvati uslove ako želi da dobije novu pomoć.
U međuvremenu je francuski premijer Manuel Vals poručio da će Francuska učiniti sve što može da zadrži Grčku u zoni evra ističući da bi njen izlazak predstavljao "rizik za globalni ekonomski rast".
Vals je u intervjuju za RTL radio 7. jula pozvao grčkog premijera da iznese plan (reformi) i dodao da je Francuska "otvorena za reprogram grčkog duga".
"Zona evra mora ostati koherentna, pouzdana. Evropa nije samo valuta. To je konepcija", istako je francuski premijer.
BBC javlja da pregovaračke pozicije Atine, prema grčkim medijima, uključuju obezbeđenje likvidnosti za grčki finansijski sistem, kredibilne reforme sa umanjenim recesionim uticajem, snažne programe za privredni rast i restrukturiranje grčkog duga, što moze da znači i otpis dela duga i reprogramiranje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
