Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropska pomoć otvara grčke banke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka je 16. jula posle usvajanja teških mera štednje u parlamentu dočekala tri povoljne vesti - povećanje hitne pomoći za likvidnost banaka, hitan zajam iz Evropske unije za prelazno finansiranje dok ne stupi na snagu novi paket pomoći i odluku evro zone o početku pregovora za tu pomoć. Međutim, Grčku očekuje usvajanje novih bolnih mera, a pitanje restrukturiranja ili otpisa duga i dalje je otvoreno. Za sada nema naznaka da će Berlin popustiti i pristati na otpis duga.
Evropska centralna banka (ECB) je, pošto su u grčkom parlamentu 16. jula ujutru izglasane mere štednje koje su kreditori tražili u zamenu za pomoć, odlučila da za hitno finansiranje likvidnosti grčkih banaka odobri 900 miliona evra nedeljno.
Nakon te odluke o povećanju pomoći za likvidnost banaka, grčka vlada je objavila da će banke biti ponovo otvorene 29. juna. Dnevni iznos koji može da se podigne i dalje će biti ograničen na 60 evra, ali će banke obnoviit druge usluge, najavio je zamenik ministra finansija Dimitris Mardas.
Banake su zatvorene pre gotovo tri nedelje, pošto je ECB, nakon odluke Atine da organizuje referendum o programu pomoći, odbila da podigne nivo podrške za likvidnost banaka.
Ministri finansija evrozone su takođe 16. jula postigli načelan dogovor za početak pregovora o novom paketu finansijske pomoći Grčkoj. "U načelu smo saglasni da Grcka dobije finansijsku pomoć u periodu od tri godine", navodi se u saopštenju Evrogrupe posle kratkog telefonskog sastanka 19 ministara evro zone.
Pregovori o novom paketu pomoći Grxckoj koji bi mogao da bude između 82 i 86 milijardi evra, zavise od spremnosti Atine za reforme ali i od država evro zone. Ipak, parlament Finske, koja je bila jedna od najtvrđih u stavu prema Grčkoj, dao je zeleno svetlo za početak pregovora, što je 17. jula podržao i nemački Bundestag.
Do postizanja konačnog dogovora o trećem paketu pomoći Grčka će dobiti i vanredne zajmove.
Ministri finansija EU su 16. jula postigli dogovor koji će pomoći Grckoj da ispuni hitne finansijske potrebe i dužnicke obaveze - za otplatu rate duga ECB od 4,2 milijarde evra 20. jula, kao i duga Medunarođnom monetarnom fondu (MMF) prema kojem je Grcka u docnji.
Za prelazno finansiranje Grcke biće iskorišćen Evropski stabilizacioni finansijski mehanizam (EFSM).
Evropska komisija je predložila da se Grčkoj preko tog mehanizma u vidu zajma da sedam milijardi evra. Taj predlog je podržao i britanski ministar finansija DŽordž Ozborn koji je ranije stavio do znanja da britanski poreski obveznici neće davati pare za rešavanje problema u monetarnoj uniji.
Nove reforme
Grčki parlament treba da sledeće nedelje izglasa i druge reforme, dok bi ECB trebalo da još malo povisi nivo vanrednih zajmova svaki put kada Atina preduzme reformske korake, ocenio je analitičar Holger Šmiding iz banke Berenberg. Kako je rekao, u rukama predsednika ECB Marija Dragija je "šargarepa" za Grčku.
Dragi je rekao da i dalje postoji sumnja u spremnost i kapacitete grčkih vlasti da sprovedu tražene reforme i da je na Atini da razveje te sumnje.
I pored izglasavanja prvog seta reformi u parlamentu, grčki premijer Aleksis Cipras izašao je politički oslabljen zbog gubitka podrške u redovima vladajuće većine u parlamentu. Među 64 poslanicika koji su glasali protiv paketa, mnogi su bili iz njegove stranke radikalne levice Siriza.
List Katerimini objavio je da postoji mogućnosti da Cipras rekonstruiše vladu, ali se lider Sirize za sada zadovoljio time da "disidente" u svojoj stranci kritikuje, ne i da ih kazni.
"Opredeljenje 32 poslanika parlamentarne grupe Sirize je u suprotnosti sa principima solidarnosti u ključnom trenutku", a za stranku i pogubno, ocenio je Cipras.
Pitanje otpisa duga
Donji dom nemačkog parlamenta, Bundestag, podržao je velikom većinom otvaranje pregovora sa Grčkom o novom paketu pomoći. Prethodno je nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala poslanike da odobre početak pregovora uz upozorenje da bi bilo neodgovorno ne pokušati da se postigne dogovor i da je alternativa haos.
Ostaje, međutim, pitanje otpisa grčkog duga koji je dostigao 180% bruto domaćeg proizvoda. To pitanje je i dalje vrlo osetljivo za Nemačku. Berlin je protiv smanjenju nominlne vrednosti duga sto bi, prema nemačkim vlastima, bilo nespojivo sa članstvom u zoni evra.
MMF je ocenio da grčki dug nije održiv i pozvao Evropljane da pomognu Grčkoj tako što će restrukturirati ili delimično otpisati dug, čemu se protivi Berlin.
Generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard je rekla 17. jula da je uslov za učešće te institucije u novom programu pomoći da se Grčkoj olakša teret duga.
Ona je rekla da Grčka mora da suštinski reformiše privredu, a da s druge strane poverioci treba da joj pruže finansijsku pomoć i restukturiraju dug.
Lagard je rekla da bi trebalo poboljšati uslove otplate, poput produženja rokova otplate i grejs perioda i maksimalnog smanjenja kamata.
Američki ministar finansija DŽejkob Lu koji boravi u poseti Francuskoj i Nemačkoj, pozvao je poverioce da obezbede da Grčka iz pregovora s njima izađe s dugom kojim će moći da upravlja.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
