Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU pokrenula fond za energetsku efikasnost
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 EU je 1. jula osnovala fond od 265 miliona evra iz koga će se finansirati projekti energetske efikasnosti (EEEF). Fond će finasirati tržišno održive projekte a sredstva će biti obezbeđena iz nepotrošenih fondova EU uspostavljenih tokom ekonomske krize 2008. Osim Evropske komisije i Evropske investicione banke (EIB) u fond će uložiti i italijanska banka Kasa depoziti e presiti (Cassa Depositi e Presiti; CDP) a fondom će upravljati Dojče banka (Deutsche).
Fond je osmišljen kao finansijski instrument putem kojeg bi se pozajmljivala sredstva za projekate energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije koji nisu u stanju da ponude kratkoročan povraćaj novca pa bi prema tome teško pronašli investitora na otvorenom tržištu. Takvu koncepciju EU je donela posle dosta konsultacija među državama clanicama, a predviđeno je da se kroz fond ujednače državne i privatne investicije da bi države EU lakše sprovodile strateški cilj Evropa 2020 o uštedi energije i smanjenju emisija štetnih gasova.
Evropska komisija će uložiti 125 miliona evra, EIB 75 miliona, italijanska banka CDP, koja je u većinskom vlasništvu države, uložiće 60 miliona dok je Dojče banka izabrana da upravlja fondom a uložiće 5 miliona.
"Radeći zajedno na energetskoj efikasnosti, javni i privatni sektor mogu zajednički da postignu mnogo više nego svaki pojedinačno. Ponosni smo što smo izabrani da upravljamo Evropskim fondom za energetsku efikanost i nadamo se da ćemo u saradnji sa nasim partnerima uskoro imati prilike da predstavimo prve investicije", rekao je Kajo Koh-Vezer (Caio Kohe-Weser), potpredsednik Dojče banke.
Background Evropska komisija je predložila u januaru 2009. da se pet milijardi evra izdvoji za projekte namenjene uglavnom smanjenju emisije štetnih gasova, izgradnji vetrogeneratora na moru i uvođenju infrastukture za internet u ruralnim područijima.
Posle dugih rasprava odlučeno je da se 2,35 milijardi uloži u distributivnu mrežu za gas i struju, 565 miliona za izgradnju vetrenjača na moru a jedna milijarda za prikupljanje i skladištanje štetnih gasova. Ipak, posle primedbi poslanika Evropskog parlamenta da energetska efikasnost nije dovoljno zastupljena u planu, dogovoreno je da sredstava koja budu preostala u 2010. budu usmerena u projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Fond će razviti kriterijume u okviru kojih će osim energetske efikasnosti biti moguće finansiranje i sistema za poizvodnju električne energije i grejanje, kao i decentralizovanih obnovljivih izvora energije, ekološkog gradskog pevoza i sličnih projkata koji doprinose uštedi energije i manjem zagađenju.
Ipak, upravljenje investicijama u sektoru u kome će poslovati fond, neumitno sa sobom vuče rizike da se neke od uloženih investicija neće vratiti a najveći rizik od ulagača preuzeće Evropska komisija.
Struktura fonda je organizovana tako da javni sektor preuzima najveći rizik u ulaganju dok će EIB, Dojče banka i CDP biti na srednjem nivou, a takva struktura treba da ubedi investitore da se pridruže, objasnio je Koh-Vezer tokom predstavljanja fonda u Briselu.
Osnivači procenjuju da bi početni iznos od 265 miliona evra mogao da se uveća i do 800 miliona privatnim investicijama koje bi se pridružile. "Neću govoriti o 'neuspesima na tržištu' ali postoji mala siva zona", rekao je Filip Mejstad (Philipe Meystad), predsednik EIB, i dodao "postoje neki projekti koji će se isplatiti kasnije nego što to investitori očekuju".
Ipak, pored ekonomog aspekta realizacija ciljeva energetske efikasnosti ostaje na prvom mestu, što je podvuka i Mejstad rečima: "Najvažniji rezultat koji očekujemo je ušteda energije".
Izvor: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
