Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srpskim medijima i dalje potrebna pomoć
|
|
|
|
Objavljeno : 01.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srpskim medijima će i u narednom periodu biti potrebna pomoć jer im je ugrožena finansijska stabilnost, a profesionalni standardi u izveštavanju i upravljanju još nisu ostvareni, ocenjeno je 1. novembra na konferenciji u Beogradu povodom 15 godina razvoja nezavisnih medija u Srbiji. Na panelu posvećenom dosadašnjoj podršci medijima u Srbiji, predloženo je pokretanje velikih projekata u koje bi se uključile i uticajne međunarodne finansijske organizacije poput Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke.
Na konferenciji u organizaciji američke Agencije za razvoj (USAID) istaknuto je da je podrška neophodna budući da ne postoji okvir koji omogućava opstanak kvalitetnih medija.
"Ako država dobija kredite, tako bi i medijima trebalo ponuditi povoljne kredite", rekao je glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić.
On je ocenio da su smanjeni budžeti medija rezultat tabloidizacije, kao i da će informativni mediji "polako početi da izumiru".
Matić je izrazio sumnju da će nove medijske platforme popuniti praznine u medijskom prostoru budući da se "nisu nametnuli kao kredibilni izbor".
Bivši direktor USAID-ovih programa u Srbiji Rič Meklir kazao je da medijska udruženja zajednički treba da brane svoje interese pred državom i da pokrenu kampanju o važnosti medija.
"Mali mediji tokom devedesetih nisu bili na meti represije Miloševićevog režima zbog čega je bilo aktivno oko 2.200 medija što je dva puta više danas", kazao je direktor marketinške agencije Ipsos stratedžik marketing Srđan Bogosavljević.
Ocenjujući trenutni broj medija od oko 1.100, on je naveo da je to prevelik broj u poređenju sa veličinom zemlje i marketinškim budžetom od 180 miliona evra.
"Zbog prevelikog broja medija, mediji postaju jeftini za manilupaciju", naveo je on i dodao da je upravo to razlog žbog čega je i dalje potrebna pomoć za profesionalizaciju u izveštavanju i upravljanju medijskim kompanijama.
Srdjan Bogosavljević je kao primer uspešnog finansiranja naveo usko profilisane medije koji nemaju velike rejtinge, ali imaju određenu ciljnu grupu koja ih prati.
Kako je rekao, takvi mediji zahvaljujući takvoj uređivačkoj politici mogu konkurisati za novac kod investitora jer su "relevantni" mediji, a ne komercijalizovani koji povlađuju vladajućim ukusima.
Veran Matić je podsetio je da su američka vlada i USAID prilikom osnivanja Asocijacije nezavisnih medija (ANEM) 1997. godine učestvovali sa jednom četvrtinom potrebnih sredstava.
On je međutim istakao da sve što je postignuto ma medijskoj sceni Srbije u proteklih 15 godina zasluga ovdasnjih ljudi koji su "izlagali opasnosti svoje živote devedesetih i menadžera koji su bili po godinu dana u zatvoru".
Matić je rekao i da je devedesetih od donatora traženo da ne vrše politički pritisak i da domaći mediji moraju zadržati nezavisnost.
Kako je rekao, pritiska je ipak bilo i to za vreme mandata američkog ambasadora u Srbiji Bila Montgomerija i premijera Zorana Djinjđića koji je "želeo da kontroliše međunarodnu pomoć medijima".
"Dolaskom Montgomerija došlo je do sukoga sa medijima jer je on želeo da pomoć ide kroz politička odeljenja ambasade, a ne preko IREX-a", kazao je Matić.
Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović istakla je značaj finansijske podrške međunarodne nevladine organizacije IREX za prenos suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu.
Ona je ocenila da je to "dobro potrošen novac" budući da je IREX, čiji je osnivač USAID, omogućio novinarima iz Srbije da prate suđenje i dostignu standarde u izveštavanju stranih medija.
Smajlović je međutim kritikovala zapad jer nije podržao medije i medijska udruženja prilikom donošenja zakona o informisanju 2009.godine da, kako je rekla, ne bi bila ugrožena tadašnja demokratska vlada.
Skup u organizaciji USAID-a i IREX-a završava se 2.oktobra panelima o društvenim mrežama i finansiranju lokalnih medija.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
