Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropi su Kameronovi zahtevi preteški
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk upozorio je da će biti "veoma, veoma teško" postići dogovor o reformama koje traži britanski premijer Dejvid Kameron kako bi zauzvrat pomogao da Velika Britanija ostane članica Evropske unije. Tusk je rekao da "nema garancije" da do dogovora dođe u decembru, kada lideri EU treba da razmotre britanske zahteve. Kameron, koji je najavio referendum o daljem članstvu Britanije u EU do kraja 2017. ako ne bude promena u EU, želi da do kraja 2015. postigne sa Briselom sporazum o ekonomskim reformama, smanjenju birokratije i drugim promenama u EU.
U pismu Tusku od 10. novembra Kameron je izložio četiri ključna britanska zahteva za reformu EU.
"Sigurno je da će to biti veoma, veoma teška igra", kazao je Tusk, bivši poljski premijer, o zahtevima britanske vlade posle samita EU-Afrika u Valeti posvećenog izbegličkoj krizi 12. novembra.
Tusk je najavio početak razgovora o britanskom predlogu iduće nedelje i ostalih 27 članica EU pozvane su da daju svoje viđenje promena koje London traži pre planiranog referenduma na kome će Britanija odlučivati da li ostaje ili izlazi iz EU a koji će, kako je obećao Kameron, biti održan do kraja 2017.
Britanski prmeijer odbio je da isključi mogućnost da vodi kampanju za Bregzit (izlazak Britanije iz EU) ako njegovi predlozi reformi EU ne prođu, preneo je EurActiv.com.
Najkontroverzniji je britanski zahtev da se ograniče socijalne i beneficije iz rada za novopridošle migrante iz drugih članica EU. Taj predlog u istočnoevropskim članicama, čiji građani u velikom broju rade u Britaniji, smatraju diskriminatornim a Evropska komisija opisuje ga kao "izuzetno problematičan".
Nemoguća ili moguća misija
Britanski premijer rekao da EU mora da pristane na "nepovratne promene" priznajući da će privoleti ostalih 27 članica da se slože sa britanskim ciljevima biti veliki izazov, ali ne i "nemoguća misija".
"Misija je moguća ali će biti potrebno mnogo napornog rada", kazao je Kameron dok iz Evropske komisije poručuju da su neki od zahteva iz britanskog predloga "veoma problematični".
Očekuje se da neki od Kameronovih predloga dobiju podršku u drugim evropskim prestonicama, poput onog za manje regulative koja opterećuje biznis i onog za više moći za zemlje unutar EU, dok će zahtevi o migracijama biti mnogo problematičniji.
Evropski komesar za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis ocenio je neke od britanskih zahetva kao "izvodljive" dok je za druge rekao da su "veoma problematični jer se tiču fundamentalnih sloboda na našem unutrašnjem tržištu".
Češki premijer Bohuslav Sobotka smatra da svaki pokušaj da se ograniči sloboda kretanja predstavlja "ozbiljan problem za Češku" koja je ušla u EU 2004.
Sobotka je istakao da je "pravo na rad i život bilo gde u EU apsolutno ključno za nas zbog istorijskog iskustva", s obzirom da je ta zemlja decenijama bila pod sovjetskom dominacijom.
Istovremeno je nemačka kancelarka Angela Merkel, jedna od glavnih Kameronovih saveznica u EU, kazala da želi da radi sa Britanijom na njenim predlozima koji za nju ne sadrže "iznenađenje".
Džejkob Ris-Moug (Jacob Rees-Mogg), jedan od anti-EU poslanika Kameronove Konzervativne partije, rekao je za listu zahteva da je "prilično tanka, da je to mnogo manje nego što su ljudi očekivali od vlade", prenela je agencija AP.
Lider Nezavisne partije Velike Britanije (UKIP) Najdžel Faraž (Nigel Farage) kazao je da je "bilo jasno da Kameronu nije cilj da ozbiljno pregovara".
"Njegov govor bio je pokušaj da se predstavi novi 'treći put' u odnosima sa Briselom koji jednostavno nije u ponudi", istakao je Faraž.
Kontrola migracija, zaštita od zone evra
Obrazlažući britanske ideje, Kameron je rekao da će promene u EU dati Britaniji "najbolje od oba sveta" štiteći nacionalnu autonomiju ali i obezbeđujući pristup bloku i njegovom tržištu sa 500 miliona potrošača.
S obzirom da je Britanija jedna od devet članica EU koja nije prešla na evro i "nikada neće", kako je rekao Kameron, London želi garancije da Britanija neće biti diskriminisana kao zemlja izvan zone.
Članice zone evra, kako se navodi, ne mogu da donose odluke koje će se odnositi i na one koje nisu članice i poreski obveznici van zone ne žele da plaćaju za podršku evru. Ulazak u tvorevine poput bankarske unije treba da bude na dobrovoljnoj bazi za zemlje van zone evra, poput Britanije, smatra britanski premijer.
Kameron traži i "smanjenje opterećenja biznisa" i omogućavanje da se kapital, roba i usluge slobodnije kreću širom EU, kao i uklanjanje birokratije i nepotrebnih regulativa. Istovremeno Britanija želi više inicijativa, poput Jedinstvenog digitalnog tržišta koje je omogućilo ukidanje rominga i barijera za elektronsku trgovinu širom EU.
Kameron je istakao da Britanija ne želi da bude deo "još bliže unije" i traži formalno priznanje da se to ne odnosi na nju.
Britanija, kako je rekao Kameron, ne želi da pojedine zemlje mogu vetom da blokiraju zakone EU ali traži promene tako da "grupe nacionalnih parlamenata, delujući zajedno, mogu da zaustave neželjene zakonske predloge".
Takođe, Britanija traži "crvenu liniju" za pitanja nacionalne bezbednosti.
Kada je reč o imigraciji, kao najspornijoj s obzirom na koliziju sa principom slobode kretanja EU, Kameron je rekao da je neregulisana imigracija iz EU u Britaniju, uglavnom iz zemalja sa istoka bloka koje su u ušle u EU od 2004, stvorila preveliki pritisak na britanske škole, bolnice i javne službe.
Britanski premijer smatra da princip slobode kretanja ne treba da se primenjuje na buduće nove članice EU dok njihove ekonomije ne dostignu nivo razvoja sadašnjih članica.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
