Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srpsko društvo naklonjenije sinovima
|
|
|
|
Objavljeno : 17.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji se sprovodi blaga diskriminacija žena u poređenju sa zemljama sveta koje ne poštuju prava žena, pri čemu je najzastupljeniji oblik naklonost prema sinovima. Diskriminacija je najveća u delu željenog pola bebe koji se meri na osnovu udela dečaka u bebama koje su poslednje rođene u porodici, rezultati su indeksa koji meri uticaj društvenih institucija na rodnu ravnopravnost. Iako ustav garantuje jednaka prava pri nasleđivanju, u srpskim seoskim područjima očekuje se da se žene odreknu svog dela nasledstva u korist brata. Takođe, nasilje nad ženama se ne sankcioniše dovoljno. Srbija je najbolje rangirana u delu koji meri ograničenja u osnovnim ljudskim pravima kao što su sloboda govora, kretanja i pristupa javnim mestima.
Prema indeksu koji meri uticaj društvenih institucija na rodnu ravnopravnost (Social Institutions and Gender Index - SIGI), Srbija zauzima 11. mesto od 86 zemalja istočne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike koje nisu članice OECD i EU. Indeksom je obuhvaćeno 86 zemalja koje imaju neke oblike diskriminacije žena.
Lider je Argentina sa najmanje diskriminacije, a najbolje plasirana evropska zemlja je Makedonija koja zauzima 5. mesto. Od zemalja regiona, najlošije je pozicionirana Albanija (51. mesto), u kojoj, prema izveštaju, postoji izražena diskriminacija žena.
Centar za razvoj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) počeo je 2009. da objavljuje SIGI sa namerom da izmeri kako društvene institucije diskriminišu žene u zemljama koje nisu članice EU i OECD-a. Srbije nije bilo u tom izveštaju, ali je obuhvćena narednim izveštajem koji je objavljen ove godine.
Background Od zemalja regiona istočna Evropa - centralna Azija najlošije je rangiran Azerbejdžan koji je zauzeo 68. mesto od 86 zemalja. U nekim zemljama regiona i dalje postoji problem rane udaje, a naročito je zastupljen u Bosni i Hercegovini, Gruziji i Tadžikistanu.
Kako bi unapredile pravo žena u u porodici neke zemlje su izmenile zakone o porodici. Na primer, 2011. parlament Azerbejdžana je usvojio amandman koji podiže minimalnu starosnu granicu za brak i muškaraca i žena na 18, navodi se u izveštaju OECD-a.
Nasilje nad ženama i dalje postoji u regionu, ali raste svest o problemu naročito u vezi sa trgovinom i nasiljem u porodici. Podindeks pokazuje da je veći broj dečaka od devojčica među bebama kao posledica selektivnog abortusa i ubijanja ženskih beba problem u Gruziji, Azerbejdžanu, Albaniji i Jermeniji. Podaci o učešću dečaka u broju poslednje rođene dece u porodici takođe pokazuje raširenu sklonost prema sinovima u regionu.
Iako žene formalno imaju jednaka prava u raspolaganju imovinom i nekretninom, u stvarnosti to često nije tako. Učešće žena u političkom životu istočne Evrope i centralne Azije takođe raste, ali još nije dostiglo kritičku masu od 30%.
Srbija je najlošije rangirana u delu koji ocenjuje naklonost društva prema sinovima i zauzima 80. od 86 zemalja na listi. Diskriminacija je najveća u delu željenog pola bebe koja se meri na osnovu udela dečaka u broju beba koje su poslednje rođene u porodici.
U obrazloženju indeksa za Srbiju se, međutim, podvlači da za Srbiju nisu karakteristični abortusi motivisani polom bebe, ubistva novorođenih devojčica ili loša briga o ženskim bebama. Kako se navodi, stopa smrtnosti je nešto veća za dečake, i veći procenat devojčica pohađa srednju školu, što znači da u tom segmentu nema diskriminacije.
Stope neuhranjenosti su vrlo niske za celu zemlju, ali su ipak malo više za devojčice nego za dečake.
Odricanje u korist brata
U delu koji analizira nepoštovanje zakonskih propisa o porodici, Srbija zauzima 24. mesto od svih zemalja, a najlošiju ocenu dobila je za nasleđivanje imovine. Iako ustav garantuje jednaka prava nasleđa, u seoskim područjima očekuje se da se žene odreknu svog dela nasledstva u korist brata.
U podindeksu koji ocenjuje nasilje nad ženama u Srbiji, navodi se da za silovanje sud često propisuje blage kazne, a da se malo žena odluči da podnese tužbu protiv silovatelja jer se boje poniženja ili javne osude. Među ženama je prisutno mišljenje da je nasilje nad njima ponekad opravdano, a naročito je zastupljeno među romskom populacijom.
Za ograničenja u pristupu imovini Srbija je zauzela 29. mesto. Kako se navodi, običaji oduzimaju ženama vlasničko pravo. Budući da žene često ne poseduju nekretninu, one ne mogu da dobiju kredit jer banke traže garanciju u vidu hipoteke.
U Srbiji postoji takođe jak i aktivan sektor za zaštitu prava žena, od kojih su mnoge grupe izrasle iz antiratnog aktivizma devedesetih, stoji u obrazloženju indeksa za Srbiju.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
n"> |
|
|
EurActiv Srbija
