Dva sata pred isticanje roka u ponoć 9. jula Grčka je evropskim kreditorima predala dokument na 13 strana sa predlozima reformi koje bi trebalo da budu osnova za novi trogodišnji paket zajmova od 53,5 milijardi evra. Taj paket treba da spase Grčku od bankrota. Nakon što je propustila otplatu rate MMF i što je morala da zatvori banke kako bi sprečila njihov krah, Grčka je, sudeći po predloženim reformama, bila prinuđena na ustupke poveriocima iz zone evra. Grčki parlament i zvaničnici zone evra 10. jula će razmatrati reforme koje je predložila Atina i rastu nade u postizanje sporazuma koji će sprečiti izlazak Grčke iz zone evra i doprineti smirivanju napetosti u Evropi.

Atina kaže da će u zamenu za novi paket zajmova tražiti olakšanje bremena duga, što je ideja koja se sve češće čuje i na međunarodnom nivou, uprkos protivljenju u Nemačkoj.

"Realan predlog Grčke treba da prati isto tako realan predlog oko održivosti duga od strane kreditora. Samo tako ćemo imati situaciju u kojoj svi dobijaju", rekao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

I nemački ministar finansija Volfgang Šojble nagovestio je da postoji mogućnost da se narednih dana razgovara o nekoj vrsti restrukturiranja grčkog duga. Ipak, dodao je: "Prostor za ponovno profilisanje ili restrukturiranje je veoma mali".

U međuvremenu grčki premijer Aleksis Cipras već razgovara sa poslanicima iz njegove Sirize o predlozima reformi koje je Atina predala kreditorima.

Posle tog sastanka, o predlogu reformi kao osnovi za pregovore Grčke i međunarodnih kreditora izjasniće se grčki parlament.

Istovremeno će o grčkom predlogu u Briselu razgovarati zvaničnici zone evra.

Prvi čovek Evrogrupe Jeron Dijselblom (Jeroen Dijsselbloem) za sada ne želi da se izjašnjava o grčkim predlozima. On kaže da su dostavljeni predlozi "obimni" ali da mora da se proceni njihova održivost.

Agencija AP javlja i da bi evropski lideri mogli da otkažu samit planiran za 12. jul ako ministri finansija daju zeleno svetlo za grčke predloge.

Predložene reforme

Atina se obavezuje da će nastaviti da se drži projekcija primarnog suficita, što znači da vlada više prihoduje nego što troši. Za 2015. je primarni suficit projektovan na 1%, za 2016. na 2%, za 2017. na 3% a za 2018. na 3,5%.

Predlog sadrži i brojna povećanja poreza, uključujući porez na dodatu vrednost od 23% na restorane i ketering, smanjenu stopu poreza od 13% na osnovne prehrambene proizvode i još neke, i tzv. super sniženu stopu od 6% na proizvode poput lekova, knjiga, ulaznica za pozorište. Nove poreske stope zaživele bi od oktobra.

Predviđeno je i ukidanje posebnih poreskih olakšica za grčka ostrva. One će ostati na snazi samo za najudaljenija ostrva.

U domenu fiskalnih reformi planirano je smanjenje vojnih troškova za 100 miliona evra u 2015. i za 200 miliona u 2016. dok će kompanijama porez biti povećan na 28% sa 26% a poljoprivrednici će izgubiti prefrencijalni poreski tretman i subvencije za gorivo. Takođe će se vlada pozabaviti onima koji izbegavaju poreze.

Povećanje poreza pogodiće i ogromnu grčku industriju brodskog prevoza koja će se suočiti sa većim porezima na prevezeni teret i postepenim gubitkom preferencijalnog poreskog tretmana.

Istovremeno će obuhvat poreza na luksuz biti proširen tako da pokriva i rekreativna plovila duža od pet metara a stopa će biti uvećana na 13% sa 10%.

Kako prenosi AP, grčka vlada očekuje da joj penzijska reforma ubuduće obezbeđuje uštede i to 1% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2016. i dalje. Mere koje to treba da omoguće uključuju obeshrabrivanje ranijeg penzionisanja i penzionisanje sa 67 godina od 2022, osim za one koji rade "teške" poslove i majke dece sa invaliditetom.

Socijalne penzije će biti mnogo bolje nego do sada uređene a dopunski penzijski fondovi biće finansirani doprinosima samih zaposlenih. Kako se navodi, fondovi poput fonda solidarnosti biće postepeno ukinuti a doprinosi za zdravstvo za penzionere biće uvećani. Dalje reforme treba da učine grčki penzijski sistem održivijim.

Atina namerava i da reši pitanje zarada u javnom sektoru koje bi do 2019. trebalo da idu naniže a da se zatim preispitaju "obučenost, performanse i odgovornost" zaposlenih. Pogodnosti poput plaćenog odmora ili pokrivanja putnih troškova biće usklađene sa normama u Evropskoj uniji. Planira se i lakše preraspoređivanje radnika u javnom sektoru na radna mesta gde su najpotrebniji.

Takođe će Atina već do kraja jula doneti novi strateški plan za borbu protiv korupcije dok će novim zakonom finansiranje političkih partija učiniti mnogo transparentnijim.

Predviđeno je i da vlada osnuje nezavisnu agenciju za poreske prihode i reformiše sistem prikupljanja poreza, otkrivanja onih koji izbegavaju poreze i borbe protiv šverca goriva.

Grčka vlada u dokumentu predatom kreditorima navodi i da planira izmene zakona o stečaju, kao i mere kojima bi se privukli strani investitori da ulažu novac u grčke banke.

Konačano, vlada planira smanjenje birokratije i olakšavanje postupka dobijanja dozvola za poslovanje.

Takođe vlada planira prodaju državne imovine i, ako se ukaže prilika, privatizovaće elektrodistribuciju, regionalne aerodrome i luke, uključujući Pirej i Solun.

Izvor: AP

Foto: Shutterstoc

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Novi Dan D za Grčku
  
• 

  Vesti

  : Istok zone evra za čvrst stav prema Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Pred Grčkom period neizvesnosti
  
• 

  Vesti

  : Grčka ne plaši previše investitore
  
• 

  Vesti

  : Zbrka uoči bankrota Grčke