Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sebičnost žena u Srbiji nije uzrok bele kuge
|
|
|
|
Objavljeno : 07.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sebičnost i egoizam žena nisu razlog za belu kugu u Srbiji već izuzetno loš ekonomsko-socijalni položaj žene u društvu. Čak i kad bi sve žene sposobne za rađanje sada rodile po troje dece, to ne bi imalo nikakav efekat jer je malo takvih žena, odnosno stanovništvo je sve starije. Spas za biološki opstanak Srbije su migranti koji bi postali pomažući članovi domaćinstva umesto žena koje dominiraju u kućnim poslovima, rečeno je 7. juna na promociji publikacije "Žene i muškarci u Srbiji: Šta nam govore brojevi".
Autorka publikacije je Marina Blagojević Hjuston, naučna savetnica u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja. Publikacija, koju je izdala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, ima cilj da ukaže na značaj rodne statistike kao izvora informacija o životu žena i muškaraca.
"Bez podizanja kvaliteta života ljudi se neće odlučivati na rađanje dece", smatra profesorka Mirjana Bobić, vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učesnice konferencije osnov problema niskog fertiliteta vide i u neusklađenosti državnih politika u Srbiji koje usklađuju rad i roditeljstvo.
"Neće žena da rađa više dece ako nije zadovoljna svojim životom, partnerom i odnosom već rođene dece i društva prema njoj", mišljenje je Bobićeve. Primer su nordijske zemlje koje su dogovarajućim politikama podigle stopu fertiliteta, a sve na bazi formule "partner plus sreća jednako je dete", a ne "partner plus dete jednako sreća", istakla je ona.
Na konferenciji se moglo čuti i da istraživanja pokazuju da o rođenju ne odlučuje samo žena već da je to partnerska odluka.
Stopa fertiliteta u Srbiji koja pokazuje broj rođene dece po ženi u reproduktivnom periodu trenutno iznosi 1,4, a ide se i ka stopi od 1,3, navela je Bobićeva. To znači, da kad bi sad sve žene u Srbiji u reproduktivnom periodu rodile po troje dece, to ne bi imalo efekta jer je broj žena u toj dobi jako mali, objasnila je ona.
Sa stopom fertiliteta od 2,1 obezbeđuje se prosto obnavljanje stanovništa, a ispod te stope broj stanovnika opada, osim ako nema priliva migranata.
I od onih žena koje odluče da rode, svako peto dete rođeno je van braka, a te majke su uglavnom siromašne i manje obrazovane. Ako je to već trend, onda bi država trebalo da povede računa i o tome, predložila je ona.
Blagojević Hjuston je podsetila da Srbija baš kao i zemlje zapadne Evrope ima nisku stopu fertiliteta, ali "putevi kojima se došlo do tog stanja" nisu isti. Na Zapadu je mala stopa fertiliteta posledica modernizacije i individulalizacije, a u Srbiji suprotno - nedostatka modernizacije", navela je ona.
Uprkos ovim nepovoljnim trendovima, statistika ukazuje na neke povoljne tendencije u položaju žena i da je dominantan pravac promene sve veća jednakost između muškaraca i žena.
U nekim oblastima, kao što je obrazovanje, žene ostvaruju visok stepen jednakosti, ali kada su zaposlene, one su manje plaćene nego muškarac istog nivoa obrazovanja. U nekim drugim oblastima, kao što su kompjuterska pismenost i seksualnost, devojke su skoro izjednačene sa vršnjacima.
Posmatrano po pojedinačnim kućim poslovima, žene najviše vremena, više od dva sata dnevno troše na pripremanje hrane, pa na održavanje domaćinstva, objavljeno je u publikaciji. Jedine aktivnosti koje muškarci u Srbiji duže obavljaju od žena tokom dana su baštovanstvo i nega kućnih ljubimaca, navela je Blagojević Hjuston.
U kupovini oba pola provode po pola sata dnevno, a briga o deci je i dalje pretežno ženska aktivnost i u njoj žene provode dva i po puta više vremena od muškaraca.
U publikaciji se navode i podaci o starorosnoj strukturi stanovnika Srbije, odnosu prema braku i seksualnosti. Kod mlađe populacije, odnos prema braku se ogleda u konstanstnom padu broja zaključenih brakova, kojih je 2010. bilo za oko trećinu manje nego 1980. godine.
Statistička nepravda
Redovna profesorka Filozofoskog fakulteta Anđelka Milić ukazala je na brojne nepravde koje žene trpe u domenu statistike. Kako je rekla, već 50 godina se žene u poljoprovredi registruju kao "pomažući članovi domaćinstva" iako bi trebalo da budu "poljoprivrednice". "Ako želimo da imamo angažovanu porodicu u poljoprvredi, ne smemo ignorisati ulogu žena i tu nepravdu moramo ispraviti", upozorila je Milićeva.
Prema njenim rečima, u porodici se dešavaju promene koje statistika i socijalna politika ne zapažaju. Samohrane majke su, kako je ocenila, apsolutno nevidljiva kategorija iako su žene u takvim porodicama "na najveći mogući način eksploatisane i podvlašćene". "One takođe doprinose obnovi društva, a da društvo o njima uopšte ne brine".
Drugi fenomen koji je sve češći su proširene porodice u kojima žive mlađa, srednja i starija generacija. Kuriozotet je da je takvih porodica sve više u gradu, a ne na selu, kazala je Milićeva. "U tim porodicama, naročito žene iz srednje generacije su toliko preopterećene, da je pravo čudo kako te žene izdržavaju sve obaveze", zapitala se Milićeva.
Komentarišući učešće žena u obrazovanju, ona je istakla da je dobro što žene "ne odustaju od obrazovanja", što znači da vide da u obrazovanju leži njihova emancipacija.
Žena žrtva, a ne heroj
Rodna statistika zvanično postoji u Srbiji od 2005. kada je objavljivena publikacija "Žene i muškarci u Srbiji". Međutim, bivša SFRJ je još 70-tih imala rodno senzitivnu statistiku jer su se redovno objavljivale publikacije o ženama i muškarcima.
Srbija se na osnovu odnosa muškaraca i žena svrstava u grupu zemalja na poluperiferiji u kome veliki značaj ima korišćenje žena i ženskih resursa i u privatnoj i u javnoj sferi, ocenila je Blagojević Hjuston.
"Srpska žena ima moć na mikronivou u porodici što je kompenzacija za nemoć u javnoj sferi", kazala je ona.
Ta moć u porodici se ogleda u visokom nivou žrtvovanja za porodicu i bližnje. Pod uticajem patrijarhalne ideologije i raznih nametnutih vrednosti i normi, maskira se velika zavisnost muškaraca od žena, a žena sebe ne doživljava kao "žrtvu" porodice već kao "heroinu" čija žrtva ima smisla, istaknuto je u publikaciji.
Izvor: EurActiv.rs
Foto:sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
