Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sledeće godine plan primene ključnih direktiva o životnoj sredini
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija će naredne godine pripremiti planove za primenu ključnih evropskih direktiva u oblasti životne sredine i analizu troškova usklađivanja koji se sada procenjuju na 10 milijardi evra, rečeno je 27. novembra na skupu o usklađivanju u toj oblasti sa EU. Ocenjeno je da je potrebno formirati jedinstveno ministarstvo za životnu sredinu radi bolje koordinacije i saradnje, jer je ta oblast sada u nadležnosti tri ministarstva, kao i Ministarstva finansija. Srbija očekuje da kroz dve godine u pregovorima sa EU otvori poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama i verovatno će tražiti prelazne periode za usklađivanje u toj oblasti, rečeno je na skupu.
Zvaničnik Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Miroslav Tadić je podsetio da su u Strategiji aproksimacije u oblasti životne sredine iznete procene da je u cilju primene propisa do 2019. godine potrebno uložiti preko 10 milijardi evra u tu oblast. Ta sredstva uključuju ulaganja u infrasturkturu, održavanje postrojenja i administrativne troškove, rekao je Tadić i dodao da se oko 5 milijardi evra odnosi na oblast voda, tri milijarde na otpad, a na industrijsko zagađenje oko 1,5 milijardi.
On je na radnom doručku o politici životne sredine i pristupanju EU u organizaciji Beogradske otvorene škole i Fondacije Konrad Adenauer rekao da će naredne godine biti pripremljeni specifični planovi usklađivanja sa najznačajnijm evorpskim direktivama koje zahtevaju i najveća ulaganja. Prema njegovim rečima, to su direktive koje se odnose na dekontaminaciju, komunalni otpad, upravljanje otpadom i vodama.
Naredne godine biće urađena i analiza troškova usklađivanja, rekao je Tadić i dodao da bi izdvajanja za oblast životne sredine trebalo povećati na 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Finansiranje usklađivanja bi podrazumevalo povećanje cena komunalnih usluga, što sada socijalna politika ne podržava, ali će morati da se postepeno povećava, ocenio je on.
Tadić koji je u resornom ministarstvu načelnik odeljenja za evropske integracije i međunarodnu saradnju u oblasti životne sredine, naveo je da će usklađivanje, prema procenama, koštati oko 1.400 evra po stanovniku dok je tokom prethodnih proširenjima koštalo 1.100 evra.
On je rekao da veliki izazov predstavlja obezbeđivanje sredstva i podsetio da će biti formirana posebna budžetska linija za životnu sredinu. "Predviđeno je novim zakonom o korišćenju javnih dobara koji je u nadležnosti Ministarstva finansija da se formira posebna budžetska linija za životnu sredinu u kojoj bi se slivala sredstva koja je nekada ubirao (nekadašnji) Fond za zaštitu životne sredine", rekao je Tadić.
On je dodao da je taj zakon još uvek u procesu izrade i da je njegovo usvajanje planirano u drugoj polovini ove godine.
Pored finansiranja iz republičkog budžeta, on je kao izvore finansiranja u oblasti životne sredine naveo pokrajinski i budžete lokalnih samouprava, kao i pretpristupne fondove EU IPA, bilateralne donatore i kreditne linije. Oko trećina sredstava IPA, koja godišnje iznose 200 miliona evra, namenjena je životnoj sredini, dodao je Tadić.
Predsednica Odbora za životnu sredinu Skupštinke Srbije Milica Vojić Marković navela je da je "u prošlom budžetu izdvojeno 0,2% sredstava za životnu sredinu" i ocenila da ta sredstva nisu dovoljna ni za elementanro funkcionisanje.
Milica Vojić Marković i Tadić su se složili da je potrebno formirati jedno ministarstvo za životnu sredinu radi bolje koordinacije i saradnje, jer je ta oblast sada u nadležnosti tri ministarstava, kao i Ministarstva finansija.
Predsednica skupštinskog Odbora za životnu sredinu ocenila je i da je "za sve političke opcije životna sredina jednako važna" i da se oko toga ne spore već oko pitanja da li je neki zakon primenljiv.
Milica Vojić Marković, koja je poslanica Demokratske stranke Srbije, rekla je da je doneto mnogo dobrih zakona ali da problem predstavlja to što se ne usvajaju u paketu i što se usvajaju neprimenljiva rešenja. Dodala je i da amandmani na zakone o životnoj sredini "ne prolaze mnogo" i to često "oni suštinski".
Dodala je da je potrebno reformisati sistem za zaštitu životne sredine uspostavljen 2004. jer se, kako je ocenila, urušava i podsetila da je ukinut Fond za zaštitu životne sredine iz koga su finansirani projekti u toj oblasti.
Ona je rekla i da Srbija nema razvijen sistem monitoring, odnosno kontrole vazduha, tla i vode.
Otvaranje poglavlja kroz dve godine
Tadić je rekao da će, na osnovu iskustva zemalja regiona koje su pristupile EU, verovatno biti i za Srbiju definisan plan za jačanje kapaciteta lokalne adminsitracije kao merilo za otvaranje poglavlja životne sredine u pregovorima jer će se mnogi propisi primenjivati upravo na lokalnom nivou.
Srbija očekuje da do kraja 2015. ili početkom 2016. godine predstavi Evropskoj komisiji pregovaračku poziciju i da počne pregovore u poglavlju 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, rekao je on.
Prema njegovim rečima, verovatno će se tražiti prelazni periodi za usklađivanje u oblasti životne sredine, a Srbija će navesti novi datum kada će moći da primeni propise EU.
Tadić je dodao da se zakonodavstvo EU u oblasti životne sredine sastoji od oko 600 pravnih akata, što je jedna trećina pravne tekovine Unije. Naveo je da Srbija ima 105 akata u toj oblasti, ocenivši da je dosta toga učineno, uključujući usvajanje Strategije aproksimacije u oblasti životne sredine sa procenama troškova. Dodao je da je u pregovaračku grupu za poglavlje 27 uključeno preko 20 srpskih institucija.
Podsetio je da je eksplanatorni skrining za poglavlje 27 planiran za septembar, a bilaterlani za novembar naredne godine i dodao da će do tada Srbija izvršiti pregled stanja i definisati mere i aktivnosti kako bi se prevazišli nedostaci.
Tadić je rekao da je Srbija u početnoj fazi pripreme za primenu direktive o sistemu trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte (ETS), kao i da treba da ustvoji strategiju borbe protiv klimatskih promena.
Povodom ranije iznete procene da bi Srbija mogla da pristupi ETS 2016, on je rekao da je sada u planu da se uradi procena kada će to biti moguće, odnosno kakve su mogućnosti usklađivanja privrede i energetskog sektora sa tim propisima.
Izvor: Maja Poznatov
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
