Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Krivični zakon i dalje predviđa kaznu zatvora za novinare zbog klevete
|
|
|
|
Objavljeno : 30.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) protestovalo je 30. oktobra zbog odluke radne grupe Ministarstva pravde da se odustane od dekriminalizacije uvrede i klevete što znači da postoji mogućnost da novinari zbog svog rada mogu da završe u zatvoru. Prema novom tekstu Krivičnog zakonika, novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine propisana je za iznošenje činjenica o porodičnom životu neke osobe, a koje mogu oštetiti čast i ugled. Od 242 parnična postupka koja su pokrenuta u 2011. godini pred Višim sudom u Beogradu, povodom objavljivanja informacija u medijima, javne ličnosti se pojavljuju kao tužioci u najmanje 40% slučajeva. Među njima su estradne zvezde, dva važna biznismena, ali i najmanje 10 državnih funkcionera i političara.
NUNS je ukazao da su neprimerena poređenja sa nekim evropskim zemljama, poput Nemačke ili Francuske, koja su zadržala ovo krivično delo u svojim zakonodavstvima, sa sudskom praksom u Srbiji, jer, u tim državama, u 95 i više procenata, slučajevi povrede časti i ugleda u medijima dobijaju svoj epilog pred sudom, ali u parničnim, a ne krivičnim postupcima.
To udruženje je ocenilo da odgovorna javna politika u Srbiji, koja istinski teži jačanju medijskih sloboda i slobode izražavanja uopšte, ne bi smela da se zadovolji samo dekriminalizacijom.
Dekriminalizacija bi morala biti praćena sveobuhvatnim reformama pravnog okvira koje bi garantovale još veći stepen zaštite slobode izražavanja. Dekriminalizacija klevete bi morala biti praćena izmenama i drugih zakona, pored krivičnog, kojima bi se obezbedilo da novinari dobiju delotvornije mehanizme zaštite ne samo u krivičnim, već i u parničnim postupcima, ističe se u saopštenju NUNS-a.
Novi tekst Krivičnog zakona predvideo je ukoliko je krivično delo klevete učinjeno preko štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima, učinilac može biti kažnjen novčanom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara.
U Srbiji propisi o kleveti, povredi časti i ugleda otvaraju velike mogućnosti za tužbe protiv medija. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), pred Višim sudom u Beogradu u 2011. pokrenuta su 242 parnična postupka zbog objavljivanja informacija u medijima, uglavnom zbog povrede časti i ugleda, a vode se i krivični postupci.
Sudski postupci finansijski iscrpljuju novinare i medije i nameću autocenzuru. NUNS je zbog toga pre malo više od godinu dana pokrenuo uslugu besplatnog zastupanja pred sudovima.
U studiji "Evropske medijske slobode u ogledalu" iz maja 2012. navodi se da domaći državni zvaničnici i političari često preko sudova traže zaštitu od kritike upravo pri vršenju javnih funkcija, i to po dva osnova: zbog krivičnog dela klevete i uvrede (krivični postupak) i po tužbenom zahtevu za nadoknadu štete zbog povrede časti i ugleda (parnični postupak).
Kazna u krivičnom postupku može iznositi do 450 hiljada dinara. U parničnom postupku, u kome se ponekad traže milionske svote za naknadu štete, sudovi dosuđuju naknade u iznosu koje sami ocenjuju kao pravične a koje često dosežu nekoliko stotina hiljada dinara, što može da ugrozi opstanak medija, ocenjeno je u studiji koja je uradjena na osnovu 27 parametara Saveta Evrope o slobodi medija.
Prema podacima Lokal presa, protiv članica ovog udruženja lokalnih medija, od 2005. do kraja 2011. godine vođeno je 68 sudskih postupaka, bilo po osnovu Krivičnog zakonika ili Zakona o javnom informisanju.
U poslednje dve godine povećao se broj tužilaca koji imaju javna ovlašćenja i više moći od prosečnog građanina. Od ukupno 16 lica u ulozi tužilaca tokom 2010. i 2011. godine, takvih je bilo 15: tri biznismena, pet političara, dva pripadnika policije, dva odbornika lokalnih skupština, jedan direktor javnog preduzeća i dvoje sudija.
Događalo se čak i to da postupke vode i presude donose kolege ovih sudija iz istog suda, čak i iz iste kancelarije, ističe se u studiji.
Analiza sudske prakse, međutim, pokazuje da su ─ iako se u Srbiji podnosi veliki broj krivičih tužbi za klevetu ─ osuđjuće presude retko su pravosnažne, a kada to i postanu, kazne su obično niže od naknada štete koje se povodom istih tekstova, emisija ili izjava, izriču u parničim postupcima.
U julu 2011. godine, Ministarstvo pravde je najavilo da će ubrzo doći do potpune dekriminalizacije uvrede i klevete „kako bi mediji bili rasterećeni strogih kazni koje ugrožavaju njihov opstanak“.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
