Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Velike štete od zagrevanja okeana
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Globalno zagrevanje više nego ikada ugrožava okeane, doprinosi širenju bolesti među životinjama i ljudima, i utiče na riblji fond i useve, što ugrožava sistem snabdevanja hranom u svetu. U istraživanju Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) navodi se da zagrevanje okeana izaziva ekstremne vremenske prilike, poput učestalijih oluja, ali i smanjenja i povećanja padavina u nekim delovima sveta.
Istraživanje u kome je učestvovalo 80 naučnika iza 12 zemalja, sadrži nalaze o uzrocima, posledicama, razmerama i uticaju zagrevanja okeana na morske vrste, ekosisteme i koristi od okeana za ljude.
"Zagrevanje okeana je jedan od najvećih, skrivenih izazova ove generacije, i jedan od izazova za koji smo potpuno nespremni", rekla je generalna direktorka IUCN Inger Andersen.
Oblasti pod vodom na planeti su apsorbovale više od 93% dodatne toplote koja je stvorena zbog zagrevanja od 1970-tih godina.
Zahvaljujući tome se na kopnu manje oseća toplota, ali se radikalno menja ritam života u okeanima, rekao je Den Lafoli, jedan od glavnih autora izveštaja koji je 5. septemba objavljen pod naslovom "Objašenjnja o zagrevanju okeana".
Istraživanje koje obuhvata sve važnije morske ekosisteme, od mikroba do kitova, pokazalo da meduze, kornjače, ptice i planktoni migriraju ka polovima i hladnijima oblastima, pomerajući se i za 10 stepeni geografske širine.
Ove migracije uticale su na lokalne vrste kornjača i morskih ptica i na razmnožavanje morskih sisara, navodi se u izveštaju.
Migracije zbog klimatskih promena odvijaju se "1,5 do pet puta brže nego na kopnu", rekao je Lafoli.
"Tek kada imamo kompletan uvid, shvatamo koliko su zabrinjavajuće i sveobuhvatne posledice", rekao je Lafoli.
U istraživanju se ukazuje i da zagrevanje okeana utiče na širenje bolesti u životinjskom i biljnom svetu, kao i na lakše prenošenje patogena na ljude putem toplije vode.
Patogeni agensi poput bakterije koja prenosi uzročnike kolere ili širenja ostrovnih algi, mogu da izazovu neurološke bolesti poput ciguatera trovanja. To trovanje nastaje nakon unošenja toksina koji se mogu naći u ribama iz tropskih mora, a kome doprinosi zagrevanje.
Takođe, zagrevanje okeana uništava rekordnim tempom koralne grebene, što za posledicu ima smanjenje broja riba koje ostaju bez prirodnog staništa.
Taj proces je vidiljiv u istočoj Africi i u zapadnom delu Indijskog okeana, dok se u jugoistočnoj Aziji očekuje da se zbog promene u rasprostranjenosti riba ulov smanji za između 10 i 30% do 2050. u odnosu na period 1970-2000.
Izveštaj sadrži podatke koji pokazuju klimatsko zagrevanje utiče na vremenske podatke i izaziva sve više oluja. Broj jakih uragna raste po stopi od 25 do 30% po stepenu globalnog zagrevanja.
Zagrevanje okeana dovelo je i do povećanja padavina u oblastima koje se nalaze 30 do 60 stepene severno i južno od Ekvatora, i monsunskim oblastima.
S druge strane, ta pojava je dovela do smanjenje padavina u različitim suptropskim regionima, što će uticati na prinos useva u važnim poljoprivrednim regionima, poput Severne Amerike i Indije, upozorava se u izveštaju.
Posledice se mogu ublažiti kroz smanjenje emisija sa efektom stakle bašte. "Moramo drastično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte", rekao je Karl Gustaf Lundin, direktor za morski i polarni program u IUCN-u.
"Nema nikakve sumnje da smo mi uzrok svega toga. Znamo koja su rešenja", dodao je on.
Izvor: AFP, EurActiv.rs
Foto: Freeimages.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
