Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Migracije u svetu i Srbiji u porastu
|
|
|
|
Objavljeno : 18.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Migracije u svetu i Srbiji su proteklih godina bile u porastu a taj trend će se, kako indikatori pokazuju, i nastaviti, ocenjeno je 18. decembra na obeležavanju Međunarodnog dana migranata u Beogradu. Kako su učesnici skupa naveli, neophodno je naći način upravljanja tim migracijama od kojeg bi korist imale i države i migranti. Premijer Srbije Ivica Dačić rekao je da se Srbija u proteklih 20 godina suočila sa svim vidovima migracija, osim sa onim koje je najviše želela, odnosno da državljani drugih država dolaze u Srbiju zbog školovanja i zapošljavanja. U Srbiji je u u 2010. živelo nešto više od 20.000 imigranata, a najbrojniju imigrantsku zajednicu činili su Kinezi sa udelom od 22,6%, navodi se u Migracionom profilu Srbije. Taj dokument pokazuje da je u 2010. u Srbiji blago povećan broj imigranata, donekle smanjen broj izbeglica i povećan broj interno raseljenih osoba.
Dačić je rekao da se Srbija suočila sa ogromnim brojem izbeglica iz Hrvatske i BiH, kao i interno raseljenim sa Kosova i Metohije i da je država učinila ogromne napore da zaštiti njihova prava kao i da se suoči sa socijalnim posledicama tog talasa migracija.
"Ovi izazovi su prevazilazili naše kapacitete i postojala je potreba za saradnjom sa međunarodnim organizacijama koje se bave migracijama, izbeglim i raseljenim licima", rekao je Dačić na skupu na kojem je obeleženo i 20 godina rada međunarodne organizacije za migracije u Srbiji. Kako je dodao, tada su uspostavljeni i prvi programi protiv trgovine ljudima i programi asistiranog dobrovoljnog povratka.
"Do danas IOM Beograd je asistirao 500 žrtava trgovine ljudima, 233 neregularnih migranata zatečenih bez sredstava, blizu 17.000 dobrovoljnih povratnika poreklom iz Srbije (i Crne Gore) i 536.317 izbeglica koji su se preselili u inostranstvo", rekao je Dačić.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je kazao da Srbija mora da ojača kapacitete i propise kako bi rešila problem migracije upozorivši da je jedan od većih problema sa kojima se suočavala problem izbeglih i interno raseljnih lica.
Dežer je podsetio da je nekada bilo više od 300 kolektivnih centara, a da ih je sada nešto više od 20 i da je planirano da se u narednih pet godina izgradi 16.000 stanova širom Srbije kako bi se izbeglicma obezbedilo pristojno mesto za život.
Prema podacima IOM-a, najbronije grupe migranata u Srbiji su izbeglice - približno njih 66.000 i interno raseljeni kojima ima oko 210.000. Navodi se i da je 1. septembra 2012. godine u 36 kolektivnih centara u užoj Srbiji bilo je smešteno 547 izbeglica i 2.328 interno raseljenih lica.
Duplo više migranata u svetu do 2050.
Zamenica generalnog direktora IOM-a Laura Tompson kazala je da će nastavak trenda migracije dovesti do toga da će 2050. godine u svetu biti 404 miliona migranata, odnosno duplo više nego što se predviđa za 2015. godinu.
Ona je upozorila i da je Srbija tranziciona zemlja i da je u značajnoj meri pogađa trgovina ljudima, kao i da je jedna od zemalja među prvima na svetu po starosnoj strukturi stanovnika. Kako je navela, prosek starosti je 42 godine, a razlog za to je odlazak mladih ljudi u inostranstvo.
Ona je iznela i podatak da srpska dijaspora broji od 2,5 do 4,5 miliona ljudi.
U Srbiji je u u 2010. živelo nešto više od 20.000 imigranata, a najbrojniju imigrantsku zajednicu činili su Kinezi sa udelom od 22,6%, navodi se u Migracionom profilu Srbije.
U Migracionom profilu se pravi razlika između emigranata i dijaspore, i navode različiti izvori poput Svetske banke i Eurostata, čiji se podaci dosta razlikuju i variraju. Navodi se da je, prema podacima Svetske banke iz 2011, "populacija emigranata" iz Srbije u 2010. iznosila 196.000 osoba ili 2% stanovništva Srbije, a najvažnije destinacije su bile Austrija, SAD, Francuska, Makedonija, Danska i Japan. U dokumentu se ne objašnjava tačno sta se podrazumeva pod populacijom emigranata.
U dokumentu se dodaje da se broj državljana Srbije koji su boravili u EU na osnovu privremenog boravka smanjio za 32.000 u 2010. u odnosu na 2009. Prema podacima Eurostata, pre dve godine je na osnovu odobrenja privremenog boravka po osnovu rada, obrazovanja, spajanja porodice i drugih razloga boravilo 565.735 građana Srbije, a godinu dana ranije 597.914.
Precizni podaci o srpskoj dijaspori takođe ne postoje. Procene ambasada, Srpske pravoslavne crkve, Ministarstva vera i dijaspore i udruženja građana govore o četiri miliona osoba. Prema procenama samo Ministarstva vera i dijaspore taj broj iznosi 2,77 miliona osoba, pri čemu je najbrojnija zajednica u SAD - oko milion.
U Srbiji je u 2010. živelo 86.235 izbeglica, što predstavlja smanjenje u odnosu na 2009, kada ih je bilo 97.762. Srbija je ipak u 2009. bila, prema podacima UNHCR-a, 25. u svetu po broju izbeglica, rečeno je na predstavljanju Migracionog profila u maju 2012. Najviše je izbeglica iz Hrvatske (64.695) i BiH (21.458). Registrovan je i jedan izbeglica iz Makedonije i 81 iz Slovenije. U 2010. je 11.527 osoba izašlo iz izbegličkog statusa, navodi se u dokumentu.
U Srbiji je u 2010. živelo 210.148 interno raseljenih osoba sa Kosova, dok ih je godinu dana ranije bilo 209.724.
Kinezi dolaze da rade, Ruskinje da se udaju
Prema podacima iznetim u Migracionom profilu broj imigranata u Srbiji se u 2010. blago povećao, za 6,5%, u odnosu na 2009. Pod imigrantima se podrazumevaju osobe koje boravi duže od 12 meseci u Srbiji na osnovu odobrenog privremenog ili stalnog boravka.
U Srbiji je u 2010. registrovano 21.577 imigranata, dok ih je godinu dana ranije bilo 20.243. Najbrojniju imigrantsku zajednicu čine Kinezi, ukupno 4.688. Slede Rumuni (3.257 ili 14,5%), Makedonci (1.853 ili 9,2%), državljani Rusije (1.290 ili 7,4%) i Ukrajinci (975 ili 4,9%).
Dok Kinezi dolaze u Srbiju da bi radili i među njima je manje žena, druge grupe imigranata posebno iz Rumunije, Rusije i Ukrajine imaju mnogo veći udeo žena - Ukrajna i Rumunija po 90%, koje se doseljavaju iz porodičnih razloga.
U imigrantskoj zajednici stalno je nastanjeno 30% stranih državljana ili 6.750, dok je udeo osoba sa privremenim boravkom dužem od godinu dana 70%. Među stalno nastanjenim strancima je najviše Rumuna (1.681 ili 24,9%), Bugara (294 ili 4,4%) i Nemaca (260 ili 3,9%).
Na kraju 2010. u Srbiji je boravilo preko 5.000 stranaca sa dozvolama privremenog boravka na osnovu rada, a među njima su više od polovine bili državljani Kine.
Trgovina ljudima
U Srbiji tokom 2010. nije omogućen ulazak za 14.586 stranih državljana, uglavnom jer nisu imali vizu, ili zbog neregularnosti vezanih za vozila, isteka putne isrpave ili nedostatka novca. Najviše je vraćeno državljana BiH - 2.260 ili 16%. Slede građani Turske (1.663).
U 2010. registrovano je 76 žrtava trgovine ljudima koje su uglavnom bile državljani Srbije (73). Na predstavljanju Migracionog profila je rečeno da je podneto 76 krivičnih prijava protiv 99 osoba.
U Srbiji je 2010. podneto 215 zahteva za azil, najviše iz Avganistana (125 ili 58,1%) i Palestinaca (29 ili 13,5%). Udeo zahteva koji su podenti za maloletna lica je bio 22,1%.
Izrečeno je 848 zaštitnih mera udaljenja stranih državljana, a ta mera je najviše izrečena u slučaju građana Avganistana (270) i Alžira (47).
U 2010. je na osnovu sporazuma o readmisiji vrahceno 4.434 državljana Srbije koji ne isunjavjau uslove za boravak u nekoj zemlji, a najviše iz Nemačke, Mađarske, Švedske, Austrije, Švajcarske, Norveške i Francuske.
Taj dokument - Migracioni profil - pokazuje da je u 2010. u Srbiji blago povećan broj imigranata, donekle smanjen broj izbeglica i povećan broj interno raseljenih osoba.
Precizni i potpuni podaci o emigrantima i dijaspori ne postoje, a pored statističkih podataka u dokumentu se navode i ekonomski i demografski trendovi i drugi faktori ključni za migracije.
Srbija je pripremila i Priručnik za zaštitu prava migranata koji je pre svega namenjen državnim službenicima i lokalnim vlastima koji se suočavaju sa različitim vrstama migracija. Izrada ovih dokumenata je deo mape puta za viznu liberalizaciju, a kako je ukazano na njihovom predstavljanju, Srbija je time učinila korak u ispunjavanju obaveza u okviru integracija u EU.
Trendovi u Evropi
Evropa i Centralna Azija su najvažniji regioni u pogledu migracionih tokova u svetu. Francuska, Nemačka, Španija i Velika Britanija imaju najveći broj migranata poreklom iz zemalja van EU koji se procenjuje na skoro 32 miliona, podaci su Međunarodne organizacije za migracije (IOM).
Dva podregiona - Evropa i Azija - zajedno imaju 72,5 miliona migranata što je 8,7% ukupne populacije. Uprkos krizi, neto priliv migranata (više dolazi nego što odlazi) je pozitivan u većini zemalja EU koje su glavne destinacije migranata.
U zemljama centralne Evrope i centralne Azije, kao i u novim članicama EU, broj novih migranata se smanjio. Takođe opšti trend je da se povećava broj žena migranata i da su glavne koncentracije migranata u urbanim centrima.
Ekonomske razlike među članicama EU,i između Evrope i suseda na jugu i istoku, kao i bujanje trgovine i krijumčarenja ljudi uticali su da se Evropa profiliše kao imigraciona zona. Međutim, nove članice Eu se još uvek suočavaju sa visokom mobilnošću i stopama emigracije.
Izvor: EurActiv.rs, Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
