Evropska unija odlučila je da na četiri meseca ukloni sankcije režimu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je upravo dobio peti predsednički mandat, iako posmatrači ukazuju da izbori, kada je reč o ispunjavanju demokratskih standarda, nisu bili savršeni. Brisel je ipak ocenio da su izbori bili transparentniji i mirniji nego ranije. Suspenzija sankcija može se tumačiti kao korak ka kraju devetogodišnje međunarodne diplomatske izolacije autoritarnog predsednika Belorusije i njegovih saradnika. Beloruska opozicija negoduje i zbog izbornog rezultata i zbog odluke Zapada da Lukašenku da šansu.

Lukašenko (61), "poslednji evropski diktator", kako ga je svojevremeno nazvao Vašington, pobedio je na predsedničkim izborima 11. oktobra peti put pošto je, prema zvaničnim podacima, dobio 83,5% glasova.

Ministri spoljnih poslova EU složili su se 12. oktobra, nakon što su izbori u Belorusiji prošli bez incidenata, da suspenduju sankcije toj zemlji na četiri meseca, rekao je novinarima državni sekretar za evropske poslove Francuske Arlem Dezir (Harlem Desir) dodajući da sankcije mogu odmah da budu ponovo uvedene ako bude potrebe.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) kazao je da se čini da je ovaj put bilo manje represije nego na prethodnim izborima. On je istakao da su ministri spoljnih poslova EU obećali da će sarađivati sa Belorusijom kako bi unapredila izborni okvir pred parlamentarne izbore 2016. godine, preneo je EurActiv.com.

Međutim, Vašington je izrazio razočarenje ocenivši da je "mnogo nedostajalo" da izbori budu slobodni i pošteni.

I posmatrači iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ocenili su da su integritet izbora narušili "značajni problemi", posebno tokom brojanja glasova.

"Jasno je da je pred Belorusijom još dug put do ispunjavanja njenih demokratskih obaveza", istakao je predsedvajući misije OEBS Kent Herstet (Harstedt).

Sankcije EU uvedene Belorusiji 2006, nakon što je Lukašenko uhapsio predsednickcog kandidata, uključuju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine Lukašenka i još oko 170 pojedinaca i 14 grupa.

Mir na ulicama

Diplomate EU su pred beloruske izbore najavile da je Brisel spreman da preispita sankcije, koje ističu 31. oktobra, ako izbori prođu u "prihvatljivoj klimi".

Na ulicama Minska 12. oktobra je bilo mirno, nakon što je Lukašenko upozorio opoziciju da se uzdrži od protesta zbog njegovog reizbora.

Lukašenko je popravio odnose sa EU nastojanjem da distancira tu bivšu sovjetsku republiku od Rusije koja je finansijski podržavala Lukašenkov režim.

Rusija je zabrinuta zbog Lukašenkovih nastojanja da se zbliži sa Zapadom i predsednik Vladimir Putin u septembru je ponovio da je Rusija zainteresovana za otvaranje vazdušne baze u Belorusiji.

Putin, čije i tako zategnute odnose sa Zapadom dalje komplikuju ruski vazdušni napadi u Siriji, čestitao je Lukašenku ponovni izbor i izrazio spremnost za jačanje veza Rusije i Belorusije.

Očekuje se da Putin i Lukašenko razgovaraju o vazdušnoj bazi na sastanku u Kazahstanu ove nedelje.

Iako ga borci za ljudska prava napadaju, beloruski lider već 21 godinu uživa u izvesnoj meri podršku javnosti zbog svog stila i trajanja njegovog režima. Inače, veruje se da Lukašenko priprema jedanaestogodišnjeg sina Kolju za svog naslednika.

Pokušavajući da umanji zapadne kritike, Lukašenko je pred izbore pustio iz zatvora šest opozicionih lidera. Podršku Zapada dobio je i kao domaćin pregovora o rešenju ukrajinske krize.

Prvi korak ka izlasku iz izolacije Lukašenko je napravio 2014, kada je odbio da prizna rusku aneksiju Krima i da podrži akcije na istoku Ukrajine, gde su se proruski pobunjenici borili sa vladinim snagama.

Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagtrade za književnost, Beloruskinja Svetlana Aleksijevič, upozorila je međutim nedavno Evropu "da se čuva" Lukašenka opisujući njegov režim kao "meku diktaturu".

Demokratija je samo reč ...

Opozicioni lideri tražili su od Brisela da ne skida sankcije i upozoravali da neće priznati izborni rezultat ističući da je reč o raširenoj krađi (glasova).

"Ako su zajedno sa tim ubicom, tim kriminalcem, onda je demokratija samo reč", kaže Mikola Statkevič, jedan od opozicionara oslobođenih pre izbora.

Nezavisni beloruski posmatrači odbacuju izborni rezultat ukazujući da je rekordnih 36% birača iskoristilo mogućnost da glasa ranije.

"Belorusija nema osnovne uslove da sprovede poštene izbore", smatra opozicioni političar Sergej Kaljakin.

Sa opozicijom se Lukašenko, koji je na vlasti od 1994, obračunao u decembru 2010, kada su hiljade ljudi izašle na ulice u znak protesta zbog njegovog rezibora.

Pet godina kasnije, dugogodišnji lider imao je gotovo nepoznate opozicionare za protivnike na izborima. "Najveći" rival, Tatjana Korotkevič, osvojila je samo 4,42% glasova.

Lukašenkov rezultat je najbolji do sada i to pri izlaznosti, prema zvaničnim podacima, od preko 87%.

"Lukašenko je pobedio ali ovaj put nije bilo masovnih protesta i hapšenja opozicije", rekao je za agenciju AFP analitičar nezavisnog instituta Belapan Aleksandar Klaskovski.

"To će biti dovoljno, u ovim uslovima, za minimalni napredak u daljoj normalizaciji odnosa sa SAD i EU", istakao je Klaskovski.

I dok je Lukašenko dozvolio da neodobreni protest opozicije u Minsku 10. oktobra prođe bez intervencije policije, upozorio je da takve proteste neće tolerisati posle izbora. "Znate šta će se desiti", pripretio je predsednik Belorusije.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Be

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Da li će biti iznenađenja u odnosima Minska i Zapada
  
• 

  Vesti

  : Istočno partnerstvo EU na dva koloseka
  
• 

  Vesti

  : EU više ne vidi Lukašenka kao poslednjeg diktatora
  
• 

  Vesti

  : Maratonskim pregovorima do dogovora o miru u Ukrajini