Nacionalna podrška finansijskom sektoru u Evropskoj uniji od oktobra 2008. do kraja 2011. godine dostigla je 1,6 hiljada milijardi evra ili 13% bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU a 67% podrške bilo je u formi državnih garancija za banke. Istovremeno je podrška realnom sektoru data na osnovu privremenih kriznih pravila u 2011. godini više nego prepolovljena u poređenju sa 2010, na 4,8 milijardi evra, i to kao rezultat malih zahteva kompanija i budžetskih ograničenja u većini članica EU.

Ukupna nekrizna pomoć takođe je smanjena i u 2011. je bila 64,3 milijarde evra ili 0,5% BDP EU, pokazao je novi izveštaj Evropske komisije o državnoj pomoći za 2012. godinu. Pri tome je pomoć sektorima industrije i usluga dostigla 52,9 milijardi evra ili 0,42% BDP Unije.

Kod tog vida pomoći nastavljen je trend usmeravanja u ciljeve "horizontalne politike" od zajedničkog interesa, gde je završilo gotovo 90% ukupne nekrizne pomoći. U sklopu "horizontalne politike" pomoć je bila usmeravana u regionalni razvoj, istraživanja, zaštitu životne sredine ili obezbeđenje kapitala za mala i srednja preduzeća, odnosno u oblasti koje treba da doprinesu ostvarenju strateškog cilja Evrope da do 2020. godine izađe na put "pametnog, održivog i inkluzivnog rasta".

Navodi se i da je 87,5% ukupne pomoći dato kroz izuzeća ili šeme koje, kada ih Komisija jednom odobri, članicama EU omogućavaju fleksibilnost i malo administrativno opterećenje.

Izveštaj je pokazao i da su članice EU znatno brže vraćale nelegalno isplaćenu pomoć i do kraja juna 2012. godine povraćeno je 85% ili 13,5 milijardi evra. Bržem povraćaju nelegalno povučene pomoći vlastima koje su ih odobrile doprinela je Komisija pojačanjam aktivnosti na tom polju u cilju konsolidacije javnih finansija.

Podrška bankama

Od 1,616 milijardi evra za podršku finansijskim institucijama od 2008. do kraja 2011. godine za podršku likvidnosti otišlo je 1,17 hiljada milijardi ili 9,3% BDP Unije. Ta suma je bila u vidu državnih garancija za banke i drugih kratkoročnih mera za podršku likvidnosti. Za podsticanje solventnosti banaka otišle su 442 milijarde evra ili 3,5% BDP EU i to za dokapitalizacije i tertiranje nekvalitetne aktive.

Gotovo 60% ukupne pomoći finansijskom sektoru završilo je u tri zemlje EU - Velikoj Britaniji (19% ukupne), Irskoj (16%) i Nemačkoj (16%), navodi se u izveštaju Komisije.

Pomoć realnoj ekonomiji

Članice EU pomagale su i realni sektor kako bi umanjile efekte pooštravanja uslova kreditiranja i to kroz Privremeni okvir koji je Komisija usvojila krajem 2008. godine. Glavna podsticajna mera bila je jednokratna subvencija u visini do 500.000 evra po kompaniji. Ta suma je u 2011. godini smanjenja na uobičajenih 200.000 evra, koliko nekoj kompaniji može da se da za tri godine bez prethodnog odobrenja Komisije. Tu podršku pratili su zajmovi sa subvencionisanom kamatom ili garancije, snižene kamate za investicije u "ekološki svesne" projekte i druge vrste pomoći. Privremeni okvir je prestao da važi 31. decembra 2011. godine.

Između decembra 2008. i 1. oktobra 2011. godine članice EU su u sklopu Privremenog okvira stavile na raspolaganje 82,9 milijardi evra. Gledano po godinama, u 2009. je iz tog okvira odobrena 21 milijarda evra, u 2010. godini 11,7 milijardi a u 2011. godini 4,8 milijardi, što ukazuje da su tokom tog perioda sredstva na tržištu postajala sve dostupnija.

Modernizacija državne pomoći

Komisija je u maju 2012. godine pokrenula program reforme državne pomoći čiji su ciljevi da se osigura da državna pomoć u punoj meri podstiče ekonomski rast, da prioritetni primaoci pomoći budu oni koji značajno deluju na unutrašnje tržište i da se uobliči i poboljša proces odlučivanja o državnoj pomoći.

Inicijativa za modernizaciju državne pomoći pokrenuta je u vreme kada je za Evropu prioritet da pokrene posustalu ekonomiju i istovremeno sredi javne budžete i dovede ih u stanje održivosti.

Reformom državne pomoći treba da se ohrabri "dobra pomoć", poput podrške razvoju i istraživanjima, ekologiji i digitalnoj agendi. U isto vreme reformom treba obeshrabriti rasipničke i kontraproduktivne subvencije koje ispražnjeni budžeti više ne mogu da iznesu. Takođe modernizacija treba da doprinese da državna pomoć postane jednostavniji, snažniji i "mudriji" instrument.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: s

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU ispituje pomoć aviokompanijama
  
• 

  Vesti

  : Komisija odobrila pomoć za najveće grčke banke
  
• 

  Vesti

  : Pojednostavljena državna pomoć u EU
  
• 

  Vesti

  : Nemačka i belgijska pošta da vrate državnu pomoć
  
• 

  Vesti

  : Ministarstva dodeljuju subvencije bez saglasnosti Komisije
  
• 

  Vesti

  : Malev mora da vrati pare državi
  
• 

  Vesti

  : Od 1. januara državna pomoć pod kontrolom
  
• 

  Vesti

  : Komisija produžila krizna pravila za banke