Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 UN: Nejednakosti ugrožavaju razvoj u svetu
|
|
|
|
Objavljeno : 13.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U svetu je u proteklih 20 godina ostvaren napredak u pristupu zdravstvu i obrazovanju i borbi protiv siromaštva, ali je taj napredak neravnomeran i i dalje ima mnogo problema, ocenjuje se u novom izveštaju Fonda UN za stanovništvo (UNFPA). Udeo najsiromašnijih građana u zemljama u razvoju je gotovo prepolovljen, manje žena umire na prođaju i više dece ide u školu, ali se i dalje svaka treća devojčica udaje pre 18 godine u zemljama u razvoju, a prihodi i bogatstvo u svetu su neravnomerno raspodeljeni. Upozorava se da bi sve veće nejednakosti mogle da ugroze rezultate postignute u protekle dve decenije i vlasti zemalja pozivaju da se pozabave time i zaštite najsiromašnije i najranjivije građane.
"Oko milijardu ljudi se spasilo ekstremnog siromaštva. Smrtnost dece i majki je gotovo prepolovljena. Ima više zakona koji štite ljudska prava", rekao je 12. februara generalni sekretar UN Ban Ki Mun na predstavljanju izveštaja.
Ban Ki Mun je, međutim, rekao da su i dalje izražene "ogromne nejednakosti u ostvarivanju tih prava i pristupa neophodnim uslugama".
Udeo ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu u zemljama u razvoju drastično se smanjio sa 47% u 1990. na 22% u 2010, što je oko milijardu ljudi. Međutim, ti ljudi, koji žive u 50 ili 60 najsiromašnijih zemalja, stagniraće dok će se ostatak sveta bogatiti, upozorava se u izveštaju kojim je obuhvaćeno 176 zemalja.
U izveštaju se vlasti zemalja pozivaju da usvoje i primene zakone koji će zaštititi najsiromašnije i marginalozvane građane, uključujući devojčice i žene izložene nasilju i stanovništvo u seoskim sredinama.
"Vreme je da se pređe sa reči na dela. Ne možemo sebi da priuštimo još 20 godina za rešavanje nejednakosti koje ugrožavaju zajedničku dobrobit", rekao je izvršni direktor UNFPA Babatunde Osotimehin i dodao da "koristi od razvoja ne smeju biti ograničene na one srećnije, već da moraju dopreti do svih stanovnika".
Svetski izveštaj ICPD Posle 2014 daje pregled stanja 20 godina nakon Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju (ICPD), održane u Kairu 1994, koja je predstavljala prekretnicu. Izveštaj se bavi ostvarenim napretkom, nedostacima, izazovima i novim problemima u vezi sa razvojem i stanovništvom u svetu, na osnovu podataka koje su pored vlasti dostavile i organizacije civilnog društva, kao i na osnovu rezultata istraživanja.
Napredak ali neravnomeran
Prema izveštaju, manje majki umire na porodaju - njihov broj se smanjio za 47% između 1990. i 2010. Nega u trudnoći je dostupnija, više žena se obrazuje, radi i uključuje u politički život. Povećao se i broj dece koja idu u školu i smanjio broj tinejdžerskih trudnoća, a rast stanovništva je usporen.
Očekivana dužina životnog veka na rođenju kod oba pola povećala se za 5,2 godina sa 64,8 godina u periodu 1990-95. na 70 godina u periodu 2010-2015. Očekivani životni veka žena povećao se sa 67,1 na 72,3, a kod muškaraca sa 62,5 na 67,8.
Međutim, napretkom nisu jedanko obuhvaćeni svi, navodi se u izveštaju i posebno ukazuje na položaj žena i devojčica. I dalje 800 žena dnevno umire na porođaju, dok 222 miliona žena nema pristup kontracepciji niti informacijama o planiranju porodice.
Najviše su ugrožene devojčice u periodu puberteta u siromašnim porodicama. Iako više devojčica ide u osnovnu školu, mnoge ne idu u srednju školu. To predstavlja problem za sve jer devojičice, pošto završe srednju školu, mogu da doprinesu ekonomskom rastu i razvoju, navodi se u izveštaju.
Iako je stupanje u brak maloletne dece zabranjeno u 158 zemalja, svaka treća devojčica se udaje pre 18 godine u zemljama u razvoju, što ih sprečava da završe školovanje i napređuju u društvu.
Takođe, svaka treća žena je rekla da je bila izložena fizičkom ili seksualnom zlostavljaju, a u nekim delovima sveta mnogi muškarci su otvoreno govorili da su silovali ženu a da nisu kažnjavani.
Ni u jednoj zemlji žene nisu jednake muškarcima kada je reč o političkoj i ekonomskoj vlasti, konstatuje se u izveštaju.
Sadašnja raspodela bogatstva predstavlja ozbiljnu pretnju ekonomskom rastu i stvaranju održivog socijalnog i prirodnog okruženja, upozorava se u ICPD izveštaju.
Kada je reč o raspodeli prihoda u svetu, više od polovine prihoda koji je ostvaren između 1988. i 2008, otpada na 5% najbogatijeg stanovništa, dok ništa od tih prihoda ne dobija 10% najsiromašnijeg stanovništva.
Globalno bogatstvo se procenjuje na 48.500 dolara po punoletnom stanovniku, kojih je u svetu 4.6 milijardi, ali taj prosek krije ogromne nejednakosti. Na oko 69% odraslih u kategoriji sa najnižim prihodima, otpada samo 3% svetskog bogatstva. Sledeća kategorija u koju spadaju stanovnici sa prosekom od 10.000 do 100.000 dolara, obuhvata nešto više od milijarde odraslih sa udelom od 13,7% u bogatstvu.
Navodi se da su se nejednakosti povećale u svetu u proteklih 20 godina i da na 8% stanovništa u svetu otpada 82% svetskog bogatstva.
Demografski trendovi
Broj stanovnika u svetu se, iako se stopa plodnosti smanjila, povećao na 7,1 milijardu i nastavlja da se povećava za 82 miliona ljudi godišnje, delimično i zbog velikog broja žena u reproduktivnom dobu.
Stopa plodnosti u svetu, odnosno broj dece po ženi, smanjio se za 23% od 1990. do 2010. Pad stope plodnosti je izražen u ravijenim zemljama i zemljama sa srednjim prihodima, dok je u 45 zemljama u razvoju, uglavnom u Africi, Aziji i Okeaniji, i dalje visoka i iznosi četvoto dece po ženi.
Taj trend, odnosno pad stope plodnosti, dovešće do toga da u većem delu sveta do 2050. stanovništvo bude sve starije.
Prvi put u 2008. više od polovine svetskog stanovništva živelo je u gradovima i taj trend se nastavlja, pošto se broj gradskog stanovništva nedeljno uvećava za 1,3 miliona ljudi.
Najviše raste stanovništvo gradova u zemljama u razvoju i taj trend će se nastaviti. Očekuje se da se do 2050. u Aziji broj gradskog stanovništva poveća za 1,4 milijarde, u Africi za 900 miliona i u Latinskoj Americi i Karibima za 200 milionima.
Broj stanovnika seoskih sredina počeće da opada i očekuje se da se njihov broj smanji za 300 miliona do 2050.
Broj jednočlanih domaćinstava povećao se u gotovo svim delovima sveta osim u Africi. Na to je uticalo sve kasnije stupanje u brak, stopa razvoda i udeo osoba koje nisu nikada stupale u brak, ali i napredak na polju zdravstva.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
