Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Izgledi za izbore u Grčkoj rastu, akcije padaju
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.08.2015. |
|
|
|
|
|
|
U Grčkoj se sve češće spekuliše o vanrednim izborima u novembru, nakon što je Siriza izgubila podršku u svojim redovima. Sirizini pobunjenici ne popuštaju i pozivaju da se glasa protiv sporazuma sa kreditorima o paketu zajmova koji su Atini preko potrebni za otplatu ranije uzetih kredita. I iz vlade je stigla poruka da su prevremeni izbori verovatni. Poljuljana stabilnost grčke vlade, ali i loše ekonomske perspektive Grčke, nepovoljno deluju i na ponovo otvorenu Atinsku berzu gde cene akcija, posebno banaka, padaju. Takođe je situacija oko Grčke, ali i oko britanskog referenduma o članstvu u EU, krivac za spuštanje perspektiva rejtinga EU sa stabilnih na negativne.
Grčka vlada sada zavisi od podrške opozicionih partija za usvajanje novih mera štednje i reformi koje traže međunarodni kreditori pošto je izgubila podršku gotovo četvrtine Sirizinih poslanika.
Portparolka vlade Olga Gerovasili rekla je da u vladi ne žele formiranje vlade nacionalnog jedinstva, kao i da su vanredni izbori "verovatni".
"Rešenje će se naći jer je zemlji potrebna jaka vlada", rekla je Gerovasili za privatnu TV Skai. "Prevremeni izbori su verovatni ali to ne znači da ćemo se danas baviti time kada će biti raspisani", dodala je Gerovasili.
Istovremeno je uticajni poslanik i "pobunjenik" vladajuće Sirize Panagiotis Lafazanis zatražio od kolega da mu se pridruže i glasaju protiv vlade kada sporazum o spasilačkom paketu zajmova stigne u parlament.
"Ja neću glasati za novi program zajmova koji će nastaviti da uništava zemlju i povređuje ljude", rekao je Lafazanis za radio Real FM.
"Poslanici Sirize moraju da se bore do poslednjeg trenutka da zaustave potpisivanje sporazuma o trećem paketu pomoći", istakao je taj poslanik.
U međuvremenu se na Atinskoj berzi, koja je 3. avgusta otvorena posle pet nedelja prekida trgovine, drugi uzastopni dan beleže gubici. Reperni indeks pao je za 4% čim je berza otvorena 4. avgusta a cene akcija nekih banaka pale su za 30%, što je granica za prekid trgovine. Akcije banaka učestvuju sa oko 20% u indeksu.
Na tržište, uz nestabilnost grčke vlade, deluju i loše ekonomske perspektive. Naime, Evropska komisija prognozira da će grčka ekonomija u 2015. biti u padu za između 2 i 4%, što znači povratak u recesiju koja je do 2014. šest godina mučila zemlju.
Dan ranije akcije su na berzi u Atini izgubile više od 16% na vrednosti. I tada su najveći gubitnici bile banke ali su cene akcija nekih kompanija manje pale, poput akcija telekoma OTE ili proizvođača aluminijuma Mitilineosa.
"Nefinansijske kompanije će imati bolje performanse nego banke jer su njihovi izgledi bolji i jer su manje izložene domaćem tržištu", predviđa analitičar kuće Beta sekjuritis (Securities) Manos Hacidakis.
Pad cena na berzi, koja je zatvorena krajem juna kada je Grčka uvela kontrolu kapitala da bi sprečila krah bankarskog sistema, bio je očekivan u krugovima analitičara.
Gerovasili je rekla i da je vlada odlučna da završi pregovore o novom paketu zajmova sa kreditorima do 18. avgusta, kao i da će pregovori o nacrtu sporazuma početi ove nedelje, prenela je agencija AP.
Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos razgovaraće 4. avgusta sa predstavnicima grčkih kreditora iz Evropske komisije, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
List Avgi, blizak Sirizi, piše da će vlada od kreditora u avgustu tražiti prvu tranšu od 24 milijarde evra od čega 10 milijardi za hitnu dokapitalizaciju grčkih banaka, 7,16 milijardi za otplatu zajma za premošćavanje i 3,2 milijarde za otplatu obveznica ECB i drugima.
Međutim, u Evropskoj komisiji nisu uvereni da se sporazum o novom programu zajmova od 86 milijardi evra može postići tako brzo i smatraju da će Grčkoj biti potreban novi zajam za premošćavanje.
U međuvremenu je stigla i vest da je bonitetna agencija Standard i purs (Standard & Poor's, S&P) promenila izglede rejtinga Evropske unije na negativne sa stabilnih zbog podrške Grčkoj i odluke Velike Britanije da glasa o izlasku iz EU. To znači da bi američka agencija mogla u naredne dve godine da smanji rejting EU, koji je sada AA plus (AA+).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|