Stampa
U Srbiji vladaju stereotipi o ženama  

Objavljeno : 03.10.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

U Srbiji postoji trend porasta nasilja nad ženama i pogoršanja njihovog položaja, rečeno je 3. oktobra u debati o pravima i položaju žena organizovanoj u okviru Nedelje ponosa. Pogoršanje položaja žena je i tendencija u svetu, a u Srbiji na to utiče više faktora, uključujući porast uticaja crkve i patrijarhalnih stereotipa i siromaštvo. Predstavljanje žena u medijima je sada "višeslojno" sa manje izraženim ali ipak prisutnim manipulacijama, ocenjeno je na skupu. U debati je ukazano na problem stereotipa i percepcije lezbejki u javnosti o kojima se retko govori nezavisno od LGBT populacije.

 

U Srbiji postoji "ogroman porast nasilja" nad ženama, rekla je osnivačica feminističkog kulturnog centar BeFem Jelena Višnjić i dodala da je svaka treća žena izložena nekoj vrsti nasilja bilo psihičkog ili fizičkog.

 

Prema njenim rečima, u Srbiji je vidan porast uticaja crkve i patrijarhalnih stereotipa, a položaj žena se neminovno pogorašava i zbog siromaštva. Jelena Višnjić je ocenila da u Srbiji vlasti, suočavajući se sa socio-ekonomskim problemima, potiskuju u drugi plan pitanje položaja žena čija su prava, kako je ocenila, vrsta "dekoracije demokratije".

 

Ona je rekla da se na globalnom planu pogorašava položaj žena a da se stiče utisak da na ovim prostorima prava nisu garantovana već da ih žene u novijoj istoriji ponovo stiču i gube.

 

Ukazujući na značaj medija u kreiranju percepcije u javnosti, Višnjićeva je ocenila da je predstavljanje položaja žena u medijima danas "višeslojno" i da manipulacije nisu toliko izražene ali da su prisutne. "Suočeni smo sa formiranjem novog ženskog identiteta koji je najizraženiji u modnim i zabavnim emisijama", rekla je Jelena Višnjić i dodala da političke emisije najmanje govore o identitetu žena.

 

Ocenila je da srpsko društvo ne može da se suoči sa time da žene mogu zauzimati ključne pozicije istakavši da su upravo žene, pre svega aktivistkinje i predstavnice civilnog društva, uspele da otvorene neka ključna pitanja, poput ratnih zločina i korupcije.

 

Lezbejke "nevidljive"

 

U debati je ukazano na problem pecepcije lezbejki u javnosti, odnosno da se o njima retko govori nezavisno od LGBT populacije. Atkivistkinja Romsko-ženske mreže iz Niša Vera Kurtić je rekla da su lezbejke potpuno "nevidljive", kao i da je mnogim ženama lakše da kriju svoju seksualnu orijentaciju povinujući se tradiconalnoj ulozi.

 

Na problem percepcije je ukazala i Bojana Ivković iz organizacionog odobra Parade ponosa koja je rekla da zbog stereotipa lezbejke nailaze na teškoće u prihvatanju i u okviru lezbijske zajednice, dok ih društvo doživljava kao heteroseksualne osobe.

 

Da bi postale vidljivije, neophodno je da budu "glasnije i u nekom smislu radikalnije", ocenila je ona.

 

Bojana Ivković je ocenila da zbog svoje "nevidljivosti" i stereotipa lezbejke mogu da se relativno slobodno kreću u odnosu na gej mušakrce, navodeći i da nije nailazila na grafite protiv lezbejki osim jednog "smrt lezbejkama".

 

Izolovanost gej polulacije u unutrašnjosti

 

Vera Kurtić je rekla da su pripadnici seksualnih manjina u manjim gradovima i selima potpuno izolovani dok oni koji žive u glavnom gradu mogu da računaju na neki vid podrške i mesta za okupljanje poput klubova.

 

Kurtićeva je rekla da je zbog toga organizovanje Parade ponosa važno kako bi se poslala poruka pripadnicima LGBT populacije u unutrašnjosti.

 

Ona je rekla i da Romi i Romkinje teško da mogu da se upute na Paradu ponosa jer im preti fizičko nasilje zbog etničke pripadnosti.

 

Kurtićeva je rekla da višestruko marignalizovane osobe nisu prepoznate u zakonima u Srbiji, kao i da ne postoje mehanizmi za njihovu zaštitu i uključivanje u društvu.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

 

 
 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar