Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nasilje nad ženama problem u svetu
|
|
|
|
Objavljeno : 15.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nasilje nad ženama u svetu ima razmere epidemije i izložene su mu žene u svim delovima sveta, pokazao je najnoviji izveštaj Svetske banke o položaju i pravima žena. Prema izveštaju, objavljenom 14. maja, više od 700 miliona žena u svetu bilo je izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju i to od strane svojih muževa i partnera. Nasilje nad ženama je posebno izraženo u južnoj Aziji i Africi. Žene, takođe, nisu dovoljno zastupljene u institucijama i na ključnim funkcijama, a Srbija se u izveštaju pominje kao zemlja sa većim udelom žena među gradonačelnicima od prosečnog u svetu. Takođe, u većini zemalja pravi se razlika između muškaraca i žena u propisima bar u jednom pravnom pitanju, navodi se u izveštaju.
U izveštaju Svetske Banke se navodi da je u proteklih nekoliko decenija ostvaren izuzetan napredak kada je reč o važnim apsektima života žena i devojčica, ali da i pore toga problemi opstaju, uključujući rašireno rodno zasnovano nasilje.
"Rodno zasnovano nasilje ima razmere globalne epidemije pošto pogađa žene u svim delovima sveta. U mnogim delovima sveta, za žene nema mesta koje je manje bezbednog od njihovog doma jer je više od 700 miliona žena izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju i to od strane muževa, momaka ili partnera", navodi se u izveštaju.
Prema izveštaju, svaka druga žena u južnoj Aziji ili 43% bila je izložena fizičkom ili seksualnom nasilju koje je počinio njihov partner. Slično je i u podsaharskoj i severnoj Africi i Bliskom istoku gde je 40% žena bilo izloženo partnerskom nasilju.
U Južnoj Americi 33% žena je tokom života bilo izloženo nasilju u porodici, u istočnoj i pacifičkoj Aziji 30%, a u centralnoj Aziji 29% žena. U Severnoj Americi udeo žena izloženih nasilju iznosio je 21%, a u Australiji i Novom Zelandu 28%.
Podaci koji se baziraju na preliminarnoj analizi Svetske zdravstvene organizacije za 2013, ne obuhvataju Evropu.
Napretka ipak ima u suzbijanju porodičnog nasilja a broj zemalja koje imaju zakone protiv porodičnog nasilja povećao se sa jedne u 1976. na 76 u 2013. godini.
Problem ranih udaja i trudnoća
Background Uključivanje i osnaživanje žena je važno i za ekonomski rast i razvoj neke zemlje. Prema podacima koje je 15. maja izneo šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen, podizanje nivoa zaposlenosti žena na nivo zaposlenosti muškaraca povećalo bi za 16% bruto domaći proizvod Srbije.
Stopa zaposlenosti muškaraca u Srbiji u 2013. bila je 45,2% a žena 30,8%, podaci su iz Ankete o radnoj snazi.
Prema inicijalnim procenama Svetske banke, na Zapadnom Balkanu prosečni gubitak BDP po stanovniku je oko 18% zbog razlike u nivou zaposlenosti muškaraca i žena.
Prema izveštaju Svetske banke, u 33 zemlje sa niskim i srednjim primanjima gotovo trećina žena je rekla da ne smeju da odbiju partneru seksualne odnose.
Takođe, mnoge devojčiće imaju "ograničenu kontrolu" nad svojim telom, odnosno seksualnim i reproduktivnim pravima.
Na osnovu sadašnjih trendova, više od 142 miliona devojčica udaće se pre 18. godine u narednoj deceniji, a godišnje svaka peta devojčica u zeljama u razvoju ostaje u drugom stanju pre 18. rođendana.
Prema iznetim podacima, zbog tinejdžerskih trudnoća se gube prihodi od 1% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda u Kini do 30% BDP u Ugandi.
U zemljama u razvoju najčešći uzrok smrti kod tinejdžerki starosti od 15 do 19 godina su problemi vezani za trudnoći, a godišnje umire oko 70.000 devojčica.
U svetu 18 predsednica i premijerki
Kada je reč o zastupljenosti žena u institucijama, Svetska banka podseća da žene nisu adekvatno zastupljene i da čine samo 22% članova parlamenata u svetu. To je gotovo dvostruko više nego 1997, kada je udeo žena u parlamentu bio 12%, ali je i dalje malo, navodi se u izveštaju.
U 2013. samo oko 14% predsednika parlamenata bile su žene.
Prema podacima od januara 2014, u svetu je bilo 18 žena predsednika ili premijera što je udeo od 10%.
U izveštaju se navodi da je zastupljenost žena u lokalnim vlasitma još manja i da 5% gradonačelnika u svetu čine žene.
Navodi se i da je u 77 zemalja za koje se dostupni podaci svaki peti gradonačelnik i manje žena, a među zemljama sa višim udelom pominje se ii Srbija sa udelom žena na mestu gradonačelnika od 26%.
Žena je malo i na pravosudnim funkcijama - u svetu 29% sudija su žene. Pritom, u nekim zemljama njihov rad u pravosuđu je ograničen, kao što je slučaj u Iranu, gde žena sudija ne može da izda i potpiše konačnu presudu.
U oko dve trećine od 123 zemalja za koje postoje podaci, žene čine manje od 25% sudija u ustavnim sudovima. Najveći udeo žena među sudijama ustvanog suda ima Sjera Leone, čak 60%.
Takođe, žene ređe poseduju zemlju i kuću, a u nekim zemljama mogu da ostvaruju pravo na zemlju samo preko muških rođaka.
Pravna diskriminacija je, takođe, vrlo raširena. U 2013. u 128 zemalja postojala je bar jedna pravna razlika u propisima između žena i muškarca, počev od prepreka za žene u dobijanju ličnih dokumenata do ograničenja prava na posedovanje i korišćenje imovine ili zapošljavanja.
"Ako svet želi da iskoreni ekstremno siromaštvo i omogući da svi dele prosperiteta, moramo žene potpuno uključiti", rekao je predsednik Svestske banke DŽim Jong Kim.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
