Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bau grupa: Preispitati sankcije Rusiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik spoljnopoličkog odbora centra za razmišljanje Bau (Bow), koji radi u okviru britanske Konzervativne partije, ocenio je da bi Evropa trebalo da preispita sankcije Rusiji. Po mišljenju Adrijela Kasonte (Adriel), rešenje leži u istinskom dijalogu članica EU i Rusije.
„S obzirom na to da mnogi ljudi u Ukrajini zapravo sebe smatraju Rusima, kao i da su se razlozi za sankcije možda promenili, zaista je potrebno revidirati naš stav prema onome što bi se moglo smastrati jednim od najvećih izazova 21. veka”, ocenio je Kasonta u tekstu objavljenom na portalu EurAktiv.
„Bilo bi dobro da potražimo mirno rešenje za ovu krizu uključivanjem država članica EU i Rusije u smisleni i inkluzivni dijalog. To bi moglo da dovede do trajnog rešenja, da obezbedi stabilnu, prosperitetnu i demokratsku budućnost za celokupan narod Ukrajine”; naveo je on.
Nakon ruske aneksije Krima u martu 2014. godine, Zapad je uveo više mera protiv Rusije, koje sada pogađaju velike kompanije i deo finansijskog, energetskog i vojnog sektora. Rusija je isključena iz mnogih diplomatskih aktivnosti, poput sastanaka G8 i samita sa EU. Rusija je uzvratila pre svega zabranom izvoza prehrambenih proizvoda iz EU u Rusiju.
Stav EU i Zapada generalno gledano je da je Rusija anektirala Krim mimo međunarodnih propisa, kao i da pomaže proruskim pobunjenicima na istoku Ukrajine. U Moskvi negiraju uključenost u zbivanja na istoku Ukrajine, a tvrde i da je pripajanje Krima dobrovoljno, i da su stanovnici to izglasali na referendumu 16. marta 2014. Po rezultatima referenduma za pripajanje Rusiji izjasnilo se 96,77% građana Krima i 95,6% u Sevastopolju, krimskoj luci sa posebnim statusom zbog većinskog ruskog stanovništva.
„Da bi se razumeli razlozi takvog razvoja situacije, dobro je prisetiti se istorije”, navodi Kasonte.
U tekstu se podseća da je Krim bio deo ruskog carstva od 1783. godine i da je 1954. godine u okviru Sovjetskog saveza tadašnji prvi sekretar Komunističke partije Nikita Hruščev ovo poluostrvo simbolično poklonio Ukrajini u znak 300 godina saveza Rusije i Ukrajine. Tako je Krim nakon raspada SSSR 1991. godine pripao Ukrajini.
„Na ovom osnovu može se pouzdano reći da je deo Ukrajine u okviru ruske orbite, i da je tako uvek bilo. A Rusija je često imala direktnu i duboku kulturnu vezu sa stanovništvom juga i istoka Ukrajine, i onima kojima je maternji jezik ukrajinski i onima kojima je to ruski”, navodi se u tekstu.
Izvor: EurActiv.com
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
