Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Najviše radnih dozvola dobili Rusi u 2012.
|
|
|
|
Objavljeno : 09.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji se godišnje stranim državljanima u proseku izda oko 2.500 dozvola za rad što je nekoliko puta manje nego u većini susednih zemalja, objavila je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ). Procene su da stranaca ima znatno više jer NSZ nema nadležnost da evidentira one koji osnivaju svoja preduzeća, koji rade privremene poslove po ugovoru ili su angažovani na nekim projektima države. Za prvih šest meseci ove godine najviše dozvola izdato je Rusima i Makedoncima.
"Crna Gora izdaje bar tri puta više, Slovenija šest do sedam puta više, Hrvatska tri do pet puta više, a čak i Bosna i Hercegovina izdaje više dozvola za za rad strancima od nas", rekao je agenciji Beta predstavnik NSZ Boško Latković.
Kako je istakao Latković, načelnik Odeljenja NSZ za primenu međudržavnih sporazuma i naknada, "broj izdatih dozvola znači da Srbija nije obećana destinacija za strance, kako po visini plata, ali i po uslovima rada".
Dodao je da ipak i pored visoke stope nezaposlenosti u Srbiji od oko 25 %, broj stranaca koji dobije dozvolu za rad ne ugrožava domaće nezaposleno stanovništvo.
Kako je objasnio Latković, zahtev za izdavanje radne dozvole strancu koji ima privremeni boravak, u NSZ podnosi poslodavac koji je sistematizacijom rada predvideo mogućnost zapošljavanja stranca na određenom radnom mestu.
Background Ako građani Eu žele da rade u nekoj od članica, nisu im potrebne radne dozvole, osim ako nije reč o zemlji koja je uvela ograničenja na zapošljavanje stranaca. Zato pre odlaska u tu zemlju, treba kod nadležne službe podneti zahtev za izdavanje radne dozvole.
Za građane Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Mađarske, Poljske, Slovenije i Slovačke od 1. maja 2011. više ne postoje restrikcije ni u jednoj od članica Eu, na Islandu, u Lihtenštajnu i Norveškoj.
Švajcarska zadržava pravo da zadrži restrikcije.
Međutim, Rumuni i Bugari ne moraju da traže radnu dozvolu ako žele da rade u Bugarskoj, na Kipru, u češkoj, Danskoj, Estoniji, Mađarskoj, Islandu, Irskoj, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Norveškoj, Poljskoj, Portugaliji, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji i Švedskoj.
Ipak, so kraja 2013. građani ove dve članice ne mogu da rade bez radne dozvole u Austriji, Irskoj, Holandiji, Belgiji, Lihtenštajnu i Španiji gde se restrikcija odnosi samo na Rumune.
NZS može odbiti zahtev tog poslodavca ukoliko na evidenciji ima nezaposlenih građana Srbije sa istim zvanjem, stručnom spremom i iskustvom kao i stranca za koga se dozvola traži.
Latković je kazao da je za prvih šest meseci 2012. godine NZS izdao 1.437 radnih dozvola strancima koji imaju privremeni boravak u Srbiji, dok su 2011. izdate 2.573 radne dozvole.
Najviše radnih dozvola za prvih šest meseci ove godine - 130, izdato državljanima Ruske Federacije, a 2011. izdato im je 255 dozvola.
Latković je kazao da se Rusi najviše zapošljavaju u energetici - kompanijama NIS ili Gaspromnjeft, kao članovi upravnih odbora, direktori, savetnici, a u manjem broju i kao lektori ili prevodioci za ruski jezik.
Na drugom mestu po broju dozvola su državljani Makedonije kojima je za prvih šest meseci 2012. godine 110 dozvola, 2011. im je izdato 265 dozvola. Oni najčešće rade kao rudari, a u manjem broju kao predstavnici i trgovački putnici, uglavnom farmaceutskih kompanija koje imaju predstavništva u Srbiji.
Državljani Kine dobili su prošle godine 300 radnih dozvola, a u prvoj polovini 2012. dobili su 70, u šta nisu uračunati oni koji su otvorili firme i radnje.
"Državljani Kine se uglavnom angažuju u maloprodajnim objektima u vlasništvu svojih sunarodika ili u restoranima, kao kuvari ili pomoćno kuhinjsko osoblje", rekao je Latković.
On je naveo da državljani Evropske unije u Srbiji najviše rade kao stručnjaci sa menadžerskim iskustvom, a najviše ih je iz Grčke, Italije, Austrije i Nemačke.
Najviše stranaca je u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, a više od polovine svih radnih dozvola izdato je na teritoriji glavnog grada. Latković uskoro očekuje nov zakon o zapošljavanju stranaca, usklađen sa propisima EU jer je važeći domaći zakon, iz 1978. godine, zastareo.
On je kazao da NSZ u svojoj evidenciji nema sve strance koji rade u Srbiji, jer, pored ostalog, nema nadležnost da evidentira one koji osnivaju svoja preduzeća, koji rade privremene poslove po ugovoru ili su angažovani na nekim projektima države.
Te podatke, kako je dodao, imaju policija koja izdaje boravišne dozvole, i Agencija za privredne registre gde se osnivaju firme. Latković je rekao da je zbog toga za sada teško reći koliko je stranaca zaista angažovano u Srbiji, a procene se kreću oko 6.000 godišnje.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto:
Povezani sadržaj
Beta |
|
|
EurActiv Srbija
