Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poziv investitorima za privatizaciju više od 60 medija
|
|
|
|
Objavljeno : 15.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Agencija za privatizaciju objavila je 15. avgusta poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju više od 60 medija u Srbiji. Na ovoj listi za sada nema medija koji nikada nisu bili u proceduri za privatizaciju, poput novinske agencije Tanjug. Poziv je raspisan na osnovu novog Zakona o javnom informisanju kojim je predviđeno da svi mediji osim javnih servisa RTS i RTV budu privatizovani do jula 2015. Može se očekivati da će Brisel pomno pratiti primenu zakona, s obzirom na to da su izlazak države iz medija i transparentnost finansiranja uvršteni među prioritete u izveštaju o skriningu za poglavlje 23 u pristupnim pregovorima sa EU o pravosuđu i ljudskim pravima.
Agencija za privatizaciju objavila je 15. avgusta poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju više od 60 medija u Srbiji.
Među medijima za koje je objavljen poziv nema novinske agencije Tanjug, koji dobija subvencije od skoro dva miliona evra godišnje i koji bi takođe trebalo da bude privatizovan, kao ni Međunarodnog radija Srbije.
U Agenciji za privatizaciju su Beti rekli da Tanjug nikad nije bio u portfelju Agencije, tako da nema osnova da ta institucija spovodi prodaju Tanjuga.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture, zadužen za medije Saša Mirković ranije je kazao da Tanjug nije izuzetak od ostalih medija u kojima je država u (su)vlasničkom odnosu i odakle bi trebalo da se povuče u zakonom predviđenom roku.
Prema novom Zakonu o javnom informisanju, koji je stupio na snagu 13. avgusta, mediji koji to do sada nisu učinili treba da podnesu inicijativu za privatizaciju u roku od mesec dana.
Prema Zakonu, odluku o metodu privatizacije Agencija će doneti u roku od 90 dana od dana podnošenja inicijative.
Rok za privatizaciju medija u vlasništvu države, pokrajine i lokalne samouprave je 1. jul iduće godine, a od tog dana biće zabranjeno finansiranje medija iz javnih prihoda. Umesto toga, biće uveden princip projektnog finansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.
Ukoliko mediji ne budu privatizovani do 1. jula 2015. godine, njihov kapital će biti prenet zaposlenima i to bez naknade, predviđeno je zakonom. Ako zaposleni, međutim, ne budu prihvatili besplatne akcije svojih medija, to glasilo će prestati da postoji i biće brisano iz Registra medija.
Na listi medija, koji su među 502 preduzeća za koja je raspisan poziv, nalaze se i izdavači uglednih dnevnika Politika i Dnevnik, lokalnih štampanih medija poput Glasa Podrinja, Pančevca i kruševačke pobede.
Poziv je objavljen i za regionalne javne servise poput Studija B i RTV Kragujevac, Pančevo i Vranje, a tu su i novosadska televizija Apolo, televizije Pirot, Smederevo, kao i preduzeća za radio program Zrenjanin, Subotica i Požarevac.
Zainteresovani za kupovinu medija na internet sajtu agencije mogu pronaći podatke o imovini, vlasničkoj strukturi, eventualnim gubicima iznad visine kapitala, broju zaposlenih, ranijim privatizacijama i preuzeti finansijske izveštaje.
U državnom vlasništvu za sada je 81 medij, a predviđeno je da se privatizacija završi do jula 2015.
Izlazak države iz medija kao prioritet
Izlazak džave iz medija je jedan od prioriteta Brisela, što je potvrdio i izveštaj sa skrininga za poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava.
Srbiji se u ovom izveštaju preporučuje da izradi akcione planove u kojima će predvideti reviziju i izmenu zakonskog i institucionanog okvira za zaštitu medijskih sloboda primenom Medijske strategije sa ciljem da se državno finansiranje na odgovarajući način reguliše i da se stane na kraj državnoj kontroli medija.
Skrininzi za to poglavlje su održani i izveštaj sačinjen pre donošenja novih medijskih zakona, koji su stupili na snagu 13. avgusta i kojima se predviđa izlazak države iz medija i projektno finansiranje. Ipak, iako već dobrim delom prevaziđene, ove preporuke za medijsku zajednicu mogu da imaju značaj jer treba očekivati da će EU pomno pratiti i primenu zakona.
Brisel je od vlasti zatražio da kroz akcione planove predvide i način da se garantuje zaštita novinara od pretnji i naslja, posebno kroz efikasne istrage i stroge kazne koje bi obeshrabrile eventualne počinioce.
Potrebno je, kako se ističe, preduzeti hitne mere da se zaustavi i curenje informacija medijima o krivičnim istragama koje su u toku ili u planu.
Izveštajem je obuhvaćeno i pravosuđe i zaštita ljudskih i manjinskih prava, što takođe spada u poglavlje 23.
Izveštaj je objavljen na sajtu Evropske komisije, a konačni izveštaj sa zaključkom zemalja članica da li je zemlja spremna za otvaranje poglavlja ili ne, još nije objavljen. Nije realno očekivati da će poglavlje 23 biti otvoreno ove godine, pogotovo s obzirom na to da će Srbija gotovo izvesno dobiti uslove koje treba da ispuni da bi ono bilo otvoreno.
Za sada je pokrenuta procedura za otvaranje poglavlja 32 o finansijskoj kontroli, iako datum otvaranja ovog poglavlja još nije utvrđen, a sastanci u okviru skrininga održani su za više od polovine poglavlja.
Izvor: S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
