Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Različiti načini finansiranja javnih RTV servisa u regionu
|
|
|
|
Objavljeno : 17.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Javni RTV servisi u zemljama regiona finansiraju se mahom iz pretplate ili takse i prihoda od oglašavanja, a jedino u Crnoj Gori direktno iz budžeta. Građani regiona za javni RTV servis izdvajaju mesečno između tri i 12 evra. Zbog problema sa naplatom, plaćanje je u nekim zemljama vezano za račune za struju, telefon ili za porez. Crna Gora je iz istog razloga, pre više godina, prešla na finansiranje direktno iz budžeta, a u Hrvatskoj se nedavno pojavila ideja da se umesto TV pretplate plaća TV porez čija bi visina zavisila od prihoda.
Dok je u Crnoj Gori TV pretplata bila priključena na telefonski račun, naplata je dostizala jedva 60%, a kada je to prestalo, naplata je pala na simboličnih 10%. Vezivanje televizijske pretplate za račun za struju takođe se pokazalo kao neuspešno.
Prema sadašnjem zakonu, RTV CG dobija 1,2% sredstava opštih budžetskih prihoda, ali, kako objašnjavaju u toj medijskoj kući, ni to nije siguran model finansiranja. Primera radi, RTV CG sada godišnje dobija oko sedam miliona evra, dva miliona manje nego što je dobijala kad su opšte finansijske prilike u državi bile bolje.
Kad je punjenje budžeta slabije, automatski se smanjuju i sredstva koja se izdvajaju za potrebe javnog serisa, pa iz te kuće stoga predlažu model po kome bi se za potrebe javnog servisa izdvajalo 0,5% bruto društvenog proizvoda. Računa se da bi taj model bio prihvatljiv za standarde EU, da bi obezbedio stabilno finansiranje RTV CG i omogućio čak i određene investicije, recimo, u digitalizaciju televizijskog signala, što bi Crna Gora morala da završi do 2015.
U međuvremenu RTV Crne Gore je značajno smanjila broj zaposlenih, a nastoji da poveća i sopstvenu produkciju.
Opozicione političke stranke, kao i predstavnici nevladinog sektora u Savetu RTV CG, međutim, često kritikuju tu medijsku kuću zbog, kako se navodi,
velikog broja zaposlenih i programa koji navodno ne odgovara ulozi javnog servisa.
Hrvatska - pretplata i ograničeno oglašavanje
U Hrvatskoj javni RTV servis finansiraju građani putem mesečne pretplate koja iznosi 80 kuna (10,5 evra) i plaća se posebno, odnosno nije vezana za druge račune. Prema podacima Hrvatske radiotelevizije, građani plaćanjem pretplate u ukupnim prihodima HRT učestvuju oko 70%, dok prihodi od marketinga čine 30%.
Zakon o Hrvatskoj radioteleviziji kao javnom servisu koji se finansira i iz pretplate, ograničava oglašavanje na devet minuta po satu. Iz državnog budžeta mogu da budu finansirani neki projekti, poput programa za Hrvate izvan Hrvatske.
Iako se građani često žale na visoku naknadu za javni servis, od smanjenja naknade, bar za sad, neće biti ništa. Čelni ljudi HRT-a poručili su, međutim, više puta da neće biti ni povećanja cene.
Krajem prošle godine podigla se bura u javnosti pošto je glavni savetnik za medije Ministarstva kulture Milan Živković u medijima najavio reformu pretplate kroz novo medijsko zakonodavstvo, odnosno mogućnost uvođenja tzv. televizijskog poreza umesto pretplate.
On je tada rekao da pretplata neće biti ukinuta, ali da je više ne bi plaćali svi koji imaju TV prijemnik, niti bi svi plaćali isti iznos. Tako bi na primer visina pretplate zavisila od dohotka, a ne bi je plaćali, na primer, nezaposleni. Resorna ministarka demantovala je te navode, ističući da je medijska strategija tek u fazi izrade.
BiH - tri javna servisa, mala naplata pretplate
U BiH javni radio-televizijski sistem BiH ima tri emitera - Radio-televiziju BiH (BHRT), RTV Federacije BiH i RTV Republike Srpske, i svi se finansiraju od takse koja u čitavoj BiH iznosi 7,50 konvertibilnih maraka (3,75 evra), a prihodi se dele po posebnoj šemi.
RTV pretplata se prikuplja i deli u okviru entiteta, tako što 58% prikupljene pretplate iz RS, odnosno Federacije BiH, odlazi entitetskom javnom servisu, a 42% iz oba entiteta javnom servisu BiH. Pretplata se posebno prikuplja i u Distriktu Brčko i u celosti pripada javnom servisu BiH.
RTV taksa se u BiH naplaćuje putem računa za fiksnu telefoniju, a građani koji nemaju telefonski priključak ili imaju nove IPTV pakete, RTV taksu plaćaju direktno inkasantima entitetskih RTV servisa. Ta taksa je definisana kao porez za posedovanje radio ili TV prijemnika i niko ko u domaćinstvu poseduje radio ili TV prijemnik ne
može biti oslobođen plaćanja.
Zakon predvija da svako domaćinstvo mora da plati taksu za po jedan prijemnik, nezavisno od ukupnog broja prijemnika koje poseduje. U Odboru Javnog RTV sistema BiH nisu međutim zadovoljni ni postotkom naplate RTV takse, ni njenom visinom. Prema najavama javnih emitera, RTV taksa trebalo bi da iznosi najmanje 11 ili 12 maraka (5,5 ili 6 evra).
S druge strane, građani BiH su više puta izražavali nezadovoljstvo radom i programskim sadržajem javnih emitera, smatrajući da su oni politički zavisni, a ne servis građana, te da su često direktno izvor političke nestabilnosti.
Prošle godine je oko 130.000 nezadovoljnih građana u RS potpisalo peticiju tražeći da se građani oslobode plaćanja RTV takse, a slična akcija najavljuje se i u Federaciji BiH. U zapadnoj Hercegovini građani godinama masovno godinama ne plaćaju TV taksu, zahtevajući da se za njih formira poseban kanal na hrvatskom jeziku.
TV pretplatu je 2011. godine prestalo da plaća 60.000 domaćisntava u BiH, a 2012. godine je taj broj dodatno porastao. Predstavnici RTV BiH upozoravaju da će javni servis doživeti potpuni finansijski kolaps ukoliko se nastavi takav trend.
Ministar komunikacija BiH Damir Hadžić nedavno je najavio da je na pomolu rešenje za finansiranje javnih servisa u BiH, kada se pokrene proces digitalizacije, ali detalje rešenja nije precizirao.
U Sloveniji pretplata, u Makedoniji posebna taksa
Slovenački javni servis se finansira iz pretplate i prihoda od oglašavanja. Pretplata iznosi 12,11 evra mesečno, a obavezni su da je plaćaju svi koji imaju TV prijemnik.
U Sloveniji se pretplata plaća posebno, ali je registar TV pretplatnika vezan za registar korisnika električne energije. Polazi se naime od pretpostavke da svako ko ima struju ima i televizor, ali plaćanje TV pretplate nije obavezno ako korisnik da izjavu da ne poseduje televizor.
Protiv neplatiša se pokreće postupak uterivanja duga u skladu sa Zakonom o poreskom postupku, a vodi ga sama RTV, a ne sud. U tom postupku RTV Slovenije može izdejstvovati zaplenu novca i prihoda sa računa u bankama.
U Makedoniji se TV pretplata plaća kao radiodifuzna taksa koja iznosi 190 denara (oko tri evra). Taksa se plaća Poreskoj upravi kako bi se obezbedila što bolja naplata.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
