Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Malo mladih u Srbiji spremno da pokrene privatni posao
|
|
|
|
Objavljeno : 11.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Država je planirala da u 2013. godini iz budžeta izdvoji 3,4 milijarde dinara za aktivne politike zapošljavanja ili 0,1% BDP-a što je nedovoljno budući da svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao, ocenjeno je 11. decembra u Beogradu na okruglom stolu Švajcarske organizacija za pomoć svetu rada Solidar svis (Suisse). Nezaposlenost mladih je prouzrokovana neskladom obrazovnog sistema i potreba tržišta rada, velikim brojem mladih koji ne završe školu i slabom motivisanošću da započnu vlastiti posao. Iskustvo Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuje da mladi brže dolaze do radnog mesta doktora i u ugostiteljskom sektoru nego stariji radnici, dok poslodavci u građevinskom sektoru i u sektoru prerade hrane i pića više vole radnike starije od 30 godina.
Načelnica odeljenja za aktivnu politiku zapošljavanja u Ministarstvu rada Dragica Ivanović navela je da se od 2008. godine pokazatelji na tržištu rada za mlade pogoršavaju, a nezaposlenost je naročito pogodila mlade muškarce i mlade sa nižim stepenom obrazovanja.
Prema Anketi o radnoj snazi iz aprila 2012, stopa nezaposlenosti mladih do 24 godine je 50,9%, a stopa zaposlenosti 14,2% što je pad od skoro 7 procentnih poena u odnosu na 2008. godinu.
Ona je navela da je stopa zaposlenosti mladih u sivoj ekonomiji smanjena, ali to nije zato što je” država preduzela mere, već je u periodu krize poslodavcu lakše da da otkaz nekome ko radi u neformalnoj ekonomiji nego radniku sa ugovorom o radu”.
Stopa aktivnost mladih takođe pada od 2008. i trenutno iznosi 29,2% što se može tumačiti kao posledica produženog školovanja.
Ona je istakla da je Vlada Srbije u nacionalnoj strategiju zapošljavaja 2011-2020 predvidela razvoj institucionalnih kapaciteta i ekspanziju programa akivne politike zapošljavanja za koje se izdvaja samo 0,1% BDP.
Uz to, na ime subvencija poslodavcima koja zapošljavaju najmanje 50% osoba sa invaliditetom predviđeno je sledeće godine još 1,19 milijardi dinara iz budžeta i 700 miliona na ime dotacija institucijama socijalne zaštite.
Ivanović je takođe iznela podatke o državnim programima zapošljavanja mladih bez iskustva. Kako je rekla, od 2009. do 2011. je u program "Prva šansa" u okviru kojeg je država dotirala novac za plate i doprinose mladih bez prethodnog iskustva, uključeno 45.000 mladih do 30 godina starosti.
Od 2011. godine mladima je na raspolaganju program "Stručna praksa" koji mladima obezbeđuje novčanu pomoć, ali i mogućnost polaganja stručnih ispita. Ove godine je osmišljen novi program sticanja praktičnih znanja u privatnom sektoru kroz koji će proći 300 mladih, a planirano je da ih sledeće godine bude više.
Kako je rečeno na skupu, preko programa subvencija za otvaranje novih radnih mesta zaposlilo se 4.200 mladih do 30 godina. Takođe, od maja 2011. godine više od 10.000 poslodavaca je iskoristilo olakšice predviđene uredbom o podsticanju zapošljavanja, što je omogućilo da 23.000 mladih zasnuje radni odnos, dodala je Ivanovović.
Dobar efekat klubova za traženje posla
Iskustvo Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) pokazalo je da je lakše zaposliti mladog radnika nego radnika sa 50 godina, navela je načelnica odeljenja za posredovanje u zapošljavanju u NSZ Nevena Letić.
Prema podacima iz septembra na evidenciji NSZ bilo je 203.871 nezaposlenih mladih do 30 godina što je 27,13% svih na evidenciji te službe. Gotovo polovina njih je u starosnoj grupi od 25 do 29 godina.
Ona je istakla da je kvalifikaciona struktura nezaposlenih mladih bolje od ukupne kvalifikacione strukture svih nezaposlenih na evidenciji. Kako je navela, oko 42.000 njih nema stručne kvalifikacije, a 52% mladih nezaposlenih ima srednje obrazovanje. Oko 33.975 ima fakultetsku diploma što je oko 6% svih nezaposlenih mladih koji su prijavljeni u NSZ.
Od januara do kraja septembra sa evidencije NSZ zaposlilo se oko 154.000 ljudi, od čega su 40% mladi do 30 godina.Kako je rekla Letić, mladi se brže zapošljavaju u sektorima medicinara sa visokim obrazovanjem i u ugostiteljskom sektoru.Sektori koji više zapošljavaju radnike starije od 30 su građevinski i sektor prerade hrane i pića.
Učešće mladih u programima NSZ za podsticanje preduzetništva je oko 25% što potvđuje da mladi imaju slab preduzetnički duh, kazala je ona dodajući da to "ne iznenađuje s obzirom da se u zemlji ne neguje preduzetnički duh". Podaci NSZ pokazuju da je učešće mladih najveće u tri programa: stručna praksa, klubovi za traženje posla i funkcionalno osnovno obrazovanje.
"Efekti klubova za traženje posla su dosta dobri jer 33,7% učesnika šest meseci po završetku tog programa ima posao", istakla je Letić. Prema njenim rečima, ta mera ne iziskuje puno novca a sastoji se od dvonedeljne obuke o traženju posla, pisanju CV-a i ponašanju na poslovnom intervjuu.
Ona je takođe navela da Nacionalna služba prati šta se dešava sa mladim ljudima po završetku programa zapošljavanja koje je inicirala država.Kako je rekla, rezultati "Prve šanse" su bili "odlični" jer je šest meseci nakon što je država prekinula sa finansiranjem plata i doprinosamladihkoji su bili uključeni u program, 50% njih sa visokom stručnom spremom i dalje je radilo u firmi koja je ušla u program, 45% učesnika programa sa višom školom je zadržalo posao i 38% njih sa srednjom školom je i dalje imalo posao.
Žalbe poslodavaca
Ljiljana Pavlović iz Unija poslodavaca Srbije navela je stepen obrazovanja mladih odlučujući za zapošljavanje budući da najveći broj mladih nezaposlenih spada u kategoriju onih koji nemaju nikakvo obrazovanje.
Na skupu je rečeno da 10% mladih ne završava osnovnu školu, 15% mladih ne završi srednju školu sto znači da jedna trećina mladih spada u nekavlifikovanu ili polukvaifikovanu radnu snagu koja je bez zanimanja i kvalifikacija.
Istraživanje UPS “Potrebe tržista rada i položaj mladih nezaposlenih lica” pokazalo je da se samo 6% mladih odlučuje za preduzetništvo što je duplo manje nego u EU.
Pavlović je naglasila da saradnja svih relevantih državnih institucija na lokalnom i nacionalnom nivou presudna za kreiranje fleksibilnih obrazovnih programa koji će pratiti promene na tržištu rada.
Na zapošljavanje mladih utiču i lične karakteristike budući da je istraživanje pokazalo da 34% poslodavaca ima primedbe na rad novozaposlenih mladihi. Te primedbe u trgovinskom sektoru odnose se na nedovoljnu angažovanost na poslu, kašnjenje, neodgovornost, nedostatak strpljenja, loše ophođenje sa klijentima i nezadovoljstvo primanjima.
Više od polovine poslodavca smatra da mladi poseduju stručna znanja, dok svega 9% mladih smatra da poseduju stručna znanja i kompetencije koje mogu da iskoriste na poslu.
Istraživanje je pokazalo da 38% poslodavaca organizuje stručnu praksu, ali nešto više od 30% poslodavaca nije upoznato sa načinom na koji mogu da organizuju praksu za mlade.
Kako je ocenila Pavlovićeva, većoj zaposlenosti mladih mogla bi da doprinese reforma poreskog sistema i smanjenje poreskog opterećenja rada, poreske olakšice za plate koje su ispod prosečnog nivoa.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
