Putovanja bez viza u Evropu Turcima su konačno na dohvat ruke, iako Ankari neće biti lako da do juna ispuni preostale zahteve. Turski lideri ranije su upozorili EU da će prestati da sarađuju u migrantskoj krizi ako vize ne budu uklonjene ali su zvaničnici sada odlučni da na vreme ispune sve uslove za viznu liberalizaciju. Posmatrači smatraju da će verovatno najproblematičnije pitanje biti ono koje se tiče definicije terorizma koju Ankara želi da proširi a EU traži da je Turska suzi. Novu neizvesnost unela je vest da je turski premijer najavio povlačenje sa funkcije. U Briselu Davutoglua vide kao anagažovanijeg, umerenijeg i fleksibilnijeg pregovarača u migrantskoj krizi od predsednika Erdogana.

Evropska komisija preporučila je da se ukinu vize za turske građane pod uslovom da Turska ispuni pet preostalih kriterijuma za sporazum o viznoj liberalizaciji. Ulog je kontroverzni, jedva postignuti sporazum o rešenju migrantske krize tokom koje je u EU stiglo više od milion izbeglica.

Međutim, šta će se desiti ako EU odluči da Turska nije ispunila 72 zahteva koje treba da ispuni do sledećeg meseca? Na napredak Turske poslednjih nedelja može se gledati kao na znak da ta zemlja može brzo da uradi šta treba. Do marta je Ankara ispunila samo polovinu zahteva ali je u poslednja dva meseca ispunila više desetina.

Analitičar londonskog tink-tenka Četam haus (Chatham House) Fadi Hakura kaže da je takav zaokret neuobičajen.

"Jasno je da je Evropska komisija povezala tursko ispunjavanje većine od 72 kriterijuma za bezvizni režim sa ubrzavanjem sprovođenja sporazuma Turska-EU o migrantima", rekao je Hakura, prenela je agencija AP.

Zvaničnici EU se ne slažu. "Tu nema trke, jasno smo stavili do znanja da preostalo treba da bude urađeno. Ostalo je pet uslova koje očekujemo da Turska ispuni do kraja juna", istakao je 4. maja potpredsednik Komisije Frans Timermans (Timmermans).

Turska, zemlja u kojoj je 2,7 miliona sirijskih izbeglica, složila se da rasturi mreže krijumčara u Egejskom moru i primi svakog migranta koji se posle 20. marta iskrcao u Grčku. EU će u zamenu za to sa šest milijardi evra pomoći Turskoj da se izbori sa izbegličkom krizom u zemlji i dati joj niz političkih ustupaka, uključujući viznu liberalizaciju u kratkom roku i potencijalno članstvo u EU na dugi rok.

Premijer Ahmet Davutoglu zapretio je u aprilu da će se Turska povući iz sporazuma ako EU ne olabavi vizna pravila za Turke do juna.

I Evropa, značajan trgovinski partner Turske koji je zaslužan za tri četvrtine stranih investicija u toj zemlji, može da zauzme drugačiji stav i "ne gura stvar', međutim, čini se da nije voljna da to uradi.

"Evropa ima dosta uticaja oko pitanja migracije, međutim, 'očajanje' (nemačke kancelarke) Angele Merkel oslabilo je moć EU u pregovorima sa Turskom", smatra Hakura.

Angela Merkel je najveći zagovornik sporazuma EU-Turska koji organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikuju kao nemoralan i na granici legalnog.

Definicija terorizma, Europol, korupcija ...

Mnogi se slažu da neispunjeni uslovi za viznu liberalizaciju nisu beznačajni a verovatno najproblematičniji je zahtev da Turska suzi definiciju terorizma.

Turski predsednik Reddzep Tajip Erdogan zalaže se za suprotno - on želi da se definicija terorizma i terorista proširi da uključi sve koji podržavaju ili "pozajmljuju glas" terorističkim organizacijama, uključujući naučnike, novinare i zakonodavce.

Grupe za zaštitu ljudskih prava protestuju zbog sklonosti turskih tužilaca da podižu optužnice za terorizam i zbog kritikovanja vlade.

Turska definicija terorista proteže se na od strane Zapada podržavane kurdske frakcije koja se bori protiv Islamske države, na radikalne markstističke grupe koje imaju istoriju nasilja, ali i nenasilne pobornike islamskog sveštenika Fetulaha Gulena koji je u SAD.

Čak i ako Turska suzi definiciju terorizma, pravo pitanje biće sprovođenje, istakao je Hakura.

Evropska komisija od Turske traži i da zaključi "operativni sporazum sa Europolom", kao i da pruži "efikasnu pravosudnu saradnju u krivičnim pitanjima" članicama Evropske unije.

Od Turske se očekuje i da pojača mere za borbu protiv korupcije, što nije lak zadatak u svetlu skandala sa ucenjivanjem u koji su umešani ljudi iz predsednikovog okruženja.

Peti uslov odnosi se na zaštitu podataka i EU traži da turska zaštita podataka bude u skladu sa standardima EU. "Ranjivost" turskih podataka najbolje se pokazala u aprilu, kada su hakeri na internet postavili podatke o oko 50 miliona građana koji se "ugrubo" poklapaju sa onim iz biračkog spiska iz 2009.

Ipak, turski zvaničnici su odlučni - ocekujući zeleno svetlo iz Brisela ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da će u junu stići novi pasoši sa čipom koji uključuju otiske prstiju.

Turska ima 79 miliona stanovnika od kojih samo mali broj ima pasoše i imaće koristi od sporazuma o viznoj liberalizaciji.

Ministar za odnose sa EU Volkan Bozkir na odluku EU od 4. maja gleda kao na znak da je Turska već ispunila 72 kriterijuma i optimista je da će zemlja dobiti viznu liberalizaciju od EU. Kako napominje, ta odluka zahteva kvalifikovanu većinu a ne jednoglasnost.

"Ta 72 očekivanja nisu matematička jednačina. Moramo pristupiti tim očekivanjima na politički način. Verujemo da je Turska ispunila svoje obaveze oko 72 kriterijuma", kazao je Bozkir, preneo je AP.

Davutoglu odlazi

U međuvremenu je premijer Davutoglu potvrdio da odlazi sa mesta predsednika vlade. On je 5. maja rekao da se na predstojećem kongresu vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), koja dominira turskom političkom scenom od 2002, neće kandidovati za predsednika. Po statutu stranke to znači da ne može biti ni premijer, jer su te dve funkcije povezane.

Premijerovom odlukom predsedniku Erdoganu otvara se put da učvrsti svoju vlast.

AKP će 22. maja održati vanredni kongres i izabrati novog vođu stranke koji će biti i premijer.

Davutoglu je demantovao da je u sukobu s Erdoganom nagoveštavajući da ne odlazi iz politike, već će "nastaviti borbu" kao poslanik vladajuće stranke.

Kada je postao predsednik Turske 2014, Erdogan je izabrao Davutoglua da ga nasledi kao premijer i lider AKP. Očekivalo se da Davutoglu ima podređenu ulogu dok Erdogan radi na jačanju uglavnom ceremonijalnog položaja predsednika države.

Međutim Davutoglu je pokušao da deluje nezavisno po nizu pitanja i često se pokazao kao umerenija snaga u odnosu na Erdogana koji sve više primenjuje autoritarni stil vladavine, navodi AP.

U Briselu su vest iz Ankare primili sa nelagodom i za sada nisu sigurni kako će Davutogluov odlazak uticati na sporazum EU-Turska o zauzdavanju migracije.

Šefica diplomatije EU Federika Mogerini je za vreme posete Kosovu 5. maja na vest o odlasku s funkcije Davutoglua rekla da je "prerano da se kaže da li će to uticati i kako" na sporazum EU-Turska. "O tome ćemo prvo razgovarati sa turskim vlastima i zajedno definisati kako da idemo napred", dodala je Mogerini.

Kako piše EurActiv.com, ostali visoki zvaničnici EU nisu bili naročito voljni da komentarišu odlazak čoveka za koga mnogi misle da je bio angažovaniji i fleksibilniji u pregovorima o migrantskoj krizi od Erdogana ali je jedan ipak rekao da je to "loša vest".

Evropski lideri su inače podeljeni po pitanju Turske i neki od njih kritikuju nemačku kancelarku zbog traženja Erdoganove pomoći u migrantskoj krizi.

Takođe neki evropski lideri veruju da Erdogan, uprkos insistiranju da može bez pomoći Evrope, ima veliki interes u bližim vezama sa EU u vreme kada Turska ima probleme sa susedima u regionu i napete odnose i sa SAD i sa Rusijom.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK predlaže bezvizni režim za građane Kosova i Turske
  
• 

  Vesti

  : Vizne glavobolje EU
  
• 

  Vesti

  : Prvi brod sa migrantima stigao u Tursku
  
• 

  Vesti

  : EU od 20. marta vraća imigrante u Tursku
  
• 

  Vesti

  : Turska se neće pogađati sa EU oko izbeglica