Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Amnesti internešenal protiv kažnjavanja podvodača
|
|
|
|
Objavljeno : 12.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International) odlučila je 11. avgusta da krene u kampanju protiv kažnjavanja prostitucije. Ovo je izazvalo oštre reakcije dela organizacija za zaštitu prava žena budući da Amnesti smatra da treba dekriminalizovati i seksualne radnice, ali i klijente i podvodače. U Amnestiju smatraju da bi dekriminalizacija dovela do povećane zaštite seksualnih radnika.
Međunarodni savet Amnestija je na sastanku u Dablinu, na kojem je učestvovalo oko 400 predstavnika, usvojio nacrt rezolucije koja poziva na uspostavljanje „pravnog okvira u kojem će se dekriminalizovati svi elementi seksualnog rada“.
U saopštenju Amnestija, koje je izdato u kasnim popodnevnim satima 11. avgusta, nije navedeno koliko predstavnika je podržalo predlog.
„Ovo je istorijski dan za Amnesti internešenal. Reč je o teškoj odluci i zahvaljujemo članovima iz celog sveta, kao i svim grupama sa kojima smo se savetovali, za njihov doprinos ovoj raspravi“, naveo je u saopštenju generalni sekretar ove NVO Salil Šeti (Shetty).
Polazeći od stava da „kriminalizacija seksualnog rada u kojem dobrovoljno učestvuju odrasli može da poveća kršenje prava seksualnih radnika“ Amnesti će se upustiti u kampanju za ukidanje represije na prostitutkama, njihovim klijentima i podvodačima.
Glavna rasprava vodi se oko podvodača. NVO za zaštitu prava žena Ikvoliti nau (Equality Now, u prevodu Jednakost sada) se slaže sa time da ne treba sudski goniti seksualne radnike, ali se žestoko protivi ideji da se to primeni i na klijente, podvodače i upravnike javnih kuća.
„Legalizacija onih koji iskorišćavaju protstitutke nije dobar pravac“, ocenila je Ezoe Agatiz (Esohe Aghatise) iz organizacije Ikvoliti nau, dodajući da „komercijalna tražnja seksa hrani trgovinu ljudima.
Jedno udruženje nevladinih organizacija objavilo je 11. avgusta pre glasanja pismo u kojem je delegate Amnestija pozvalo da se izjasne protiv predloga, i podsetilo da je peticiju protiv dekriminalizacije svih učesnika prostitucije podržalo 10.000 ljudi u Evropi i SAD.
„Glasanjem ‘za‘ Amnesti internešenal će se lišiti pokreta za borbu za jednakost žena i muškaraca, udruženja bivših prostitutki, žena migranata, autohtonih žena, manjina i udruženja za borbu protiv seksualnog iskorišćavanja i trgovine ljudima”, upozorili su međunarodna organizacija žrtava zloupotreba u prostituciji SPACE, koalicija za ukidanje prostitucije CAP International i Fondacija Sel (Scelles) za borbu protiv seksualnog iskorišćavanja.
„Nema nikakve logike u tome da se u cilju zaštite iskorišćavanih štite i počinioci. To nema nikakvog smisla“, rekla je direktorka Koalcije protiv trgovine ženama (CATW) Taina Bjen-Eme (Taina Bien-Aime).
U Amnestiju priznaju da je reč o „vanredno složenom“ pitanju, ali ocenjuju da će seksualni radnici, jedna od „najmarginalizovanijih grupa u svetu“, imati koristi od dekriminalizacije. Ova NVO ocenjuje da rezolucija ne dovodi u pitanje angažovanje Amnestija protiv prinudnog rada i trgovine ljudima.
Protivnici ove inicijative ukazuju na istraživanja koja pokazuju da se u zemljama sa legalnom prostitucijom beleži povećanje trgovine ljudima, i to u toj meri da to prevazilazi pozitivan efekat koji dkriminalizacija ima na poboljšanje uslova rada seksualnih radnika.
Raznoliki propisi o prostituciji u Evropi pokazuju da u oboj oblasti nema opšteprihvaćenog stava. Francuska se u junu prilključila manjini zemalja u Evropi koje kažnjavaju klijente. Među njima su i Švedska i Norveška.
U većini drugih zemalja u Evropi prostitucija je ili ozvaničena propisima, što je slučaj u Nemačkoj, Austriji, Holandiji i Belgiji, ili se toleriše. Sve zemlje kažnjavaju podvođenje.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
