Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Uskoro novo mišljenje o nacrtu zakona za uštedu energije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nacrt zakona o racionalnoj upotrebi energije ponovo je upućen na mišljenje ministarstvima i odgovor se očekuje uskoro, rekao je 16. septembra pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Miloš Banjac. Ministarstvo finansija Srbije je prethodno dalo negativno mišljenje o nacrtu zakona koje se, pre svega, odnosilo na uvođenje sistema energetskog menadžmenta i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost. Na forumu o energetskoj efikasnosti i energiji iz obnovljivih izvora Banjac je rekao da su ti mehanizmi važni za ostvarivanje ciljeva Srbije u uštedi energije.
"Predložena rešenja o racionalnoj upotrebi energije po drugi put su poslata ministarstvima na usaglašavanje i očekujem da ćemo za jednu ili dve nedelje dobiti njihova mišljenja, da bi zakon mogao da prođe u potpunosti", rekao je Banjac na forumu o energetskoj efikasnosti i obnovljivoj energiji u Privrednoj komori Srbije.
On je ocenio da u obezbeđivanju veće energetske uštede važnu ulogu treba da ima Fond za energetsku efikasnost i sistem energetskog menadžmenta. Podsetio je da je rok za osnivanje Fonda do 2012. godine i ocenio je da su ovo "poslednji trenuci" da se to učini.
Banjac je rekao da je sporno pitanje prikupljanja sredstava za Fond i naveo da su predviđena tri stalna načina finansiranja Fonda od kojih je najspornije uvođenje naknade za električnu energiju, naftu i gas. Prema njegovim rečima, druge dva načina finansiranja - uvođenjem naknade za proizvođače i uvoznike energetski neefikasnih uređaja i opreme, bila su manje sporna.
Cilj Srbije je da do 2020. ostvari uštedu energije od 9% a 2012. 1,5%, rekao je Banjac na forumu koji je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) pod pokroviteljstvom Ministarstva infrastrukture i energetike i u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost i Privrednom komorom Srbije. Na skupu je predstavljen Vodič za izvore finansiranja energetkse efikasnosti i obnovljivih izvora, u izdanju CEDEF-a.
Banjac je istakao da cilj nije da Fonda u potpunosti preuzme sredstva namenjena finansiranju projekata energetske efikasnosti veća da ih bolje usmerava u skladu sa ciljevima države. Dodao je da Fond neće sprečiti razvoj slobodnog tržišta.
On je rekao da je važan i sistem za praćenje rezultata a to će se omogućiti uvođenjem energetskog menadžmenta odnosno energetskih menadžera u opštine koji će izveštavati o rezultatima.
Pomoćnik ministra infrastrukture i energetike je rekao da je ulaganje u energetsku egikasnost isplativo i da se investicije mogu isplatiti za tri do pet godina ili u slučaju složenijih projekata za 10 godina.
Savetnik u Agenciji za energetsku efikasnost Dimitrije Lilić podsetio je da je 2011. godina energetske efikasnosti u Srbiji i ocenio da energetska efikasnost podrazumeva modernizaciju koja zahteva mobilizaciju značajnih finansisjkih sredstava.
Koordinator projekta za održivi razvoj u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Darinka Radojević je rekla da Nacionalnom strategijom održivog razvoja nisu predviđena posebna sredstva za finasiranje projekata održivog razvoja u koji spadaju i energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Radojevićeva je rekla da je to i praska u svetu i da se sredstva obezbeđuju iz državnih i lokalnih budžeta, donacija, razvojnih fondova, kredita i drugih načina finansiranja.
Ona je rekla da je bilo planirano da se do 2011. povećaju izdvajanja za održivi razvoj na 1,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, od čega bi jedan odsto bio namenjen velikim projektima. Prema njenim rečima, oko 52% Akcioni plana za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja je ostvareno do 2009. zbog nedostatka sredstava a učinak se poboljšao za 10 procentnih poena u 2010. zahvaljujući boljem planiranju.
Navela je da je Hrvatskoj za usaglašavanje sa standardima EU u oblasti životne sredine bilo potrebno između 10 i 15 milijardi evra, a da se sredstva obezbeđuju većinom iz fondova EU i kroz investicije. Ocenila je da je u načinu finansiranju slična situacija i u Srbiji i da će se i Srbija u narednom periodu najviše oslanjati na sredstva EU.
Radojevićeva je rekla da postoji i mogućnost da se i građani i domaćinstva opterete taksama u cilju uštede energije ali je ocenila da se ta mogućnost mora vrlo postepeno uvoditi zbog teške socijalne situacije. Kao primer je navela Crnu Gora koja je, prema njenim rečima, uvela ekološku taksu za građane ali je zatim odustala od dela taksi i sredstva će nadoknaditi iz EU.
Petar Spasić iz sektora za fondove i razvojnu pomoć Kancelarije za evropske integracije je rekao da je za obezbeđivanje sredstava iz fondova EU ključno planiranje i ukazao na značaj planiranja i usklađivanja različitih izvora finansiranja za projekte.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
