Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da je to ministarstvo poslalo vladi svoje predloge za rešavanje statusa novinske agencije Tanjug, ugašene pre dve godine, ali da rešenje očekuje po usvajanju nove Medijska strategija. Vukosavljević je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji se obeležava 2. novembra, rekao da Ministarstvo ohrabruje tužilaštvo, policiju i sudski sistem da postupaju jer su napadi na medije osetljiva tema. Istovremeno je Grupa za slobodu medija ispred kabineta republičkog javnog tužioca delila letke građanima sa ciljem da ukaže na značaj uključenja što šire javnosti u borbu za slobodu medija u Srbiji.
"Ministarstvo kulture i informisanja je već iznelo neke svoje predloge (za rešavanje statusa Tanjuga) i oni su na razmatranju, ne bih sada da prejudiciram ishod toga u ovom trenutku", rekao je Vukosavljević za agenciju Beta.
On je dodao da će pitanje Tanjuga biti rešeno potpuno u skladu sa zakonom i u skladu sa novom medijskom strategijom.
Prema njegovim rečima, nacrt nove medijske strategije bi trebalo da bude usvojen do kraja 2017. i u njoj će se definisati mogućnost i pravni okvir postojanja medijskih subjekata.
"Verujem da će Vlada Srbija u narednom periodu izaći sa jednim takvim rešenjem za status novinske agencije Tanjug", rekao je Vukosavljević.
Posle neupešne privatizacije Tanjuga - pošto u dva navrata nije bilo zainteresovanih za kupovinu državne agencije, u skladu sa Zakonom o informisanju i medijima, 31. oktobra 2015. automatski je prestao da važi i Zakon o Tanjugu.
Vlada Srbije je 3. novembra 2015. donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, koja je dva dana kasnije i zvanično stupila na snagu.
Potom su ispunjeni svi uslovi i obaveze iz Odluke Vlade Srbije, izuzev brisanja Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug iz registra privrednih društava koji vodi Agencija za privredne registre, ali Tanjug i dalje nesmetano radi, bez zakonskog osnova, koristeći i državnu pomoć.
Sa gnušanjem posmatramo napade na novinare
Vukosavljević je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima izjavio je da ministarstvo ohrabruje sve nadležne organe da istraže i sankcionišu napade na novinare.
"Današnji svet je medijski svet, dolazi do brojnih kontroverzi, dolazi do nedopustivog nasilja nad novinarima. Ministarststvo je neprestano isticalo i ističe da sa najvećom osudom i gnušanjem posmatra takve događaje i ohrabrujemo sve državne organe koji su nadležni za rešavanje takvih slučajeva da ih pravilno istraže i sankcionišu", rekao je Vukosavljević agenciji Beta.
Upitan zašto najveći broj odgovornih za napade na novinare i medijske radnike nije kažnjen, Vukosavljević je odgovorio da je nedopustivo da parnice koje se vode traju dugo, ali i da ne može da "ulazi u svaku pojedinačnu parnicu" koja se vodi zbog uvreda upućenim novinarima.
Prema njegovim rečima, kod rešavanja slučajeva napada na novinare i medijske radnike, važno je da oni budu "pravilno registrovani i da se označe kauzalne veze između nekog događaja nasilja i vezanosti za novinarsku profesiju".
"Ono što mi činimo jeste da ohrabrujemo i tužilaštvo, policiju i sudski sisitem jer su napadi na medije vrlo osteljiva tema i vrlo važna oblast", kazao je ministar.
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je odlukom UN 18. decembra 2013, a prvi put je obeležen 2. novembra 2014, povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni prilikom izveštavanja u afričkoj državi Mali.
Udruženje novinara Srbije (UNS) podsetilo je da je 39 novinara i medijskih radnika koji su radili za srpske redakcije, među kojima su Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović i žrtve bombardovanja RTS-a, ubijeno, kidnapovano, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima u periodu od 1991. do kraja 2001. godine.
Prema statistici Međunarodne federacije novinara (IFJ) od početka ove godine 56 novinara izgubilo je život radeći svoj posao a u 90% slučajeva istrage nisu završene.
EFJ navodi da je od 2015. u Evropi zabeleženo 12 teških slučajeva neistraženih ubistava novinara.
Napadi na novinare u regionu Zapadnog Balkana beleže se i prate u Regionalnoj bazi napada na novinare safejournalists.net.
Od 2014. do danas u šest zemalja regije (Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Srbija) evidentirano je ukupno 380 pretnji i napada na novinare, uključujući dva pokušaja ubistva, oba u Hrvatskoj. U oba slučaja počinoci nisu otkriveni i kažnjeni.
Akcija Grupe za slobodu medija ispred sedišta republičkog javnog tužioca
Istovremeno su predstavnici Grupe za slobodu medija u Beogradu povodom Dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ispred kabineta republičkog javnog tužioca delili letke i razgovarali sa građanima kako bi ukazali na važnost uključenja što šire javnosti u borbu za slobodu medija u Srbiji.
Akcije deljenja letaka kojima se upozorava na odgovornost državnih organa za smanjenje bezbednosti novinara i smanjenje slobode informisanja počela je u 11.59, a jedan letak ostavljen je i republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac.
Direktor Fondacije "Slavko Ćuruvija" Ilir Gaši rekao je novinarima da je akcija organizovana u 11.59 jer je "očigledno stvar dogorela" zato što nisu rešeni veoma ozbiljni ovogodišnji slučajevi napada, praćenja, snimanja i obijanja stana novinara.
"Mi danas uprkos tome čekamo da se išta u smislu institucionalne reakcije dogodi. Pozivamo institucije da shvate da to nij naš hir, molba ili zahtev, već zahtev celog društva da - štiti novinare i javnu reč", kazao je Gaši i dodao da počinioci moraju biti procesuirani.
Navodeći da bezbednost novinara nije samo briga novinara, već i građana, Gaši je rekao da će novinari biti zaštićeni onoliko koliko građani i građanke budu slobodni da stanu i štite ih zahtevajući od države, policije i sudstva brzo rešavanje slučajeve napada, pretnji i pritisaka na novinare.
"Ako imate novinara, koji je sa razlogom uplašen, onda imate problem sa informacijama koje će doći do javnosti.Vidimo da počinioci ovogodišnjih slučajeva nisu privedeni, njihov identitet je nepoznat, ne postoje sankcije. To šalje lošu poruku, plaše novinare", kazao je Gaši.
Gaši je kazao da su akciju u Beogradu organizovali ispred Javnog tužilaštva Srbije, ali da je mogla biti organizovana i ispred zgrade bilo koje policijske stanice ili suda jer je taj problem prisutan na svim nivoima institucija.
EurActiv Srbija
Rešenje za Tanjug posle usvajanja medijske strategije 
