Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Borba oko novih mera energetske efikasnosti u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.11.2011. | Ažurirano : 07.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Neke članice EU osporavaju ciljeve predložene u nacrtu nove direktive o energetskoj efikasnosti, a Velika Britanija i Holandija čak traže da se neke odredbe izbrišu u potpunosti. U planu je da se iz najnovijeg nacrta izbriše i jedna od ključnih odredbi koja je predviđala da članice godišnje obnove 3% javnih zgrada, kao i da se proširi mogućnost izuzeća od obaveza. Razlog tome su, prema izvorima u EU, budžetska ograničenja prouzrokovana krizom.
Diplomata EU koji je uključen u razgovore o novoj direktivi u oblasti energetske efikasnosti rekao je za briselski EurAktiv da je izmena u vezi sa obnovom javnih zgrada zatražena zbog "trenutnih budžetskih organičenja u članicama". "Zbog toga, članice postavljaju mnoga pitanja o tome kakve će posledice imati ova konkretna odredba", rekao je taj diplomata i dodao da su u opticaju različita mišljenja o tome kako bi to moglo da se promeni.
Zgrade učestvuju sa 40% u potrošnji primarne energije u Evropi, a njihov udeo u emsiji ugljen dioksida je 36%.
Prema prvobitnom predlogu, koje je 22. juna predstavila Evropka komisija, javni sektor bi moraao da kupuje energetski efikasne zgrade, proizvode i usluge i da postepeno smanji potrošnju energije u svojim prostorijama tako što će svake godine obnoviti najmanje 3% imovine.
Prvobitnim predlogom bile su obuhvaćene samo javne zgrade, a mogućnost izuzeća je bila predviđena u slučaju smeštaja socijalno ugroženog stanovništva i prostora manjih od 250 kvadratnih metara, poput pošta. To je značajno s obzirom da je u javnom vlasništvu u Evropi 12% stambenog sektora. Revidirani dokument predlaže da se mogućnost izuzeća proširi na zgrade do 500 kvadratnih metara. Izuzeća podrazumevaju da članice mogu da na drugi način ostvare uštede.
Background Ostvarivanja ušteda u energiji od 20% do 2020. jedan je od ciljeva EU, pored povećanja udela onbovljivih izvora energije za 20% i smanjenja emisije štetnih gasova za 20% u odnosu na nivo 1990.
Za razliku od ta dva cilja, ciljevi u oblasti energetske efikasnosti do sada nisu bili obavezujući i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je u januaru ocenio da je to razlog zbog koga se ti ciljevi ne ostvaruju u dovoljnoj meri. Evropa komisija je 22. juna predstavila novi set mera u oblasti energetske efikasnosti.
Prema procenama Evropske komisije, do 2020. ovim tempom biće ostvarene uštede od u proseku 10% u EU, s tim što je Britanija na putu da ostvari uštedu od samo 9%. a Nemačka 14%.
Druga izuzeća, poput onog koji se odnosi na energetske kompanije čiji je zadatak da ostvare energetske uštede od 1,5% godišnje kod krajnjih korisnicika, proširena su i na mala preduzeća koja zapošljavaju 50 ljudi i zarađuju najviše 8 miliona evra godišnje. Ranije je ta mogućnost bila predviđena za kompanije koje su zapošljavale manje od 10 osoba i imale godišnje prihode od dva miliona evra.
Prema prvobitnom predlogu, energetske kompanije će biti obavezne da svake godine uštede 1,5% energije koju prodaju tako što će primenjivati mere energetske efikasnosti poput unapređenja sistema grejanja, postavljanja dvostrukih prozora i sanacije krovova kod korisnika. Članice EU, međutim, imaju mogućnost da predlože druge mehanizme uštede poput finansiranja programa ili dogovora na dobrovoljnoj bazi koji će doneti iste rezultate, ali bez obaveza energetskih kompanija.
Članice traže smanjenje obaveza
Više članica EU podnelo je svoje komentare na predložene nove mere u oblasti energetske efikasnosti Poljskoj kao predsedavajućoj EU. Iako je energetska efikasnost izuzetno isplativa na duže staze, članice EU su izrazile zabrinutost zbog kratkoročnih troškova koje bi mogla da donesu prvobitno predložene mere.
Britanija se tako žalila da će predlozi za obnovu zgrada "verovatno prouzrokovati mnogo veće troškove članicama zbog radova koji nisu uvek isplativi".
Holandija je čak predložila da se izbriše obaveza da energetske kompanije uštede 1,5% energije. "Holandija ne podržava obavezni cilj koji je utvrdila EU", navodi se u holandskom komentaru na predlog. "Članice bi trebalo da budu u stanju da odlučuju o tome koje su im mere potrebne za energetsku efikasnost", dodaje se u pismu.
Takvi komentari izazvali su zabrinutost kod aktivista za zaštitu životne sredine. Portparol nevladine organizacije Prijatelji Zemlje (Friends of the Earth) Bruk Rajli (Brook Riley) rekao je da već prvobitni predlog sam po sebi nije bio smeo. "Oni su već razblažili direktivu na osnovu svojih procena o posledicama a sada ga Savet EU dodatno slabi", dodao je on.
"Ovo je vrlo dobro organizovan i usaglašen pokušaj protiv uštede energije", rekao je Rajli za EurActiv. "Revidirani dokument je pun rupa i gotovo da nema sadržine ili strukture", dodao je on.
Revidirani dokument bi trebalo da posluži kao osnova za izveštaj o napretku ili stanju koji će biti predstavljen 24. novembra ministrima energetike EU. Poljska će nakon toga pripremiti novi nacrt o kome će raspravljati radna grupa polovinom decembra, pre nego što ga Danska, kada preuzme predsedavanje, uvrsti u program svog predsedavanja.
Izvori u EU rekli su za briselski EurAktiv (www.euractiv.com) da će za Dansku biti posebno važno da direktiva o energetskoj efikasnosti bude u skladu sa "ambicioznim ciljevima" plana predviđa da se do 2050. emisije štetnih gasova smanje za 80 do 95%. "Ako oslabite neke elemente, morate da osnažite druge", rekao je diplomata.
Izvor: EurActiv.rs i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
