Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija u decembru dodelila prve izbegličke statuse
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nedostatak smeštajnih kapaciteta, prevodilaca, službenika za obradu zahteva i otpor javnosti, zajedničke su karakteristike svih sistema azila na zapadnom Balkanu, rečeno je 25. januara na regionalnom skupu posvećenom azilu i readimisiji u kontekstu evropskih integracija koji se održava u Beogradu. Slabosti sistema uticale su da broj odobrenih zahteva za azil u svim zemljama bude vrlo mali a kršenja prava azilanata u postupku rešavanja njihovih zahteva česta.
Konferenciju o pitanjima azila i readmisije u kontekstu evropskih integracija organizovala je Grupa 484 uz podršku Beogradskog centra za ljudska prava, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
Ključni problemi s kojima se Srbija suočava u oblasti migracione politike jesu domaći lažni azilanti i tražioci azila iz trećih zemalja koji se trenutno nalaze u Srbiji, izjavio je 25. januara direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Dušan Ignjatović.
On je rekao da se u poslednjih 20 godina u Srbiji odvijaju značajni migracioni procesi i da se nakon potpisivanja Sporazuma o readmisiji sve veći broj srpskih građana vraća iz zemalja EU u Srbiju.
"Vlada Srbije je 2008. godine prihvatila da su migracije globalni problem koji zahteva saradnju na međunarodnom nivou. U kontekstu evropskih integracija, suočeni smo s potrebom rešavanja pitanja lažnih azilanata, odnosno građana Srbije koji pokušavaju da dobiju azil u zemljama EU pod izgovorom da su izloženi političkom pritisku u Srbiji", rekao je Ignjatović.
Prema njegovim rečima, problem postoji i s migrantima iz trećih zemalja, koji u nastojanju da dođu do EU ostaju u prihvatnim centrima u Srbiji.
"Broj lažnih azilanata smo uspeli da smanjimo primenom kratkoročnih mera poput pojačane granične kontrole i uvođenja krivičnog dela zloupotrebe azila, ali je neophodno primeniti i dugoročne mere kao što je socio-ekonomska integracija tražilaca azila", kazao je Ignjatović.
On je naglasio da Srbija ima obavezu da u sprovođenju migracione politike obezbedi poštovanje ljudskih prava migranata.
Zamenica komesara za izbeglice u Srbiji Svetlana Velimirović izjavila je da je broj tražilaca azila iz Srbije u 2012. godini manji nego godinu dana ranije, ali i da je taj broj i dalje prevelik za postojeći državni sistem delovanja u oblasti migracija.
"Srbija je pre tri godine usvojila Strategiju delovanja u oblasti migracija koja obuhvata unapređenje normativnog okvira, formiranje međuresornih tela koja će se baviti tom problematikom i garantovanje poštovanja ljudski prava migranata", kazala je Velimirović.
Otpor javnosti u Srbiji
Miroslava Jelačić iz Grupe 484 navela je da je Srbija u decembru prošle godine nakon četiri godine funkcionisanja sistema za azil dodelila prve izbegličke statuse. "Srbija je nakon četiri godine funkcionisanja sistema za azil dodelila prve izbegličke statuse jednom Egipćaninu i dvojici Libijaca", navela je Miroslava Jelačić iz te nevladine organizacije koja se bavi prisilnim imigracijama.
Ona je ocenila da je nedostatak smeštajnih kapaciteta jedan od najvećih problema zbog čega je potreban još jedan centar za smeštaj azilianata.
Prema podacima Grupe 484, od 1. januara do 1. oktobra 2012. godine u centrima za azil zbrinute su 1.602 osobe. U 2011. godini u Srbiji je 3.132 lica iskazalo nameru da zatraži azil u Srbiji, a u prvih devet meseci 2012. to je učinilo njih 1.806.
Ona je podsetila da se kao potencijalna lokacija za otvaranje novog centra spominje Mladenovac ali je problem veliki otpor lokalnog stanovništva.
Kako je rekla, istraživanje Komesarijata za izbeglice iz oktobra 2012. godine koje je obuhvatilo građane koji žive u blizini postojećih centara u Banji Koviljači i Bogovađi, i na potencijalnoj lokaciji u Mladenovcu, pokazalo je da najnegativniji stav prema azilantima imaju upravo građani Mladenovca.
Ona je ocenila da je Komesarijat dobro reagovao kada je pozvao građane u Lajkovcu i Bogovađi koji imaju višak prostora da ga ustupe za smeštaj azilanata, ali da to "ne sme biti način za rešavanje problema nedostatka smeštajnog prostora".
Prema rečima Jelačićeve, politička volja je preduslov da se prevaziđu nedostaci sistema prihvata azilanata u Srbiji.
"Verujemo da će se to dogoditi sa otvaranjem pregovora sa EU u delu koji se odnosi na migracije", navela je ona.
Iskustvo Bosne i Hercegovine
Emir Prcanović iz nevladine organizacije "Vaša prava" u Bosni i Hercegovini rekao je da je BiH iz zemlje tranzita gotovo postala zemlja konačne destinacije za tražioce azila.
Prema njegovim rečima, BiH je uspostavila potreban zakonski okvir, a strancu je omogućeno praćenje postupka uz pomoć prevodioca i besplatna pravna pomoć.
U BiH je do 2010. godine I76 stranaca, među kojima je najviše Libijaca i Sirijaca, dobilo međunarodnu zaštitu. Treba međutim imati na umu da je najveći broj statusa odobren do 2004. godine kada je azil u BiH bio u nadležnosti UNHCR.
Prcanović je naveo da u javnom mnenju još postoji stav da su tražioci azila teret za budžet.
On je ocenio da je najznačajnija karakteristika sistema azila u BiH princip zabrane vraćanja stranca koji se "u dobroj meri primenjuje".
Nedovoljno prostora za azilante u Crnoj Gori
Luka Kovačević iz Pravnog centra Podgorica kazao je da je u Crnoj Gori u 2012. godini zabeležen "neverovatan broj zahteva" za azil, čak 1.531, što je skoro sedam puta više nego u 2011. godini.
On je naveo da su dosad u Crnoj Gori dve osobe dobila status izbeglice.
Najviše tražilaca azila je iz Alžira, Tunisa i Maroka, a većina ulazi u Crnu Goru iz Albanije i sa Kosova.
Najveći izazov za crnogorski sistem azila je nedostatak smeštajnih kapaciteta budući da novosagrađeni moderni centar još nije u funkciji jer nisu prikupljene sve dozvole.
Crnogorski sistem je opterećen i nedovoljnim brojem službenika koji odlučuju o zahtevima, a kojih je samo četiri, kao i nedostatkom prevodilaca.
Naglo povećanje broja azilanata uticalo je i na ugrožavanje reda i mira jer je sve više svađa, tuča i krađa što je "povećalo nemir među lokalnim stanovništvom" u Crnoj Gori, kazao je Luka Kovačević.
Pad broja azilanata na Kosovu
Naim Osmani iz Programa građanskih prava na Kosovu kazao je da se od 1999. do 2008. pitanjem azila bavio UNHCR.
Od 2012. se primenjuje novi zakon o azilantima, a kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je u procesu pripreme podzakonskih akata.
Prema podacima koje je izneo Osmani, broj tražilaca azila na Kosovu znatno se smanjio sa 188 u 2011. godini na 45 prošle godine. Najviše ih je poreklom iz Alžira i Avganistana.
Kako je rekao, nadležni dosad nijednom licu odobrili međunarodnu zaštitu.
Povećan broj maloletnih tražilaca u Makedoniji
Broj tražilaca azila u Makedoniji u prošloj godini je u poređenju sa 2011. pao za 108 na 636, a najviše ih je iz Avganistana, Pakistana i Somalije.
Kad je reč o maloletnicima bez pratnje koji su zatražili azil u Makedoniji, taj broj je povećan na 55 u 2012. sa 40 u 2011.
Međutim, procenjuje se da taj broj nije realan jer ne postoji formalna procedura za utvrđivanje starosti tražilaca azila, kazala je predstavnica Makedonskog udruženja mladih pravnika Irena Zdravkova.
Ona je naglasila da je problem makedonskog sistema azila to što azilanti ne mogu da zatraže azil na granici, već samo prilikom ulaska u zemlju.
Prema njenim rečima, od 2008. niko nije dobio status azilanta u Makedoniji, a moguć razlog je nedostatak prevodilaca za arapski, farsi, urdu i somalijski.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
