Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Istok EU nepopustljiv oko kvota za izbeglice
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Duboko podeljeni evropski lideri pokušaće 23. septembra na vanrednom samitu da nađu dugoročno rešenje za svakim danom sve ozbiljniju izbegličku krizu koja, prema rečima predsednika Evropskog saveta, predstavlja istorijski izazov za blok. Nakon što su ministri pravde i unutrašnjih poslova izglasali, mada ne jednoglasno, plan raspodele migranata, vanredni samit šefova država i vlada biće, pored planiranih kvota, posvećen jačanju spoljnih granica Evropske unije i dodatnoj pomoći Turskoj, Jordanu, Libanu i agencijama UN koje pomažu izbeglicama. Pred samit su protivnici preraspodele migranata, mahom iz istočne Evrope, i dalje nepopustljivi i neki čak prete EU sudom.
U pismu predsednicima i premijerima članica, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk napisao je: "Duga je lista pitanja za koja možemo da okrivljujemo jedni druge ali nam to neće pomoći da nađemo zajedničko rešenje". Kako je dodao: "Danas apsolutno moramo da razradimo politiku koju ćemo sprovoditi kako bi pomogli jedni drugima".
Evropski savet pokušaće da prevaziće otpor nekoliko zemalja, uključujući članice Višegradske grupe, planu preraspodele 120.000 izbeglica. Poslednjih nedelja taj plan kritikuje i Francuska zbog kršenja suvereniteta članica EU.
Kako se ocenjuje, plan preraspodele predstavlja samo mali korak ka rešenju najgore krize sa kojom se EU ikada suočila.
Istočnoevropske članice EU - Češka, Slovačka, Rumunija i Mađarska, glasale su protiv prisilnog preseljenja izbeglica na njihovu teritoriju i za sada nije jasno da li će ga primenjivati.
Mađarski premijer Viktor Orban, najoštriji protivnik kvota za izbeglice u EU, najavio je 23. septembra da će među šest predloga za rešenje migrantske krize koje će predočiti kolegama iz EU na samitu u Briselu biti i kvote za prijem migranata na nivou sveta.
"Treba da uključimo ceo svet u rešavanje izbegličke krize, migrantske krize ili, kako to mi Mađari zovemo, migracije ljudi", kazao je Orban, prenela je agencija AP.
Češki premijer Bohuslav Sobotka izjavio je 23. septembra da neće pokretati pravni postupak zbog plana kvota.
"Ne sviđaju mi se kvote, ne slažem se sa njima i glasali smo protiv ali Evropa ne sme da se raspadne zbog rešavanja migrantske krize", poručio je u imejl poruci Sobotka. Zato, kao je dodao, "ne želim eskalaciju tenzija pokretanjem pravnog postupka".
Međutim, slovački premijer Robert Fico kazao je da njegova zemlja osporava odluku o preraspodeli tražilaca azila u EU i da će se obratiti sudu EU u Luksemburgu.
"Nećemo sprovoditi tu odluku jer mislimo da to neće funkcionisati", rekao je Fico 23. novembra novinarima pred samit lidera u Briselu.
Predsednik Rumunije Klaus Joanis poručio je da njegova zemlja može lako da izađe na kraj sa dodatnim brojem migranata koje EU želi da ona primi ali da se ne slaže sa načinom na koji je to odlučeno.
"Rumunija nije protiv izbeglica ili prijema izbeglica", istakao je Joanis dodajući da se planiranim kvotama međutim "ne uzima u obzir realno stanje svake zemlje".
Istovremeno britanski premijer Dejvid Kameron traži da članice EU deportuju veći broj tzv. ekonomskih migranata jer se EU bori sa prilivom ogromnog broja izbeglica sa Bliskog istoka i iz Afrike.
Britanija nije deo šengen zone i nije obuhvaćena planiranim kvotama ali se obavezala da prihvati 20.000 Sirijaca do 2020.
Kako prenosi agencija AP, EU se nada da će obezbediti više od milijardu evra pomoći za sirijske izbeglice i još milijardu za Tursku u kojoj je utočište pronašlo gotovo dva miliona izbeglica.
Komisija planira da alocira više od 300 miliona evra u fond za sirijske izbeglice i evropski komesar za susedstvo i politiku proširenja Johanes Han (Johannes Hahn) rekao je 23. septembra da je to "signal koji će podstaći članice da urade isto i prikupe ukupno milijardu evra".
Han je rekao i da Komisija sarađuje sa Turskom kako bi se "oslobodilo" milijardu evra naznačenih za tu zemlju u procesu pristupanja EU i to kao kratkoročna mera koja će joj pomoći da upravlja prilivom izbeglica.
Evropski ministri pravde i unutrašnjih poslova usvojili su 22. septembra plan preraspodele izbeglica uprkos protivljenju Češke, Slovačke, Rumunije i Mađarske, dok je Finska bila uzdržana. Na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova, odluke se donose kvalifikovanom većinom.
Brisel planira strategiju u dve faze kako bi se prevazišla neslaganja unutar EU oko migrantske krize.
Prva faza podrazumeva usmeravanje pažnje na međunarodnu dimenziju krize.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk prioritet će dati, kada je reč o međunarodnim organizacijama, Svetskom programu za hranu i Agenciji UN za izbeglice. Te dve agencije UN trenutno nemaju dovoljna sredstva i rastrzane su pokušavajući da pomognu izbeglicama iz Libana i Sirije. EU ne planira da im pomogne novim sredstvima ali će tražiti od diplomatskih službi članica EU da ih više podrže.
Fleksibilniji plan
Druga faza, nadaju se arhitekte plana, poslužiće da se članice EU iz istočne Evrope ubede da promene stav kroz niz prilagođavanja aranžmana prijema izbeglica u EU.
Prvobitno restriktivan i obavezujuć, plan koji 28 članica sada treba da prihvati mnogo je fleksibilniji. Naime, postupak utvrđivanja kako će izbeglice biti preraspodeljene je izmenjen i za male zemlje će važiti posebni aranžmani a bruto domaći proizvod i populacija više neće biti jedini kriterijumi u kalkulacijama. Takođe će članice dobiti fleksibilnije rokove za ispunjavanje obaveza.
Konačno, Evropska komisija spremna je da ponudi i zaštitnu klauzulu za slučaj novih i vanrednih okolnosti, poput priliva izbeglica iz neke nove zemlje porekla.
Francuski izvor rekao je za EurActiv.com da takvi aranžmani treba da olakšaju postizanje konsensusa, posebno kada presedan već postoji. Naime, članice EU već su uspešno preraspodelile 40.000 izbeglica.
Centri, ekstra sredstva i kraj kvota
Prihvatni centri za registraciju i usmeravanje izbeglica, koje je Komisija nazvala hotspots, biće uspotavljeni u Grčkoj i Italiji, ali ne i u Mađarskoj koja je odbacila tu ideju. EU namerava da te planove finansira iz evropskog budžeta i sprovede ih koristeći Fronteks i Evropsku službu za podršku azilanata.
Novoprispeli u EU moraće da se jave nekom od tih centara u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja pre nego što im se da destinacija na koju mogu da idu u drugoj članici EU.
Čini se i da kvote za tražioce azila postaju stvar prošlosti. Euraktivov francuski izvor kaže: "Komisija koristi taj termin ali ga članice odbacuju i zato se ne pojavljuje u zvaničnim dokumentima. Ne želi se da se ti ljudi tretiraju kao kvote za mleko".
Do velikog broja ustupaka istočnoevropskim članicama došlo se pošto je Mađarska, koja je napravila ogradu na granici sa Srbijom, počela da gradi još jednu ogradu, ovaj put unutar EU zone, duž granice sa Hrvatskom.
Nepoštovanje prava azila?
Pred hitni samit evropskih šefova država i vlada Evropska komisija objavila je da je protiv 19 članica EU pokrenuto 40 procedura sa ciljem da utvrdi da li je bilo neprimenjivanja pravila o azilu 28-članog bloka.
Kako je saopštila Komisija, deo članica nije sprovodio neke elemente politike azila, uključujući propise za ubrzavanje procedure odlučivanja o azilu, obezbeđenje humanog tretmana za tražioce azila i pojašnjavanje osnova za davanje azila.
"Naš zajednički evropski sistem azila može da funkcioniše samo ako svi poštuju pravila", prokomentarisao je prvi potpredsednik Komisije Frans Timermans (Timmermans).
Obaveštenja o pokretanju procedure poslata su Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Kipru, Češkoj, Nemačkoj, Estoniji, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Mađarskog, Litvaniji, Luksemburgu, Letoniji, Malti, Poljskoj, Rumuniji, Švedskoj i Sloveniji.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
