Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Porasle razlike između juga i severa EU u 2012. godini
|
|
|
|
Objavljeno : 09.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon pet godina ekonomske krize i ponovne recesije u 2012, nezaposlenost u EU je dostigla nivo neviđen za proteklih dvadesetak godina. Prihodi domaćinstava su pali a rizik od siromaštva i socijalnog isključivanja je u porastu, i to naročito u zemljama južne i istočne Evrope, navodi se u izveštaju Evropske komisije. U analizi posvećenoj zapošljavanju i socijalnim trendovima u 2012. godini potencira se značaj fleksibilnog tržišta rada, smanjenog oporezivanja rada i veština radnika u skladu sa potrebama poslodavaca jer je upravo to bio recept nekih članica u borbi protiv nezaposlenosti.
U izveštaju su uočene tri grupe zemalja u zavisnosti od rizika povećanja siromaštva. U prvoj grupi su Francuska i Velika Britanija u kojima su i stope ulaska i izlaska iz siromaštva visoke.
U drugoj grupi su uglavnom baltičke zemlje i južne članice gde postoji veliki rizik od ulaska u siromaštvo, ali mala šansa da se iz njega izađe.
U poslednjoj grupi su zemlje poput nordijskih država koje imaju niske stope i ulaska u siromaštvo i izlaska iz siromaštva. Međutim, u istim ovim zemljama udeo ljudi koji su pogođeni rizikom da na duži rok budu siromašni je visok što govori o izraženim društvenim polarizacijama.
Socijalna situacija se prošle godine zaoštrila pod uticajem krize jer su zemlje prikupile manje poreza, a rashodi za socijalna davanja su se povećali.
"2012. je bila još jedna vrlo loša godina za Evopu u pogledu nezaposlenosti i pogoršanja socijalne situacije”, prokomentarisao je evropski komesar za zapošljavanje, socijalnu politiku i inkluziju Laslo Andor.
Kako je rekao, analize Evropske komisije pokazuju da se odgovarajućim reformama na tržištu rada i unapređenjem sistema koji utiču na životni standard, može povećati otpornost članica na ekonomske šokove i omogućiti brži izlaz iz krize.
On ne očekuje da će Evropa videti išta od socijalno-ekonomskog napretka u 2013. godini ako ne pronađe kredibilno rešenje za krizu u evrozoni i nove investicije, naročito za ulaganja u veštine ljudi, zapošljivost i socijalnu inkluziju.
Pogoršani trendovi
Prosečna stopa nezaposlenosti u EU27 dostigla je 11, 8% u novembru 2012.godine. Dugoročna nezaposlenost je takođe rasla u krizi, i to sa 3% u 2009. godini, na 4,1% u 2011, da bi dostigla 4,6% u drugom tromesečju 2012. godine.
Najviše stope dugoročne nezaposlenosti, iznad 7% aktivnog stanovništva, imale su 2011. godine Slovačka, Španija, Grčka, Irska, Letonija, Litvanija i Estonija.
Iako se dugoročna nezaposlenost povećala u većini članica, na osam zemalja (Fracuska, Grčka, Irska, Italija, Portugalija, Poljska, Španija i Velika Britanija) otpada 90% neto povećanja dugoročne nezaposlenosti u periodu između 2008. i 2011. godine.
Izveštaj je utvrdio novi obrazac razdvajanja severa i juga evrozone. Razlika u stopama nezaposlenosti između dve oblasti bila je 3,5% u 2000. godini, da bi pala na nulu 2007. godine, a zatim brzo porasla na 7,5% u 2011. godini. Van evrozone, ova razlika takođe raste, ali je ipak značajno manja.
Ovaj zabrinjavajući trend ukazuje na hitnu potrebu za pronalaženjem efikasnijih mehanizama za makroekonomsku stabilizaciju. Analiza je takođe pokazala da u članicama koje su sprovele suštinske reforme kako bi tržište rada postalo dinamičnije, nezaposleni su dobili bolju šansu za pronalaženje novog posla, čak i u krizi.
Isti novac - različiti efekti
Prema oceni Komisije, rizik od ulaska u siromaštvo ili izlaska značajno varira od članice do članice. Neke grupe stanovništva su više pogođene: mladi, nezaposlene žene i samohrane majke pogođene su najvećim rizikom stalnog siromaštva.
Odsustvo vidnog napretka u ekonomiji uticalo je na prihode domaćinstva u većini zemalja i povećalo rizik da teška situacija u porodičnom budžetu što duže traje.
Realni bruto prihodi domaćinstva palii su između 2009. i 2011. u dve trećine zemalja EU za koje su dostupni podaci, pri čemu je najveći pad zabeležen u Grčkoj (17%), Španiji (8%), Kipru (7%) i Estoniji i Irskoj (5%).
Trend je potpuno drugačiji u nordijskim zemljama, Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj gde su otpornija tržišta rada omogućila da prihodi rastu i u krizi. Ipak, kriza koja ne jenjava utiče da rizik od dugoročnog siromaštva raste svuda.
Komisija preporučuje da bi mere za borbu protiv siromaštva trebalo skrojiti prema situaciji u svakoj zemlji i prema najugroženijim grupama.
Početkom 2013. Komisija će objaviti Paket za socijalno ulaganje sa smernicama za članice koje će im pomoći da uspostave adekvatne i efikasne socijalne politike.
Dizajn sistema socijalne zaštite je podjednako važan kao i nivo izdvajanja za socijalnu zaštitu budući da slični nivoi izdvajanja za socijalna davanja rezultiraju različitim nivoima smanjenja siromaštva od članice do članice EU. Na primer, dok Mađarska i Portugalija podjednako troše na socijalnu zaštitu, oko 13% BDP u 2009, ta pomoć smanjila je rizik od siromaštva za 36% u Portugaliji i 57% u Mađarskoj.
Poreske olakšice, poput onih za dečje servise, naročito utiču na zaposlenost, smatra Komisija. Važan je i sistem prikupljanja prihoda za budžet.Pomereanja poreskog opterećenja sa rada na druge izvore, kao što su emisije CO2 ili potrošnja i imovina - povećavaju zaposlenost, mada i te mere treba pažljivo sprovoditi kako se ne bi dobio kontraefekat.
Radnici sa neželjenim veštinama
U analizi se takođe ističe da bi smanjenje plata moglo da poboljša konkurentnost zemlje, ali će smanjiti domaću tražnju za proizvodima kompanija, što bi potencijalno moglo da dovede do gubitka radnih mesta.
U protekloj deceniji udeo zarada radnika u ukupnim prihodima je pao, dok su razlike između slabo i visoko plaćenih poslova porasle. Primetna je razlika u platama muškaraca i žena, u proseku 16,4% u EU u 2010, a raste kako se povećavaju godine radnika i radnica.
U izveštaju se navodi da zemlje sa višim minimalnim zaradama nisu na “tapet” stavile niskokvalifikovane radnike, već su naprotiv održale visoke stope zaposlenosti baš njih. Takođe postoji tendencija da se smanjuje razlika u platama žena i muškaraca koji primaju minimalne zarade.
Komisija se u izveštaju takođe bavila veštinama i kompetencijama radnika i utvrdila da se naročito u južnim delovima EU pogoršava neusaglašenost između ponude i tražnje poslodavaca za određenim znanjima i veštinama.
Ovo je naročito problem za mlade koji niti studiraju niti su zaposleni, a njihov broj se sve više povećava.Pozivajući se na Paket za zapošljavanje mladih, Komisija predlaže da se taj problem može rešiti uz pomoć raznih kurseva ili obuka.
Kako bi smanjile neusaglašenost između ponude veština i onih koje traže poslodavci, zemlje treba više da ulože u obrazovanje i obuku, da bolje troše novac na aktivne politike zapošljavanja i da podrže otvaranje novih radnih mesta u rastućim sektorima kao što su zelena ekonomija i tehnologija, informacione i telekomunikacione tehnologije, kao i zdravstvu.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
