Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Medijska udruženja: Država mora da se povuče iz medija
|
|
|
Objavljeno : 13.09.2012. |
|
|
|
|
|
|
Medijska udruženja nastaviće da insistiraju na povlačenju države iz vlasništva u medijima, jer samo izražena namera države nije dovoljna. Iako je izjava pomoćnika ministra kulture i informisanja Dragana Kolarevića o tome ohrabrujuća, dosadašnji koraci na tom planu i prvi potezi nove vlade ne nagoveštavaju da će to uskoro biti učinjeno, ukazano je 13. septembra na konferenciji Medijske koalicije. Ta koalicija koja okuplja više medijskih udruženja ponovila je da je protiv osnivanja regionalnih javnih servisa, jer će to ugroziti konkurenciju na lokalu, a državi praktično omogućiti da poveća svoje učešće na tržištu.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović je rekao da ne deli opšte oduševljenje izjavom Kolarevića da će se država u roku određenom Medijskom strategijom povući iz vlasništva u medijima, ocenivši da je "za takvo uverenje potrebno nešto više od obećanja nepotkrepljenog argumentima".
Na konferenciji Medijske koalicije u Pres centru Udruženja novinara Srbije, Obradović je rekao da je vlada već pri rebalansu budžeta mogla da dokaže opredeljenje za povlačenje iz vlasništva u medijima. "Vlada je rebalansom budžeta jasno mogla da pokaže da je iskrena u nameri da se povuče iz vlasništva u medijima i da promeni praksu direktnog budžetskog finansiranja Tanjuga, Koliko je meni poznato, to nije urađeno", rekao je on.
Predsednik NUNS-a je upozorio i da je Nacrtom zakona o javnom informisanju, koji je sačinila prethodna vlada, predviđeno da država može osnivati javne servise u oblasti informisanja, što znači da država "predviđa budući status novinske agencije Tanjug".
Obradović je naveo i da je prvi zakon o kome se razgovara zakon o javnim servisima "kroz koji država preko regionalnih servisa praktično povećava svoje učešće na tržištu". Takođe, iako je vladajuća koalicija svrstala slobodu medija među prioritete, u Ministarstvu kulture još nije imenovan državni sekretar za medije, a postoje i ozbiljne primedbe na imenovanje Kolarevića, dodao je on.
Obradović je podsetio i da je premijer Ivica Dačić u uvodnom izlaganju obećao da će omogućiti predstavnicima medijskih udruženja uvid u sva dokumenta koja se odnose na ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića. Međutim, takav poziv još nije stigao.
Predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) Petar Jeremić ocenio je da je Kolarevićeva izjava o povlačenju države iz vlasništva u medijima ohrabrujuća i da predstavlja prijatno iznenađenje, ali da ni bivša ni sadašnja vlada nisu predstavila načine kako da se to uradi. "Naše iskustvo sa namerom države da se povuče iz medija do sada nije bilo dobro. Nadamo se da će se to promeniti. Insistiraćemo na tome", rekao je on.
Jeremić je rekao da se Tanjug finansira direktno iz budžeta, dok istovremeno postoje i dve privatne agencije, Fonet i Beta, koje su preživele devedesete godine i koje od promena 2000. godine čekaju jednake uslove na tržištu. "Ni 12 godina posle promena to nije urađeno. Vlada na netransparentan način i privilegovano finansira medije u kojima je vlasnik ili suvlasnik", rekao je Jeremić.
Država je prisutna i u dve velike novinske kuće kroz vlasništvo, rekao je Jeremić i dodao da je država preko Telekoma ušla u vlasništvo TV Arene, o čemu se nije govorilo. Za to su pritom izdvojena značajna sredstva, dodao je on i ocenio da se postavlja pitanje koliko je to bilo opravdano.
Podsetio je da je Medijska koalicija predložila da sredstva iz budžeta namenjena medijima budu svima ravnopravno dostupna a da se dodeljuju na osnovu projekata o kojima bi odlučivala nezavisna komisija.
Kao problem je izdvojio i to što lokalne vlasti izdvajaju sredstva za opštinske televizije, a vlro malo za druge lokalne medije.
Nema političke volje za racionalizaciju javnih servisa
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić ukazao je na problem političkog uticaja nacionalnih saveta nacionalnih manjina na medije čiji su osnivači i istakao da su ti mediji postali partijska glasila, a kao primer je naveo Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i listove Mađar So i Hed nap, koji apsolutno favorizuju SVM.
"Slika je prilično tužna i situacija je neodrživa", rekao je on i dodao da su potrebne su hitne izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina kako bi se utvrdila ne samo prava već i obaveze i odgovornosti tih saveta prema medijima na jezicima manjina.
Gruhonjić je istakao i da se država prema vojvođanskom javnom servisu, Radioteleviziji Vojvodine (RTV), odnosi kao prema neželjenom detetu, za razliku od Radiotelevizije Srbije, iako je naplata televizijske pretplate u Vojvodini najbolja. RTV, kako je naveo, i dalje radi u nenamenskoj zgradi Naftagasa koju iznajmljuje od Gasproma, pošto je zgrada te televizije uništena u NATO bomardovanju 1999.
"Nema političke volje za racionalizaciju javnih servisa, a od osnivanja RTV-a kao javnog servisa pre šest godina, uspeli su da dupliraju broj zaposlenih, sa 850 na 1.700, a nema ni novca za socijalni program i reformu", rekao je Gruhonjić.
On je rekao i NDNV izrazio rezerve u pogledu buduće saradnje sa Ministarstvom kulture i informisanja. Naveo je da su kadrovska rešenja kojima je za ministra kulture i informisanja izabran Bratislav Petković, a Kolarević postavljen za njegovog pomoćnika za medije, sve samo ne dobra. "Samo stupanje Petkovića bilo je praćeno raznim aferama, a videli smo i autorski tekst Kolarevića koji se kroz taj tekst može nazvati svakako ali nikako prijateljem slobode izražavanja", rekao je Gruhonjić.
Problematičan predlog o javnim servisima
Predsednik Asicijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković je rekao da je Medijska koalicija protiv ideje o osnivanju regionalnih javnih servisa, ocenivši da je reč o politički motivisanom projektu.
On je naveo da su gradovi u kojima bi se, prema predlogu, osnivali takvi servisi - Beograd, Kragujevac, Novi Pazar, Niš, Užice i Zaječar izabrani po "nekoj političkoj matrici i podeli partija u ranijoj koaliciji". To im se, međutim, vratilo kao bumerang u gradovima Nišu i Užicu u kojima partije koje su predložile ovakva rešenja nisu više na vlasti, jer bi se od regionalnih servisa praktično pravila glasila nove većine.
Sporno u predlogu zakona o javnim servisima, koji je pripremila "fantomska" radna grupa koju su činili predstavnici dva javna servisa i kragujevačke inicijative, jeste i to što javni servisi žele da izbegnu obaveze prema državi, da ne plaćaju autorska prava i da automatski stiču dozvole.
Predstavnik udruženja Lokal pres Dejan Miladinović rekao je da najveći problem predstavlja predloženo rešenje da se regionalni javni servisi finansiraju iz lokalnih budžeta i to sa 1% odsto lokalnog godišnjeg budžeta.
"Svaki osrednji grad koji ima godišnji budžet između 2 i 3 milijarde dinara, odvojiće 20 do 30 miliona dinara za jednu regionalnu televiziju. Koliko je to novca za Kragujevac, Niša a za Beograd i da ne govorimo s obzirom na njegov budžet", rekao je on.
Miladinović je rekao da će se time narušiti konkurencija na tržištu i dovesti u pitanje opstanak lokalnih privatnih medija.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|