Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU traži da se ubrza medijska reforma
|
|
|
|
Objavljeno : 26.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je zabinuta zbog sporog donošenje medijskih zakona u Srbiji i poziva na ubrzanje tog reformskog procesa jer bi se svako dalje odlaganje negativno odrazilo na medije, rekao je 26. juna šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni (Luca Bianconi). On je u raspravi o medijskoj reformi u Srbiji rekao i da EU ohrabruje vlasti da nastave bez odlaganja sa povlačenjem iz vlasništva u medijima i da smatra da je pretplata model koji treba zadržati za finansiranje javnih servisa. U raspravi na skupu je ocenjeno da medijska reforma uveliko kasni i da mnoga ključna pitanja za funkcionisanje medija nisu rešena, kao i da nema političke volje za suštinske promene.
"Ovom prilikom moram da naglasim da smo pomalo zabirnuti zbog sporosti u procesu donošenja (medijskih) zakona", rekao je Bjankoni na konferenciji "Mediji između tranzicije i evropskih reformi" koji su organizovali Centar za spoljnu politiku i Francuski institut.
Bjankoni je rekao da je bilo planirano da se nacrt zakona o javnom informisanju nađe pred vladom u junu, što, kako je naveo, sada verovatno neće biti moguće, a u parlamentu u septembru. On je dodao da je to u odnosu na rokove iz akcionog plana za Medijsku strategiju kašnjenje od gotovo godinu dana ne računujući i devet meseci koliko je proces bio u zastoju zbog održavanja izbora i formiranja vlade.
"Naša je želja da se ovaj proces ubrza koliko je to moguće pošto medijska situacija nije nimalo ružičasta ni u finansijskom ni u profesionalnom pogledu", rekao je on i dodao da je medijska scena u Srbiji teško pogođena ekonomskom krizom i da bi svako dalje odlaganje reformi uticalo negativno na medije i zaposlene u medijima.
On je kao jedno od pitanja na čijem rešavanju Evropska unija insistira u medijskoj sferi, naveo vlasničku transformaciju medija, odnosno povlačenje države iz vlasništa u medijima. Prema njegovim rečima, u te medije se godišnje slije oko 20 miliona evra iz raznih budžet a takve subvencije bitno narušavaju principe konkurencije, dok medije dovode u zavisan položaj od izvršne vlasti.
"Naše očekivanje je da će novi medijski zakoni urediti ovu oblast i stvoriti jednake uslove za sve. Zbog toga je EU snažno podržala opredeljenje države da se povuče iz vlasništva u medijima i mi je ohrabrijemo da bez odlaganja nastavi u tom pravcu", rekao je on.
Kako je istakao, prelazak na projektno finansiranje od januara 2014, sprovođenje javnih i transparentnih konkursa dostupnih medijima pod istim uslovimama i prestanak budžetskog subvencionisanja su od izuzetne važnosti za uvođenje reda na medijskoj sceni.
Zadržati pretplatu
On je rekao da i Delegacija EU u Srbiji s pažnjom prati diskusiju o javnim servisima, odnosno o modelima njihovog finasiranja i istakao da su nezaivsnost i objektivnost javnih servisa među najvažnijim prinicipima u zemljama EU.
"Imajući u vidu iskustva pojedinih zemlja koji su sa sistema pretplate prešle na direktno budžetsko finansiranje, naša preporuka je da se ne opredeljuje za taj model", rekao je on.
Bjankoni je rekao da takav model može da dovede do smanjenja nezavisnosti javnih serivsa, jačanja političkih uticaja na uređivačku politiku i finansijske zaivsnost i nesigurnosti s obzirom na budžetski deficit.
Umesto toga, treba unaprediti i osavremeniti sistem pretplate i učiniti ga efikasnijim, rekao je Bjankoni i dodao da je pretplatu moguće dopunjavati budžetskim sredstvima samo u ograničenom periodu dok se ne uspostavi stabilan i efikasan sistem naplate pretplate.
Istakao je i da građani moraju postati svesni da plaćanjem preptlate utiču na slobodu javnog serivsa.
Problem curenja informacija
Bjankoni je kritikovao "curenje informacija iz policije, praosuđa i državnih ustanova uopšte u pojedine medije", navodeći da se neretko u medijima pojavljuju i stenogrami sa saslušanja osoba osumnjičenih za neka krivična dela ili koje su samo pod istragom.
"Ovakva praksa, a imamo utisak da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije od istraživačkog rada novinara, bitno narušava kredibilitet sudstva i istražnih organa", rekao je on.
Takvom praksom, upozorio je, narušavaju se i ljudska prava i pretpostavka nevinosti, a to je i vid pritiska na sudstvo i nezaivsnost istražnog procesa. U nekim slučajevima narušava se i privatnost i poverljivost ličnih podataka koje u medije sitžu iz državne ustanove koja je zaudžena da štiti njihovu poverljivost, dodao je Bjankoni.
"Ovakve medijske igre nalaze se na granici krivičnog dela i ne postoji interes javnosti koji bi tako nešto opravdao", rekao je on.
Bjankoni je ukazao i na praksu korišćenja vlasništva u medijima za instrumentalizaciju, odnosno zloupotrebu medija za promociju ličnih interesa i obračune sa protivnicima.
"Sve to govori u prilog tome da u Srbiji ima prostora za reforme, da se moraju uvesti čvršći standari u rad državnih organa koji ne smeju biti zloupotrebljeni za sticanje političkih poena i diskreditaciju protivnika", rekao je on.
Bjankoni je rekao i da ima mnogo prostora za reagovanje regulatornih i samoregulatornih tela, novinarskih udruženja i javnosti uopšte na neprimeren medijski sadržaj.
On je rekao da se pridružuje nedavnom apelu zaštitnika građana Saše Jankovića koji je upozorio da se zahuktalom tabloidizacijom medijskog prostora krše ljudska prava, urušava vladavina prava, devalvira borbu protiv korupcije i umanjuje poverenje u institucije.
Bjankoni je istakao da je medijska reforma "visoko na evropskoj agenda EU u Srbiji" i podsetio da je EU izdvojila i znatna sredstva za sprovođenje medijske strategije i zakona koji u toj oblasti treba da se usvoje.
Pektović: Opredeljeni smo za evropske standarde
Ministar kulture i informisanja Srbije Bratislav Petković rekao je na skupu da će država u okviru pridružavanja EU "osigurati zakonske i podzakonske okvire za ravnopravni tremtan medija i njihovo, ničijim uticajima opterećeno delovanje". Petković je istakao da puna sloboda delovanja medijske sfere u skladu sa evropskim i svetskim standardima ne sme biti dovedena u pitanje.
"Ne treba očekivati da će se postojeće stanje u medijima Srbije brzo izmeniti ali će, imajući u vidu iskustva drugih država, promene postepeno uticati na konsoldaciju ovog dela javnog života zemlje", rekao je Petković.
Francuski ambasador u Beogradu Fransoa-Gzavije Denio je rekao da da se razvoj reforme medija u Srbiji pažljivo prati i ukazao na pojedine nedostake u medijskoj oblasti i planirane korake. Kako je naveo, EU će pažljivo pratiti osetljivo pitanje konkurencije na tržištu, uključujući status Tanjuga, a kao jedan od ključnih problema u medijskoj sferi izdvojio je pitanje transpretnosti vlasništa.
Denio je rekao da se često dešava da se reforme dobro pripreme a da se sledećoj vladi ostavi da je sprovede i naglasio da treba prekinuti sa takvom praksom, posebno jer Srbija već godinu dana ima status kandidata i treba da uskoro, najkasnije u januaru, počne i pregovore o članstvu.
"Potrebne su dobre i stabilne reforme a ne samo obećanja", naglasio je on i dodao da EU nema pravnu tekovinu u oblasti medija ali da ima više dobrih praksi koje mogu biti korisne za Srbiju.
Denio je kritikovao kašnjenje u digitalizaciji i izrazio spremnost Francuske da podrži rad Komisije za istraživanje ubistva novinara.
Šefica odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji Dragana Solomon ocenila je da se reforma medijske oblasti u Srbiji nalazi u fazi početka "građevinskih radova", da je vremena malo i da država mora da što pre donese stratešku odluku i dobro razmisli o modelu privatizacije medija.
Sekulić: Nema više vremena
Direktor Novinske agencije Fonet Zoran Sekulić je rekao da je vreme za medijsku reformu potrošeno i izdvojio je tri grupe problema - drastično kašnjenje medijske reforme, nepoznanicu kakav će nacrt zakona o javnom informisanju biti dat na usvajanje i vrlo lošu ekonomsku situaciju.
On je izrazio bojazan da će se zbog kašnjenja u usvajanju medijskih zakona odložiti i prestanak direktnog budžetskog finansiranja i prelazak na projektno finansirnaje medija, planiran za 1. januar 2014. godine. "Ova kupovina vremena celu priču polako iz stručnih i medijskih voda - kako se tema medijskih reformi približava vladi i skupštini, uvodi u političke vode", dodao je Sekulić.
On je rekao da se ni tri meseca od završetka javne rasprave ne zna koja je verzija nacrta zakona o javnom informisanju aktuelna. Sekulić je rekao da bi predstavnici struke trebalo da se još jednom sastanu sa predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja sledeće nedelje pre nego šta nacrt zakona ode prvo na uslagašavanje drugim ministarstvima a zatim i na sednicu vlade.
On je upozorio da se zbog sporog proces reformi u oblasti medija može desiti da pojedini mediji ne dočekaju bolji normativni okvir za rad.
Marković: Odsustvo političke volje
Direktorka Novinske agencije Beta Ljubica Marković ocenila je da je kasno ali da "možda nikada nije prekasno" za neki bolji zakonski okvir za medije, kao i da je neprocenjiva šteta već učinjena u porteklih 13 godina.
Markovićeva je navela da je srpsko medijsko zakonodavstvo nepotpuno, kontradiktorno i zastarelo a da je definisanje novih zakona mukotrpan proces sa promenljivim rezultatom.
"Harmonizacija sa evropskom regulativom teško napreduje i samo uz stalni pritisak i uslovljavanje", rekla je ona i dodala da se lako odustaje od reformi i da nema političke volje da se stvari zaista promene.
"Neizbežan je utisak da politička klasa želi i očekuje da stvari u sferi medija budu čiste i jednostavne - s jedne strane poslušni mediji, s druge, uticajne grupe i pojedinci, i država kao partner", rekla je ona.
Markovićeva je rekla da nema nikakve promene u sistemu finansiranja medija, navodeći da Beta i Fonet ulažu već godinama protest zbog neravnopravnog položaja Tanjuga.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
