Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija zaostaje za EU u racionalnoj upotrebi energije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija ne troši mnogo energije po stanovniku u poređenju sa članicama Evropske unije, ali problem predstavlja to što je ne koristi racionalno. Srbija je oko dva do dva i po puta neefikasnija, od najrazvijenijih zemalja EU, rekao je zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić. To znači da po jedinici bruto domaćeg proizvoda potroši dva i po puta više energije. Jedan od glavnih razloga za velike gubitke energije je loša izolacija u zgradarstvu, ukazano je na skupu koji je organizovan povodom Svetskog dana energetske efikasnosti. Na skupu je kompanija Henkel Ceresit najavila nova ulaganja u Srbiju, odnosno izgradnju fabrike u Inđiji koja bi trebalo da bude regionalni centar za proizvodnju fasadnog maltera.
Stanje u oblasti energetske efikasnosti bi trebalo da se poboljša u Srbiji primenom usvojenih zakona, a za institucije i kompanije je posebno važno da se pripreme za izradu projekata kako bi mogli da konkurišu za različite fondove, ukazano je na skupu koji su organizovala Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost.
Predsednica Upravnog odbora CEDEF-a Jovanka Arsić-Karišić je rekla da, dok se u Evropskoj uniji u zgradama troši 137 kilovata po kvadratnom metru, u Srbiji potrošnja iznosi 200 kilovata po kvadratnom metru. Kao osnovni razlog za te razlike navela je probleme sa izolacijom u Srbiji.
Udeo zgradarstva nastavlja da raste u ukupnoj potrošnji energije u Srbiji i sada iznosi 48% zajedno sa poljoprivredom i javnim i komunalnim delatnostima, rekao je zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić. "Prema najnovijem bilansu, to se opet malo povećalo, negde na 48%, zajedno sa poljoprivredom i javnim i komunalnim delatnostima bilo je 40 %, pa 45%", rekao je on na skupu.
Problem u Srbiji predstavlja i veliki utrošak energije u proizvodnji: u nekim kompanijama udeo troškova za energiju u ukupnim troškovima proizvodnje iznosi i preko 50%, rekao je Kovačić za EurAktiv. "Troškovi za energiju zauzimaju značajno mesto - čak i preko 50% u proizvodnim troškovima ide na troškove za energiju, što mislim da je zaista previše", rekao je on.
Ne trošimo mnogo, ali trošimo neracionalno
Kovačić je rekao za Betu da Srbija ne troši puno energije u količini ili po stanovniku. "Trošimo po glavi stanovnika tri puta manje od najrazvijenijih zemlja EU, čak i od Slovenije dva puta manje. To govori da je naša industrija nerazvijena", rekao je Kovačić.
On je rekao da je problem u stepenu racionalnosti korišćenja energije, odnosno energetskom intenzitetu. "Sada smo trenutno oko dva do dva i po puta neefikasniji u pogledu tog indikatora u odnosu na najrazvijenije zemlje EU", rekao je on.
Kovačić je rekao za EurAktiv da se u Srbiji ne vodi zvanična statistika o energetskom intenzitetu koji služi kao pokazatelj energetske efikasnosti privrede, ali je dodao da se time bave različite institucije, uključujući nadležna ministarstva i Agenciju. On je ocenio da bi taj indikator uskoro mogao biti i formalno uključen, pošto se statistika uskladi sa metodologijom evropske službe za statistiku Eurostat.
On je objasnio da se energetski intenzitet može izračunati za državu, ali i za grad, region ili kompaniju. Na taj način se, prema njegovim rečima, može videti koliko se energije upotrebi da bi se proizveo neki proizvod. "Onda možemo da se tu poredimo kao kompanija sa drugim kompanijama kako u Srbiji tako i u Evropi. I onda bi menadžment kompanije trebalo da reaguje i da smanji te troškove za energiju", rekao je on.
Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost je rekao na skupu da očekuje da sa primenom odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative koja je doneta stanje počne da se poboljšava. On je istakao da je potrebno usvojiti i zakon o racionalnoj upotrebi energije, čiji predlog je pripremljen.
Kovačić je rekao na skupu da je bitno da lokalne samouprave razviju kapacitete za pripremu projekata za energetsku efikasnost, a kompanije da se informišu o izvorima finansiranja, kako bi mogli da iskoriste različite fondove, uključujući pretpristupne fondove i one koji se odnose na prekograniču saradjnu, ali i druge međunarodne fondove.
On je rekao za Betu da uvođenje energetskog menadžera na nivou lokalnih samouprava, koji bi se bavio energetskom efikasnošću i olakšao pristup sredstvima iz evropskih fondova, omogućio uštedu opštini od najmanje pet evra po glavi stanovnika godišnje.
U Srbiji od ukupno 168 opština, oko 20 njih ima energetskog menadžera.
Henkel planira novu fabriku u Inđiji
Pokrovitelj skupa, kompanija Henkel Ceresit najavila je da planira nastavak ulaganja u Srbiju izgradnjom fabrike fasadnih maltera u Inđiji u koju bi naredne godine trebalo da uloži od 15 do 20 miliona evra i zaposli oko 50 ljudi."Planiramo da otvorimo fabriku koja će biti regionalni centar za proizvodnju fasadnih maltera za ceo Balkan, odnosno zemlje bivše Jugoslavije, Rumunuju, Bugarsku, ali i Mađarsku, Češku i Slovačku, što je tržište od više desetina miliona stanovnika", rekao je novinarima izvršni direktor u Henkela Srbija Jovan Šarenac.
Prema njegovim rečima, u toku su "inicijalni pregovori" sa lokalnom samoupravom Inđije i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).
"Okvirna vrenost investicije u prvoj fazi, jer će se raditi u segmentima, iznosi od 15 do 20 miliona evra, sa mogućnošću da se ta investicija fazno povećava", rekao je on i dodao da su projektovani kapaciteti oko 50.000 tona robe godišnje. Šarenac je kazao da ukoliko sve bude dogovoreno, izgradnja fabrike koja će raditi fasadne maltere po novoj tehnologiji, može da počne već naredne godine.
"Nova fabrika u Inđiji će biti potpuno autoamtizovana, ali bitno je da ćemo uspeti da zaposlimo oko 50 novih radnika", rekao je on i podsetio da "Henkel spada u najveće nemačke investitore u Srbiji, koji je od 2002. do danas uložio više od 84 miliona evra".
Dodeljene nagrade novinarima
Na skupu su dodeljene nagrade novinare za izveštavanje na temu "Izolacija u zgradarstvu i energetsku efikasnost". Na konkurs se prijavilo 18 novinara iz 14 redakcija, sa ukupno 28 priloga.
Prvu nagradu je dobila novinarka Radio-televizije Srbija Slavica Gligorović za prilog "Lepe kuće Srbije" o novim seoskim kućama u Srbiji i energetskoj efikasnosti.
Drugu nagradu je dobila novinarka užičke TV Lav Biljana Kuzmanović za prilog "Prva u Užicu"o izgradnji zgrade u tom gradu po najvišim standardima energetske efikasnosti i uz upotrebu obnovljivih izvora energije.
Treću nagradu je dobio novinar Radio-televizije Vojvodina Marko Jakovljev za prilog "Energetski doktori za energetsku efikasnost" o mogućnosti merenja energetske efikasnosti u zgradama pomoću termalnih zgrada.
Potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Jelka Jovanović ocenila je da se sve više novinara uključuje u praćenje ove teme, i istakla da mediji imaju važnu ulogu u povećanju svesti o energetskoj efikasnosti jer emituju poruke koje se najlakše primaju. Ona je ocenila da bi bilo korisno da se spotovi o uštedi energije emituju ne samo kada je kriza, kao što je bilo ove zime, već i u dužem periodu.
Izvor: Euractiv.rs i Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
