Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Veliki pritisak političara na medije u BiH
|
|
|
|
Objavljeno : 10.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Glavna prepreka za slobodan rad medija u Bosni i Hercegovini (BiH) je uticaj političkih stranaka. Uslovi za rad novinara su izuzetno teški: plate su neredovne i male, a nedefinisani radni status ne garantuje radno mesto. Međutim, većina profesionalnih novinara i udruženja nezainteresovana je za popravljanje položaja novinara. Vlasništvo u medijima je netransparentno, kao i dodela novca medijima iz javnih budžeta, navodi se u nedavno objavljenom "Izveštaju u seni za Bosnu i Hercegovinu".
Udruženje BiH novinara i Savet za štampu radili su istraživanje o medijskim slobodama u BiH na temelju primene 27 indikatora Saveta Evrope o slobodi medija. Nalazi su objavljeni u pomenutom Izveštaju o seni koji takođe sadrži preporuke o menjanju loših praksi.
Izveštaj je napravljen na osnovu anketa javnog mnjenja o stanju u medijima, fokus grupa i dubinskih intervjua sa 27 ljudi koji pripadaju medijskoj zajednici BiH. Oni su tumačili postojeće zakonske propise i primenu indikatora Saveta Evrope.
Medijsko tržište u BiH je izedeljeno i prezasićeno. Na manje od 4 miliona ljudi izlazi devet dnevnih novina, četiri njuz magazina, desetine periodičnih organizacija, deluje šest novinskih agancija i isto toliko udruženja novinara. Kad je reč o elektronskim medijima, uz javnis servis koji se sastoji od šest emitera, posluje i 46 televizija i 151 radio.
U delu koji se odnosi na zakonom zagarantovano pravo izražavanja i slobodu medija i primenu zakona, navodi se da je problematično tumačenje odredbi o kleveti. Ispitanici su ukazali da je sporna odredba zakona po kojoj se od novinara i urednika koji je objavio tekst sa tvrdnama koje nekoga kleveću, traži da dokaže da nije kriv.
Domaći sudovi ne sprovode dobro zakone koji garantuju slobodu izražavanja što je rezultiralo velikim brojem nerešenih slučajeva na sudovima. Po mišljenju ispitanika glavni razlog za to je stanje u sudstvu, dok su neki tvrdili da se sporovi pokreću protiv medija koji pokreću ozbiljne priče i kritički se odnose prema korupciji i političarima.
Većina ispitanika 57% smatra da je potrebna revizija zakona o medijima, a kao glavne razloge naveli su mogućnost slobodnog tumačenja zakonskih odredbi o kleveti.
Iako u globalu ispitanici smatraju da su zakoni dobri, istakli su da se loše primenjuju i često se tumače u skladu sa ličnim interesima.
Kad je reč o pravu na kritiku državnih zvaničnika koje je zagarantovano zakonom, u praksi su sudije i političari više zaštićeni nego mediji. Ispitanici se razmimoilaze u mišljenju da li su zakoni u ovoj oblasti dobri. Istaknuto je i da veliku ulogu imaju sudije koje tokom sudskog spora često staju na stranu javne ličnosti.
Ispitanici smatraju da bi trebalo više edukovati i političare i novinare, ali i unaprediti krivični zakon tako da novinari budu zaštićeniji, a da se vinovnici napada na novinare kazne.
Gotovo 70% ispitanika smatra da stranke i političari najviše krše medijske slobode. Gotovo isto toliko njih smatra da je jedna od najčešćih kritika koju političari upućuju novinarima da je njihov rad politički motivisan. Istraživanje je pokazalo da većina smatra da se ne poštuju odredbe zakona koje sankcionišu govor mržnje i politizaciju slobode govora. Na novinare profesionalce političari vrše pritisak, prete im otkazom i slično.
Ispitanici smatraju da treba uvesti ombudsmana za medije i kazniti kako odgovorna lica koja ne daju informacije, tako i javne službenike koji uskraćuju informacije od interesa za javnost.
Kad je reč o uslovima za zapošljavanje novinara, u globalo ispitanici smatraju da treba uvesti neku vrstu stručnog ispita koji bi trebalo svi u medijima da prođu. Ispitanici su ukazali na hiperprodukciju novinara, nemogućnost da imaju praksu u medijima tokom školovanja, pad kvaliteta obrazovanja novinara i nezainteresovanost vlasnika da se stanje popravi.
Anketirani su predložili da bi novinari trebalo da se specijalizuju za određene oblasti, a ne da budu novinari opšte prakse, kao i da obrazovani novinari imaju prednost u zapošljavanju u odnosu na ostale.
U predizbornoj kampaniji sve stranke nemaju jednak pristup medijima, što zbog velikog broja stranaka, što zbog političkog uticaja na medije i uređivanje. Naročito je primetno da se u kampanji privatni mediji otvoreno svrstavaju na jednu stranu. Veće za štampu, kako se navodi, nema mehanizme da kazni ovo ponašanje.
Bosanski novinari i medijski stručnjaci podeljeni su i oko pitanja da li se indikator o zaštiti privatnosti versus slobodnom pristupu informacija može primeniti u BiH. Međutim, 93% njih smatra da postoje ograničenja u dostupnosti podataka koje se najčešće sprovodi izbegavanjem davanja odgovora na novinarske upite.
U odeljku koji analizira uslove rada novinara podvlači se da zakonom nije definisano koliku platu i regres prima novinar tokom odmora. Mnogi ugovori nemaju ugovor o radu. Novinari takođe dele sudbinu ostalih radnika pa im poslodavac često ne uplaćuje doprinose iako zakon to predviđa. Problem je što postoji i podela nadležnosti između entitetskih i kantonskih inspekcija pa sindikati novinara ne znaju kome treba da se žale.
Medijski stručnjaci su istakli da ugovori o radu ne sadrže opis posla novinara, a ljudi koji su zaposleni na pola radnog vremena rade često puno radno vreme. Sve je više novinara koji rade na ugovor na određeno koji po zakonu treba da traje dve godine, ali se u praksi on obnavlja dva, tri puta.
Novinari u BiH nisu zadovoljni ni sindikatima za koje smatraju da su produžena ruka menadžmenta medija. Umesto više sindikata, novinari bi trebalo da oforme jedno jako udruženje koje će zastupati interese svih novinara u BiH.
Svi su ispitanici takođe složni da vlasnici, ne samo da se upliću u uređivačku politiku, već je i vode. Zato smatraju da zakonski treba ograničiti uplitanje vlasnika. Oko tri četvrtine ispitanika smatra da novinari nisu adekvatno zaštićeni od verbalnih i fizičkih napada. Sa druge strane ima onih koji smatraju da određeni novinari glume žrtve da bi povećali svoju popularnost.
Iako za rad onlajn medija nije potrebna dozvola, anketirani smatraju da bi trebalo uvesti neku vrstu licence zbog nekontrolisanog sadržaja koji često sadrži govor mržnje.
Većina ili 71% ispitanika misli da vlasnička struktura u medijima nije transparentna. Vlasnik na papiru nije uvek vlasnik u realnosti. Kad je reč o monopolima, novinari nisu saglasni da li njih ima. Jedan deo je odgovorio da nema monopola velikih kompanija i pr agencija, dok drugi smatraju da ga ima. Predlaže se donošenje zakona o medijskoj koncentraciji koji bi sprečio da se formiranjem medijske grupacije uređivačka politika vodi samo u jednom centru.
U anketi se moglo čuti i da se novac iz javnih budžeta medijima ne dodeljuje na transparentan način.Većina smatra da mediji treba da dobijaju novac iz tih izvora jer su novinari potplaćeni zbog čega su izloženi pritiscima i ucenama. Novac bi trebalo dodeljivati na javnom konkursu za unapred definisane projekte koji su u javnom interesu.
Skoro 80% njih složilo se da nije u redu da novinari primaju poklone od kompanija, vladinih službenika i političara što je, kako se navodi, česta pojava u BiH. Manje od polovine njih mišljenja je da novinari ne treba da idu na plaćene događaje koje sponzorišu kompanije, institucije ili turističke agencije i onda objavljuju izveštaje o tome.
Izvor: EurActiv.rs
Foto:razglasaj.ba
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
